Светски дан људи са Дауновим синдромом: Који су његови знаци и да ли може да се лечи

21 март 2024

Међународни дан за скретање пажње на Даунов синдром (ДС) је 21. март.

Овај дан Уједињене нације обележавају од 2012. године.

Пада на 21. дан трећег месеца у години „како би указао на јединственост трипликације (тризомија) 21. хромозома који изазива Даунов синдром", објашњавају организатори.

Овогодишња тема је „Окончање стереотипа".

Њен циљ је борба против постојећих идеја о људима са Дауновим синдромом, какви би могли да буду или шта би могли да раде.

Шта је Даунов синдром?

Даунов синдром значи да је особа рођена са вишком хромозома.

Ово генетско стање обично утиче на нечије способности учења и физичка обележја.

То није болест, обољење или стање којим неко може да се зарази.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Даунов синдром се дешава природно и нема познати узрок.

Људи рођени са њим обично добију случајно хромозом вишка, због промене у сперматозоиду или јајној ћелији пре рођења.

Заступљен је у свим деловима планете и за последицу често има променљиве ефекте на стилове учења, физичке карактеристике и здравље, кажу из УН-а.

На сваких 800 беба биће једна са овим стањем, према организаторима Светског дана људи са Дауновим синдромом.

Постоје три типа: тризомија 21 (који је и најчешћи тип - где постоје три копије 21. хромозома), транслокација и мозаицизам.

Синдром је добио име по доктору Џону Ленгдону Дауну, који је га је први категорисао.

Пет знакова Дауновог синдрома

Даунов синдром — Потпис испод фотографије, Спљоштено лице, кратак врат, нижа висина код деце - физички знаци Дауновог синдрома

У физичке знаке спадају:

Спљоштено лице, нарочито корен носа;
Очи облика бадема искошене нагоре;
Кратак врат;
Једна линија на длану;
Нижа висина код деце и одраслих.

(Извор: Амерички Центри за контролу и превенцију болести)

Да ли Даунов синдром може да се лечи?

Овај синдром не може да се лечи.

Може да се укаже помоћ на основу физичких и интелектуалних потреба, снаге и ограничења сваке особе.

Одговарајући приступ здравственој нези, програми ране интервенције и инклузивно образовање, као и одговарајуће истраживање, кључни су за раст и развој појединца, кажу из УН-а.

Квалитет живота људи са Дауновим синдромом може да се унапреди задовољавањем њихових здравствених потреба, додају.

У то могу да спадају редовни прегледи код медицинских радника да би се пратило ментално и физичко стање и пружиле правовремене интервенције као што су физиотерапија, окупациона терапија, говорна терапија, саветовање или специјално образовање, објашњавају стручњаци.

Ово поспешује њихово учешће у друштву и испуњење њиховог личног потенцијала.

Многи од њих успевају да живе квалитетно, одлазе у редовне школе и на посао, а неки од њих се венчају и живе самостално.

Поједини успевају да обезбеде истакнуте послове, као што је Мар Галсеран у Шпанији, која је изабрана посланица регионалне скупштине Валенсије на истоку земље.

Верује се да је прва особа са овим стањем која је ушла у неки европски регионални или национални парламент.

Ту је и Ели Голдстин, која је ушла у историју као први модел са Дауновим синдромом на насловници часописа Вог, иако су лекари тврдили да никад неће моћи да прохода или проговори због тога што има синдром.

Хајди Краутер је британска активисткиња за особе са инвалидитетом која има Даунов синдром и оспорава законодавство омогућујући фетусима са овим стањем да буду абортирани све до пред само рођење.

Она је властити случај успела да доведе на Европски суд за људска права.

Тврди да су постојећа правила дискриминаторска.