Туризам: Гавдос - грчко острво оаза нудизма

Провео сам последњи дан на грчком острву Гавдос на Саракинику, највећој и најпопуларнијој плажи. Али када сам стигао, нови дрвени знак, дубоко укопан у злаћани песак ме је упозорио - нудизам је сада био забрањен.

Смештен усред Либијског мора, 79 километара јужно од Крита, Гавдос је најјужнија тачка у Европи и до недавно, једино место у Грчкој, где сте могли да пливате и да се сунчате голи.

У складу са грчким законом из 1983, који никада није ревидиран, нудизам је у Грчкој званично дозвољен у нудистичким одмаралиштима.

Док је незваничне нудистичке плаже могуће пронаћи на другим местима у Грчкој, нигде у овој земљи није атмосфера била отворенија за могућност купања без одеће него овде, где су традиционално власти то игнорисале.

„Слобода коју Гавдос нуди, то не можете да нађете нигде другде," каже Василис Цунарас, бивши власник радио станице Гавдос ФМ, која једина функционише на острву, а он се преселио на Гавдос са Крита пре 20 година.

„Вероватно ћу остати овде док сам жив. Никада нисам мислио да ћу видети нешто овако," рекао је он, алудирајући на недавну забрану нудизма.

Канцеларија градоначелнице је у јулу 2023. године поставила је знаке на плажи Саракинико, изазвавши неслагање и протесте туриста и локалног становништва, од којих већина живи на острву или посећује Гавдос због дугогодишње атмосфере опуштености.

Међутим, у интервјуу локалном медију, градоначелница Гавдоса Лилијан Стефанаки, каже да само туристима не одговара забрана.

„Људи који живе овде, траже забрану већ годинама," тврди она, „ јер желе барем једну плажу на којој цела породица може да плива, а да нема нудиста около".

И док друге плаже на острву су и даље отворене за нудисте, многи се плаше да ће се недавна забрана нудизма на плажи Саракинико пренети и на друге плаже на Гавдосу, чиме ће сама суштина овог острва бити угрожена.

Поред пливања без костима, ово острво је такође познато по томе што дозвољава камповање на плажама, а што је забрањено на другим местима у Грчкој.

Могућност да проводите време без одеће привукла је хиљаде бекпекера и путника склоних боемштини да опседају ово мајушно острво сваког лета још од шездесетих година прошлог века.

„Чула сам да такође постоји намера да се забрани слободно камповање на великом делу острва ускоро. Ако се то догоди, то ће означити крај за ово острво и његов економски развој," каже Гели Калиникоу, некадашња градоначелница Гавдоса.

„Када сам ја била градоначелница, сваке године смо званично усвајали одлуку да дозволимо нудизам и бесплатно камповање на Гавдосу. То је покренуло локално веће 1992, како би се голи купачи осетили безбедно."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

А историја овог острвца, величине 30 квадратних километара, сеже даље од његове контракултурне репутације.

Претпоставља се да је Гавдос митско острво Огигија, где je, према наводима Хомера, нимфа Калипсо задржала Одисеја седам година пре него што се он вратио на његову вољену Итаку.

Тридесетих година прошлог века, забачена локација учинила је острво идеалним местом на које грчка влада може да прогна наводне комунисте.

Али уз пораст хипи културе шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Гавдос је постао популаран као боемска дестинација за одмор.

Смештен веома далеко од државне власти и са само 172 стална становника 1971, Гавдос је постао рај алтернативног животног стила.

Људи су долазили да кампују на плажи, пале ватре, спремају сами себи оброке и купају се голи.

Дан пре него што сам посетио Саракинико, ходао сам десет километара до друге стране Гавдоса под ужареним сунцем како би стигао до плаже Трипити, где је дрвена столица величине 2,5 метра, причвршћена на врху стена, означавала најјужнију тачку Европе.

Столицу је направило неколико руских научника, који су стигли на Гавдос после нуклеарне несреће у Чернобиљу 1986.

