Протест пољопривредника у Пољској: Трактори блокирали путеве, просуто жито на граници са Украјином

Пољски пољопривредници извели су тракторе на друмове у знак протеста због јефтиног украјинског жита које је преплавило тржиште, али и прописа Европске уније о употреби пестицида и ђубрива.

Трактори са пољским заставама блокирали су аутопутеве и главне раскрснице на скоро 200 локација, рекли су организатори.

Блокирано је и неколико граничних прелаза са Украјином.

Украјински председник Владимир Зеленски критиковао је протесте, рекавши да се тако „урушава солидарност" са Украјином.

Према речима Зеленског, протести су „политички, а не у вези са житом", јер „само пет одсто нашег пољопривредног извоза пролази кроз пољску границу".

На снимцима на друштвеним мрежама види се како су пољопривредници просули жито на железничку пругу на прелазу Медика.

Амбасадор Украјине у Пољској Васил Зварич рекао је да је просуто жито украјинско и осудио је ту акцију.

„Полиција треба да реагује одлучно и да казни оне који крше закон. То је недостатак поштовања према раду украјинских пољопривредника у условима руске агресије. Срамота, господо!", написао је Зварич на друштвеној мрежи Икс.

Заменик украјинског премијера Александар Кубраков назвао је тај чин „политичком провокацијом која има за циљ поделу наших нација".

Украјински возачи камиона рекли су да ће узвратити и блокирати улазак пољским камионима на три прелаза на њиховој страни границе.

На неколико граничних прелаза велики су редови камиона после протеста последњих месеци.

Царињење на једном прелазу сада траје више од две недеље.

Организатори протеста у Пољској захтевају увођење забране увоза украјинских пољопривредних производа и укидање ограничења употребе ђубрива и пестицида у оквиру Зеленог договора ЕУ.

После почетка руске инвазије, ЕУ је дозволила Украјини приступ без царина на њена тржишта.

Пољски дилери су откупљивали јефтино украјинско жито, али је недостатак лука за транспорт значио да је већи део житарица остао у Пољској уместо да се извози у треће земље.

Због тога су залихе жита у Пољској прошле године достигле рекордно висок ниво.

Европска комисија увела је у мају забрану увоза украјинског жита у пет суседних земаља, иако се то не односи на жито намењено за транзит.

Када је забрана укинута у септембру, Пољска је једнострано увела забрану четири врсте житарица, брашна и сточне хране.

Нова пољска проевропска влада саосећа са захтевима пољопривредника и позива Брисел да постигне компромис око увоза са Украјином.

У јануару је ЕУ саопштила да ће увести „заштитни механизам" који ће јој омогућити да поново уведе хитне тарифе Украјини ако вишак увоза запрети да дестабилизује тржиште.

Талас протеста пољопривредника широм Европе

Пољопривредници у Европи су „песимистични и љути", рекла је њихова главна лобистичка група.

Кристијана Ламбер, председница Копа-Когеке, рекла је да су протести одржани или се одржавају у 25 од 27 европских држава.

Ова група представља 10 милиона пољопривредника широм европског блока, од којих су неки током протеста блокирали градове и сукобили се са полицијом.

„Прво смо 2020. имали кризу због пандемије ковида-19. Онда су цене енергије једноставно експлодирале - цене енергената су веома важне за пољопривреду", рекао је један француски сточар комитету Европског парламента.

„Потом је и рат Русије против Украјине изазвао известан број потешкоћа у трговинским токовима, као и поремећаје на тржиштима када су у питању живина, јаја, житарице, уље - све је то било веома важно".

Пољопривреда представља само 1,4 одсто бруто друштвеног производа ЕУ, али има огроман политички утицај - посебно када трактори закрче виталне руте пред мајске изборе за Европски парламент.

Европска комисија, извршна власт ЕУ, жели да смањи штетне емисије гасова за 90 одсто до 2040. године, а то значи и смањење употребе пестицида и ђубрива.

Међутим, протести пољопривредника и сточара су већ дали резултат, јер су повучени неки планови ЕУ, при чему је Европска комисија одустала од предлога да се преполови употреба пестицида.

„Европска унија жели да буде лидер у зеленој транзицији", каже за ББЦ Лора Демуртас, службеница за спољне односе у Club Demeter, истраживачком центру за безбедност хране са седиштем у Паризу.

Додајући да власт у ЕУ тренутно види пољопривреднике као „главни проблем".

„Шта је са потрошачима и супермаркетима и њиховом улогом?", пита она.

Али ово није једини извор напетости.

„Цену производа увек одређује бизнисмен који их купује, а онда они могу да их набаве јефтиније од других земаља које немају ограничења као ми", рекао је 22-годишњи шпански фармер Ђоан Мата Ројтерсу на недавном протесту. близу Барселоне.

Пољопривредници у Пољској и Мађарској се такође жале да ЕУ не чини довољно да заустави увоз јефтине хране из Украјине.

Шимон Космалски, 39-годишњи пољски пољопривредник, каже да не може да покрије трошкове производње због нижих цена увозних производа.

До 2022. године, односно почетка рата, Украјина је била четврти највећи светски произвођач житарица.

Да би подржала Украјину, ЕУ је укинула увозне царине за украјинске производе, што је изазвало побуну пољопривредника из других европских земаља.

„Роба улази неконтролисано. Апсолутно смо против овога и залажемо се за хитно враћање царина које су постојале пре рата и контролу онога што улази", рекао је Космалски за Ројтерс.

Пољопривредници су огорчени и због споразума о слободној трговини са земљама ван ЕУ, посебно због најављеног споразума са блоком Меркосура који чине Аргентина, Бразил, Парагвај и Уругвај.

Пољопривредници ЕУ кажу да се у тим земљама Јужне Америке користе хормони раста и пестициде који су забрањени у ЕУ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]