Кина и Тајван: Америка у тишини наоружава Тајван до зуба

Кад је амерички председник Џозеф Бајден недавно одобрио 80 милиона долара помоћи Тајвану за куповину америчке војне опреме, Кина је саопштила да „осуђује и противи се" ономе што је Вашингтон урадио.

Необавезном посматрачу то можда није деловало као нешто посебно висока сума.

То је мање од цене једног борбеног ловца.

Тајван је већ наручио америчку војну опрему у вредности од више од 14 милијарди долара.

Да ли је тих скромних 80 милиона долара заиста важно?

Иако је бес аутоматски одговор Пекинга на било какву војну подршку Тајвану, овај пут је нешто било другачије.

Ових 80 милиона долара није била позајмица.

Она је потекла директно од америчких пореских обвезника.

Први пут за више од 40 година, Америка је искористила властити новац да би послала оружје земљи коју званично не признаје.

Све се то дешава у склопу програма званог страна војна средства (ФМФ).

Од руске инвазије на Украјину из прошле године, ФМФ је употребљен за слање око четири милијарде долара помоћи Кијеву.

Коришћен је и за слање још милијарди долара Авганистану, Ираку, Израелу, Египту и тако даље.

Али све до сада био је додељиван само земљама и организацијама које признају Уједињене нације.

Тајван није једна од њих.

Након што су САД пребациле дипломатско признавање са Тајвана на Кину 1979. године, оне су наставиле да продају оружје острву према одредницама Закона о односима са Тајваном.

Кључно је било продавати тек толико оружја да Тајван може да се одбрани од могућег кинеског напада, али не и толико да би могао да дестабилизује односе између Вашингтона и Пекинга.

Деценијама су се САД ослањале на ову такозвану стратешку двосмисленост да би могла да послује са Кином, истовремено остајући Тајванов највернији савезник.

Али током протекле деценије, војна равнотежа у Тајванском мореузу драстично се нагнула у корист Кине.

Стара формула више не функционише.

Вашингтон инсистира да се његова политика није променила, али заправо, на кључне начине, јесте.

Амерички Стејт департмент брже-боље је негирао да ФМФ имплицира признавање Тајвана.

Али Тајвану је очигледно стало да Америка редефинише односе са острвом, нарочито кад се има у виду хитност са којом Вашингтон инсистира на додатном наоружавању Тајвана.

А Тајвану, који је многоструко слабији од Кине, потребна је помоћ.

„САД истичу преку потребу за унапређењем наше војне способности. Оне шаљу сигнал стратешке недвосмислености Пекингу да стојимо једно уз друго", каже Ванг Тингју, посланик владајуће странке са тесним везама са тајванском председницом Цај Ингвен и руководиоцима америчког Конгреса.

Он каже да је 80 милиона долара врх нечега што би могао да буде веома велики ледени брег и истиче да је у јулу Бајден искористио дискреционо право да одобри продају војних услуга и опреме Тајвану у вредности од 500 милиона долара.

Ванг каже да се Тајван спрема да пошаље два батаљона копнених трупа у САД на обуку, што је први пут да се то дешава још од 1970-их.

Али најважнији од свега је новац, почетак нечега што би, каже он, могло да нарасте на 10 милијарди долара у наредних пет година.

Реализација споразума који се тичу војне опреме може да потраје и до 10 година, каже Лаи Ичинг, председник фондације Проспект, стручне групе из Тајпеја.

„Али са ФМФ-ом, САД шаљу оружје директно из властитих залиха и ради се о америчком новцу - тако да не морамо да пролазимо кроз читав тај процес одобравања."

Ово је важно, имајући у виду да је подељени Конгрес закочио милијарде долара помоћи Украјини, мада Тајван делује као да има много више двопартијске подршке.

Али рат у Гази ће несумњиво смањити слање америчког оружја Тајпеју, баш као што је то учинио рат у Украјини.

Бајден тражи ратну помоћ за Украјину и Израел, која обухвата и више новца за Тајван.

Питајте Министарство националне одбране у Тајпеју за шта ће амерички новац бити употребљен и одговор је зналачки осмех и језик за зубима.

Али доктор Лаи каже да је могуће претпоставити на основу до сада познатих чињеница: на противваздушне пројектиле Џавелин и Стингер - изузетно ефикасна оружја које снаге могу брзо да науче да користе.

„Немамо их довољно, а треба нам много", каже он.

„У Украјини, стингери су понестали врло брзо, а начин на који их користи Украјина сугерише да нам је потребно можда 10 пута више од онога што тренутно имамо."