Наводно су научници били изложени радијацији, а совјетски доктори су им преписали да бораве у што је могуће чистијој средини док су се опорављали.

Током њиховог боравка на острву, они су направили столицу и причврстили је цементом на ивицу стеновитог испупчења, како би могли да удишу чист ваздух и гледају непрегледни морски пејзаж.

Док сам седао у овај склепани споменик, море се претапало у небо у непрекинутој плавој палети.

Плажи Трипити, што значи „шупље" на грчком и преузима име од кречњачке формације стена, које подсећају на чувени Азурни прозор на Малти, а на којој је смештена столица, најближе је село Вацијана.

Тамо сам срео, Никоса Лугакиса, који је са његовом четворочланом породицом, најјужнији грађанин Европе.

„Живим овде цео свој живот," Лугакис је рекао, срчући грчку хладну кафу.

„Пошто је моја кућа прво што видите кад долазите са плаже Трипити, а како нема мини маркета у околини, људи који стижу с плаже најчешће би стали овде и замолили ме за мало воде, па сам одлучио да отворим мали кафе-ресторан".

Девет година касније, Лугакисов кафе је познат по јелу катскикаки цигариасто, традиционалном рецепту са Крита, младој јаретини с луком која се кува у ђувечу у маслиновом уљу и служи се са помфритом.

„Ја сам овде кувар, а месо је моје. Гајим козе," рекао је поносно, показујући ми лобању козе с великим роговима, украс на гвозденој огради.

Коментаришући недавну одлуку градоначелнице, Лугакис је рекао да се плаши да ће ово променити атмосферу острва.

„Ове године су многи људи отказали долазак због тога," рекао је.

„Ти људи су ми помогли да одгајим децу. Они су трошили новац на острву, а никада нису дошли у мој ресторан без одеће. Поштовали су ме."

Према сведочењу локалаца, ове године је значајно мање људи посетило Гавдос лети, него што је то био случај претходних година, а плажа Саракинико је била неочекивано празна када сам је посетио.

„Већина људи који су камповали на Саракинику, прешли су на друге плаже," рекао ми је Цунарас.

Према попису из 2021, 208 људи живе на Гавдосу, иако у реалности Цунарас процењује да заправо само 70 људи живи на острву стално.

Зиме могу да буду веома сурове.

Јаки ветрови спречавају трајекте да данима доставе робу, понекад чак и недељама, али житељи кажу да се сналазе.

„Лети видите људе како се шетају, али зими готово нема никога," каже Елефтерија Ваилакаки, која живи северно од Лугакис породице у Вацијани.

Саракинико је место где је смештено највише таверни и мини маркета на Гавдосу и традиционално је окупљалиште и туриста и острвљана.

Овог лета су су протестовали због забране, а људи су подржали иницијативу тако што су користили хештег #Save_Gavdos на друштвеним мрежама.

Јавни превоз се састоји од два стара аутобуса с подовима пуних песка, који се таљигају дуж неколико асфалтираних путева или они насутих шљунком.

Намирнице попут бадемовог млека или производи без глутена нису још стигли до Гавдоса.

„Струја је стигла на острво пре 25 година," каже Ваилакаки, док се брине о њених десет коза, пет оваца и јату пилића из слободног узгоја.

„Пре тога, све смо радили ручно. Није било аутомобила, имали смо само магарце и све смо радили с њима," сећа се она.

„А сада имамо генераторе за струју, острво се мења." Али и даље се држи оне да „ниједно место није ни принети Гавдосу" и позвала ме је да дођем следеће године.

Нико не зна да ли ће се забрана голотиње проширити на све плаже на Гавдосу следећег лета и да ли ће бесплатно камповање и даље бити дозвољено.

Али као што Калиникоу каже „на Гавдосу су увек постојали и голотиња и купаћи костими истовремено, овде осећаш да можеш да летиш, да можеш да рашириш крила и полетиш."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]