Еуро 2024: Писма из Франкфурта и епизода ласица, пантери и металци

Дуга и ласица.

Да ми је неко рекао да ћу некада да их ставим заједно у једну реченицу, а камоли да их видим истог дана, вероватно бих му рекао - слабије.

Ову животињицу, сисара из породице куна, спазио сам на врху зграде прекопута хотела где сам одсео у Франкфурту, затварајући прозор пред спавање.

Крзнена кифла се спустила прво на један део покривен церадом, кратко осматрајући околину, а онда брзо утекла и поново се појавила на кровном прозору - такође накратко.

А дуга ме је дочекала неколико сати раније тик пошто се воз подземне железнице указао на површини.

Искочила је у први план на небу прошараном сивим облацима из којих је напокон престала да лије киша.

Лепа и шарена увертира за концерт на који сам се упутио, а око кога још увек слежем утиске.

Немачка је једна од највољенијих европских дестинација светских бендова, па и балканских извођача, када је реч о турнејама и живим наступима.

Тако се љубитељима гитарске, али и сваке друге, музике нуди широк избор концерата у дану, недељи и месецу, што је мене, овог пута заобишло у Франкфурту.

Погледајте и оцену ББЦ репортера немачких специјалитета:

Зато сам решио да дам шансу нечему што је на инструменталном, никако на текстуалном плану, најближе мом музичком сензибилитету, иако сам претпостављао да ме вероватно чека содома и гомора.

И нисам погрешио.

Отишао сам на свирку америчког, у најмању руку контроверзног састава Steel Panther, који баштини глем метал звук по узору на великане овог жанра - Van Halen, Twisted Sister, Mötley Crüe, Def Leppard и друге.

Ходају по танкој линији, нимало умивене пародије, ироније и комедије, па су, између осталог, пренагласили и глемерски стил одевања, али и начин живота.

Дакле натапиране дуге косе, шминка, поцепане мајице, уске панталоне и други комади кичасте гардеробе, али и блуд, разврат и психоактивне супстанце.

Бенд је такође познат и по увредљивим текстовима, обавијеним сировим хумором, као и вулгарним шалама које збијају на бини.

Провуче се ту и тамо понека добра фора и фазон по узору на холивудске комедије из 1980-их и 1990-их, али ређе.

Концерт је одржан у култном франкфуртском клубу Бачкап (Batschkapp), потпуно испуњеном обожаваоцима америчког бенда који су, делује ми, били задовољни, како свирком, тако и стенд-ап комедијом, између песама.

За разлику од мене.

Такав приступ и израз, у некој другој интерпретацији би можда и били моја шоља чаја, а овако сигурно нису, а да не говоримо о ставовима и вредностима који нам се потпуно косе.

Чланови бенда кажу да их је култура отказивања заобишла, иако је компанија ТЦ Електроник из Данске, специјализована за аудио опрему, повукла један гитарски ефекат увредљивог назива са њиховог сајта пошто се једна музичарка пожалила.

Сматрају и да људи који долазе на њихове наступе „знају шта да очекују", између осталог и „профани, политички некоректни хумор".

Свега тога је било и синоћ, уз још несвакидашњих момената.

На крају се и двадесетак жена попело на бину током извођења њиховог највећег хита Party Like Tomorrow Is The End Of The World за који је снимљен спот експлицитног садржаја.

По завршетку наступа, поједини обожаваоци су одмах кренули ка излазним вратима, а други остали да траже трзалице које су гитариста и басиста бацили у публику.

Метро станица је крцата металцима који чекају превоз ка граду и кући, а међу њима сам и ја са питањем упућеном самом себи - да ли је ово био објективно најлуђи или најгори концерт коме сам у животу присуствовао?

Франкфурт је родни град више светски познатих музичара, група и извођача.

Један од њих је и Ханс Цимер, један од најпознатијих композитора филмске музике, вишеструко награђиван, између осталог, са четири гремија и два оскара, за цртани Краљ лавова, пре 30 година, и филм Дина из 2021.

Најчешће комбинује електронику са традиционалним оркестарским аранжманима, а у његовом опусу је и музика из филмова Пирати са Кариба, Гладијатор, Почетак и Међузвездани.

А ако сте одрастали деведесетих и били фанови стране денс музике, сигурно сте чули песму „Mr. Vain" групе Culture Beat или, један од највећих хитова овог жанра - „Rhythm Is a Dancer" састава Snap.

Е па обе групе су из града на Мајни.

У америчкој војној бази у Франкфурту родио се и познати амерички репер J Cole, будући да му је отац био војни ветеран.

Постоји и термин Звук Франкфурта (Sound of Frankfurt) који се односи на различите форме електронске музике настале на његовом тлу током осамдесетих и деведесетих.

Одавде потиче и бенд Tankard, који са групама Kreator, Destruction и Sodom чини велику четворку немачке треш метал сцене.

Постоје више од 40 година и велики су навијачи Фудбалског клуба Ајнтрахт из Франкфурта, коме су посветили више песама, од којих је најпознатија Schwarz-Weiß Wie Schnee (Црно-бело као снег).

Метал има да победи, рекло би се.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]