Спорна блага света: Ко их чува, шта је враћено, а шта не

Како су европски народи градили царства широм света, стекли су многа блага која су данас изложена у њиховим музејима.

Неки од спорних артефаката су недавно враћени земљама њиховог порекла, међу којима су Бенинске бронзе и Кандијски топ.

Међутим, британска влада није и не намерава да врати Елгинове мермере који се чувају у Британском музеју у Лондону.

Поједини други предмети су превише крхки да би се вратили, као што је перјаница ацтечког краља Монтезуме.

Шта су Елгинови мермери?

Елгинови мермери или скулптуре Партенона представљају збирку од више од 30 античких скулптура из Грчке које су старе више од 2.000 година.

Налазе се у Британском музеју.

Већина их је из Партенона у Атини, храма које су саградили стари Грци у 5. веку пре нове ере.

Поједине скулптуре потичу из Атрејеве ризнице у Микени, изграђене између 1300. и 1250. године пре нове ере, што значи да су старе више од 3.000 година.

Мермере је почетком 19. века однео британски дипломата лорд Елгин, уз дозволу Отоманског царства које је тада владало Атином.

Елгин је рекао да скулптурама прети „непосредно, неизбежно уништење".

Британски парламент је 1816. године одлучио да су скулптуре прибављене законито, а касније је усвојио и закон којим се Британски музеј проглашава њиховим власником.

Елгинови мермери чине отприлике половину сачуваних скулптура из Партенона.

Остале су у Атини.

Зашто Британија не враћа скулптуре Грчкој?

Грчка је 1983. године први пут званично затражила да јој се врате Елгинови мермери, али је Британија одбила захтев.

У музеју који је изграђен у подножју Акропоља 2009. године, остављен је простор за нестале артефакте.

Председник британске владе Риши Сунак недавно је одбио да се састане са грчким колегом Кирјакосом Мицотакисом, након што је председник грчке владе изјавио да су Елгинови мермери „у суштини украдени", и поновио захтев да се врате Грчкој.

Велика Британија каже да не намерава да мермере врати Грчкој.

Атина тврди да сваке године четири милиона људи из целог света види скулптуре у Британском музеју.

Међутим, поједини представници музеја воде преговоре о томе да поједине скулптуре буду враћене Атини привремено, у замену за друге античке предмете који се чувају у музејима у Грчкој.

Који музеји враћају Бенинске бронзе?

Бенинске бронзе представљају хиљаде бронзаних скулптура, плоча и резбарија, који су израђени између XV и XIX века.

Њих је однела британска војска 1897. године током пљачкања Бенин Ситија, града у данашњој Нигерији.

Многи од њих су касније продати на аукцијама у Лондону, а поједине су купили колекционари из читавог света.

Нигеријска Национална комисија за музеје и споменике је музејима широм света доставила званичне захтеве за репатријацију бронзаних предмета.

У новембру 2022. године, Музеј Хорниман у Лондону пристао је да врати више од 72 предмета, међу којима су и Бенинске бронзе.

„Нема сумње да су покрадени, тако да је постојао морални разлог да се врате", рекао је директор Ник Меримен.

Следећег месеца, Универзитет Кембриџ је пристао да врати 116 бронзаних предмета, а 22 је вратила Немачка.

Од 2026. године, враћени бронзани предмети биће изложени у Музеју уметности западне Африке у Бенин Ситију.

Многи други бронзани предмети налазе се у другим музејима у Великој Британији, међу којима је и Британски музеј који има највећу појединачну збирку од око 900 предмета.

Према Закону о Британском музеју из 1963. године, предмети не могу да буду измештени из њега.

Погледајте видео:

Ко враћа украдени Кандијски топ?

У јулу 2023. године, холандска влада је саопштила ће Ријксмузеум вратити раскошно украшен Кандијски топ Шри Ланки.

Топ су заједно са још пет других предмета украле јединице Холандске источноиндијске компаније 1765. године.

Зашто перјаница астечког краља Монтезуме не може да буде враћена Мексику?

Мексичка влада већ годинама тражи да се земљи врати перјаница, за коју се верује да је припадала астечком краљу Монтезуми.

Раскошна перјаница широка је метар и сачињена је од више од 450 светлуцаво зелених пера.

Тренутно је у Етнографском музеју у аустријској престоници Бечу.

Поједини верују да је перјаницу Монтезума поклонио Ернану Кортесу, шпанском конквистадору из 16. века.

Други тврде да су такву перјаницу носили астечки свештеници у то време.

Аустријска влада није била вољна да је врати Мексику, јер би према законима Мексика, по повратку у земљи остала трајно.

Мексико је 2012. године променио правила и Аустрија се сагласила да је врати привремено.

Међутим, онда су музејски стручњаци закључили да би током превоза до Мексика перје претрпело непоправљива оштећења.

За утеху, Етнографски музеј у Бечу нуди бесплатан улаз свим становницима Мексика који дођу да виде перјаницу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]