Афрички пингвини: Јужноафрички активисти поднели тужбу да би спасли угрожену врсту

Аутор фотографије, Christian Parkinson/BBC
- Аутор, Џени Хил
- Функција, ББЦ новинарка, Вестерн Кејп, Јужна Африка
Сваке године је све мање афричких пингвина и ускоро их можда више неће бити уопште. Научници тврде да се ова врста сваке године смањи за осам одсто.
Док океан буја око стеновите обале Бетиног залива, пингвини скакућу уз воду, дозивајући један другог кратким, рапавим узвицима.
Љупки су и комични док се тетурају унаоколо, али Алистер Мекинес делује забринуто.
„Овај близу воде је прилично мршав. Можете да видите да нема много сала на себи."
Доктор Мекинес, конзервациониста морских птица из организације Живот птица (Bird Life) из Јужноафричке Републике, део је тима који надгледа колоније пингвина којих је све мање у овој земљи.
Популација афричког пингвина - који је староседелац у Јужноафричкој Републици и Намибији - смањила се за 99 одсто у последњем веку.
„Ако се актуелне стопе опадања наставе у блиској будућности, видећемо изумирање врсте за нашег живота до 2035. године, тако да је ситуација изузетно алармантна", упозорава доктор Мекинес.
Због тога су јужноафричке организације Живот птица и Фондација за конзервацију обалских врста (Санкоб) поднели тужбу против владе Јужноафричке Републике у првом случају ове врсте у земљи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.


Министри нису успели да адекватно заштите угрожену врсту, тврде они.
„Не смемо да дозволимо да врста изумре у нашој смени", каже Кејт Хендли из Правног центра за биодиверзитет, који заступа ове групе.
Она додаје да влада има уставну обавезу да спречи такав сценарио.
Готово сви преживели афрички пингвини живе у седам колонија дуж југозападне афричке обале.
Процењује се да је сада у земљи преостало још само 8.750 парова који се множе.

Аутор фотографије, Christian Parkinson/BBC
Пингвини привлаче туристе из читавог свега који долазе да виде ове кратке здепасте птице са препознатљивом црном штрафтом дуж њиховог тела.
Делује да их не узнемирава што их људи фотографишу, али док се кочопере на сунцу или мотре на јаја, суочавају се са неизвесном будућношћу.
Пингвини су угрожени су од природних грабљиваца, фока и одређених врста морских галебова.
Али њихови прави непријатељи су људска бића.
Пракса сакупљања гуана (акумулираног измета у који пингвини укопавају своје јазбине) оштетила им је станиште, али је сада прекинута.
Климатске промене погоршавају проблем; олује и поплаве угрозиле су њихове колоније и птицама је све теже да нађу храну док се морске струје и температуре мењају.
А сардине и инћуни од којих пингвини зависе такође су вредна роба у комерцијалној рибарској индустрији.
Влада Јужноафричке Републике покушала је да ограничи активности такозваних окружујућих мрежа са рибарских бродова, који користе велике мреже да хватају велика јата риба.
То је врло променљив проблем овде.

Аутор фотографије, Christian Parkinson/BBC
У последњих 15 година било је експерименталних затварања рибарских области, продужених преговора између рибарске индустрије и конзервациониста, и анализе независних међународних експерата.
Али број пингвина је и даље у опадању.
Организације Живот птица и Санкоб тврде да актуелна затварања - према којима је забрањено рибарење око неких колонија - нису ни довољно широка нити на правим локацијама да би до краја заштитила пингвинску популацију.
Њихови адвокати захтевају моменталну примену „биолошки значајних" забрана.
Али у малим лукама дуж обале, док људи истоварају улов пре него што се врате на море, влада забринутост и бес.
Људи овде одбацују - категорички - оптужбе да су они криви.
„Ми смо само делић проблема", каже Шамера Данијелс, заменица председника Јужноафричког удружења пелагијске рибарске индустрије, која заступа многе од тих рибара.
„Постоје грабљивци: фоке, ајкуле. Имамо ископавање нафте и гаса, звучно загађење."
Актуелна ограничења, додаје она, већ су коштала индустрију милионе долара и стотине радних места.
Даље забране ће, упозорава она, нанети још штете индустрији од које многи овде зависе.
Пред њима је потенцијално болан и дугачак судски процес.
Правница за конзервацију Хендли признаје да одлука да се иде на суд није донета олако, али да време полако истиче.
„Сваки поступни корак ка покушају да се спаси афрички пингвин нешто је што апсолутно морамо да предузмемо без обзира на то колико су мале шансе да ово суђење почне на време да би имало било какав биолошки значај за пингвине", каже она.
Још се не зна кад би могло бити заказано прво рочиште.
Влада Јужноафричке Републике и даље не жели јавно да коментарише случај.
Али неки страхују да би већ могло да буде касно за ову изумирућу афричку врсту.
Додатно извештавање: Габи Коленсо

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









