Русија и Украјина: Битка за Авдејевку - фабрика кокса претворена у „млин за месо"

авдејевка

Аутор фотографије, RFE/RL/SERHII NUZHNENKO via Reuters

Потпис испод фотографије, Једна од уништених зграда у Авдејевки

Некада позната као дом највеће фабрике кокса и хемијске индустрије у Украјини, Авдејевку сада описују као „млин за месо".

Руска војска још од октобра покушава да освоји овај стратешки важан град на истоку Украјине у доњецкој области.

Украјинци су у четвртак, 21. децембра, саопштили да „одолевају непријатељу који покушава да опколи Авдејевку" и тврде да му „наносе велике губитке освајачима".

Портпарол украјинске војске Андреј Ковалов каже да је Русија претрпела „1.080 губитака" у протеклих 24 сата.

Тврди да је Украјина уништила и 14 руских тенкова, 31 борбено оклопно возило, 20 артиљеријских система, 48 аутомобила, пет јединица специјалне опреме и друге војне јединице.

Генералштаб Оружаних снага Русије саопштава да украјинска војска „непрестано трпи пораз" и да је „за пола године погинуло 160.000 војника".

Министарство одбране Велике Британије саопштило је ове недеље да су недавни покушаји Русије да опколи и заузме град резултирали повећањем броја жртава за 90 одсто.

Ни Украјина ни Русија не саопштавају број погинулих и рањених војника.

Све изнете тврдње и бројеве немогуће је независно проверити.

Борбе у том делу Украјине, чији је добар део запосела Русија, воде се још од 2014. године, али се од фебруара 2022. када је Москва покренула инвазију, број становника Авдејевке смањио са 30.000 на тек око 1.000.

Сматра се да је Авдејевка капија Доњецка, града који је 2014. под контролом Русије и проруских побуњеника.

Заузимање овог града омогућило би им да потисну линију фронта, што би отежало Украјини да поново заузму територију.

авдејевка

Аутор фотографије, Reuters/ALEXANDER ERMOCHENKO

Потпис испод фотографије, Панорама Авдејевке и фабрике кокса и хемијске индустрије

Ова битка подсећа на ранију око индустријског града Бахмута у Донбасу, која је описивана као најркварија у досадашњем току рата.

Руси су на крају заузели Бахмут, испод којег су испресецани рудници соли.

Ни Кијев ни Москва до сада нису саопштили колико је војника на обе стране погинуло у бици за Бахмут.

Јевгениј Пригожин, шеф руске плаћеничке групе Вагнер, који је у међувремену погинуо, рекао је после заузимања Бахмута да је Украјина тамо изгубила између педесет и седамдесет хиљада људи, пренео је тада Ројтерс.

Рекао је и да је он изгубио око 20.000 бораца.

Ниједан број погинулих и рањених није независно потврђен.

Presentational grey line

Русија не каже колико је војника погинуло, али ради се о најмање 40.000

Олга Ившина, ББЦ руски сервис

гробље

Аутор фотографије, ББЦ на руском

Потпис испод фотографије, Гробље припадника плаћеничке руске групе Вагнер у Русији

Кремљ је последњи пут изнео податке о сопственим ратним губицима још у септембру 2022.

Али ББЦ руски сервис, заједно са независном веб-страницом Медијазона, потврдио је имена више од 40.000 људи погинулих у борбама у Украјини на руској страни.

Процене западних обавештајних служби дају много веће бројке, али оне увек укључују не само погинуле, већ и рањене и нестале у акцији.

Свакодневно проверавамо и бројимо што је могуће више смртних случајева користећи информације из званичних извештаја, новина, друштвених медија и нових споменика и гробова.

Ово је минимум укупних губитака Русије.

Истраживање ББЦ-ја руски сервис и Медијазоне показује да је Русија ове године изгубила 50 одсто више људи него у првој години инвазије.

Истовремено, лице руских снага се потпуно променило.

Када је рат почео, типични руски борац чија је смрт забележена у ББЦ-јевом попису био је 21-годишњак и нижерангирани професионални војник.

Последњих месеци, типичан руски војник убијен у Украјини је 34-годишњи осуђеник регрутован из затвора.

Presentational grey line

Погледајте видео: Руски војници са фронта кажу да их заповедници називају месом"

Потпис испод видеа, „Zapovednici nas nazivaju mesom”: Svedočanstvo ruskih vojnika u Ukrajini
Presentational grey line

Шта је рекао Зеленски?

Џејмс Вотерхаус, дописник из Украјине

Владимир Зеленски, председник Украјине, рекао је у среду да његова земља не губи рат, али је први пут признао да би „могла да га изгуби" ако Запад одустане од подршке.

На питање ББЦ-ја да ли ће Украјина на крају изгубити овај рат, Зеленски је у одговору употребио термин који се користи на друштвеној мрежи Фејсбук када се описује статус некога у љубавној вези.

„Не, али сви разумеју да је компликовано", гласио је његов одговор.

Украјински лидер мора да пажљиво да бира речи док се суочава са новом реалношћу инвазијом Русије.

Прошлог фебруара, годину дана после почетка руске инвазије, питао сам Зеленског шта би могао да буде разлог да Украјина и даље буде у рату годину дана касније.

Одговорио ми је: „Не желим ни да размишљам о томе, то је драма."

Како се ова година ближи крају, Зеленски је све више приморан да користи способности из глумачке каријере којом се бавио пре него што је постао председник.

Зеленски је недавно био у Вашингтону где је остао кратких рукава, јер је у Сенату блокирана нова помоћ од 61 милијарде долара, а потом је и Мађарска у Европској унији стопирала предвиђених 50 милијарди евра за Кијев.

Кијев сада признаје да смањује војне операције услед ослабљење подршке савезника и све мање муниције.

Из украјинске војске кажу и да намеравају да мобилишу додатних до пола милиона људи.

Украјина ће се скоро сигурно још борити у овом рату две године после почетка руске инвазије.

Зеленски упозорава да би његова земља могла да изгуби.

Владимир Путин, руски председник, једноставно чека да Запад додатно изгуби интересовање.

Presentational grey line

Новогодишња јелка у Кијеву од искоришћених граната

Џесика Паркер, дописница из Кијева

Кијев, новогодишња јелка од граната

Аутор фотографије, Oleg Petrasyuk/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Потпис испод фотографије, Новогодишња јелка од искоришћених граната у Кијеву

Сваки Украјинац са којим сам разговарала одлучног је става: земља не сме и неће одустати у борби против руских освајача.

Они сматрају да нема избора да ураде било шта осим да бране себе, свој начин живота и само постојање земље.

Чак и када су вести са бојног поља - или из света међународне дипломатије - суморне, чини се да остаје непоколебљива вера у коначну победу.

Али поред тог жестоког пркоса, присутан је и осећај туге.

Много је људи чији су чланови породице или пријатељи на првој линији фронта.

Други су побегли из области под руском окупацијом и сањају да ће једног дана моћи да се врате својим домовима.

Ова нација је изнова показивала одлучност и отпорност.

Али овај рат доноси високу цену која из дана у дан расте.

Жена, чији је син војник, рекла ми је: „Деца нам умиру".

Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]