Процена искусних посматрача је искрена: острво је трагично неприпремљено за кинески напад.

Списак проблема је дугачак.

Тајванска војска има стотине застарелих борбених тенкова, а премало савремених лаких ракетних система.

Њена војна командна структура, тактика и доктрина нису ажурирани пола века.

Многе јединице за прву линију фронта имају само 60 одсто људства које треба да имају.

Тајванске контраобавештајне операције у Кини наводно су непостојеће, а њен систем војне регрутације је нарушен.

Тајван је 2013. године смањио војни рок са годину дана на само четири месеца, пре него што га је вратио на 12 месеци, што је потез који би требало да ступи на снагу наредне године.

Али има и већих изазова.

Млади људи који прођу кроз њега га у шали називају „летњим кампом".

„Нема редовне војне обуке", каже један скорашњи полазник.

„Одлазили бисмо на стрелиште отприлике сваке две недеље и користили старе пушке из седамдесетих. Јесмо пуцали у мете.

„Али нико нам није показао како се нишани, тако да су сви непрестано промашивали. Нисмо имали никакве вежбе. На крају се одржава тест физичке спреме, али се ми нисмо припремали за њега."

Он је описао систем у ком виши војни официри гледају на све те младе људе са потпуном незаинтересованошћу и немају никакву мотивацију да их обуче, делом зато што ће бити присутни само кратко време.

У Вашингтону влада снажан утисак да Тајвану понестаје времена да реформише и обнови војску.

Тако да су САД сада почеле да изнова обучавају тајванску војску.

Деценијама се политичко и војно лидерство острва умногоме ослањало на веровање да је инвазија на острво превише тешка и ризична за Кину.

Слично Великој Британији, Тајван је ставио приоритет на морнарицу и ваздухопловство - на штету редовне војске.

„Идеја је била сукобити се са њима у Тајванском мореузу и сатрти их на плажама. Тако да смо уложили много ресурса у ваздушну и морску одбрану", каже доктор Лаи.

Али сада Кина има највећу морнарицу на свету и много снажније ваздухопловне снаге.

Ратна симулација коју је спровела експертска група прошле године показала је да би у сукобу са Кином тајванска морнарица и ваздухопловне снаге биле избрисане у првих 96 сати борби.

Под снажним притиском Вашингтона, Тајпеј се пребацује на стратегију „тврђава Тајван", која би екстремно отежала Кини освајање острва.

Нагласак ће се преусмерити на копнене трупе, пешадију и артиљерију, одбијајући инвазију на плажама и, уколико буде било потребно, борећи се са Народноослободилачком војском у градовима и мањим местима, и из база дубоко у острвским планинама обраслим џунглом.

Али ово враћа одговорност за одбрану Тајвана на њену застарелу војску.

„Након што су САД прекинуле односе 1979. године, наша војска је остала скоро потпуно изолована.

„И тако је она остала заглављена у америчкој војној доктрини из времена Вијетнамског рата", каже доктор Лаи.

Ово није бринуло Тајпеј или Вашингтон све донедавно.

Током деведесетих и двехиљадитих, тајванске и америчке компаније градиле су фабрике широм Кине.

Пекинг је лобирао да се придружи Светској трговинској организацији - што је и учинио.

Свет је прихватио кинеску економију, а САД су мислиле да ће трговина и улагање обезбедити мир у Тајванском мореузу.

Али успон Сија Ђинпинга и његовог специфичног национализма, као и руска инвазија на Украјину развејали су те умирујуће претпоставке.

За Тајван су лекције из инвазије на Украјину биле шокантне.

Артиљерија је доминирала ратиштем - она има високу стопу ватрене моћи и застрашујуће је прецизна.

Украјински тимови су научили да морају да буду у покрету чим испале салву граната - или ће их у року од неколико минута руска „против-батеријска ватра" засути из небеса по њиховим властитим положајима.

Aли многе од тајванских артиљеријских трупа опремљене су топовима из времена Вијетнамског рата или чак Другог светског рата.

Они се пуно ручно, а тешко и споро се крећу. Били би врло лаке мете.

Угроженост Тајвана приморава Вашингтон на деловање.

Због тога се тајванске копнене снаге шаљу у САД на обуку, а амерички инструктори долазе у Тајпеј да обучавају тајванске маринце и специјалне снаге.

Али Вилијам Чанг, стручни сарадник са Института за истраживање националне одбране и безбедности у Тајпеју, каже да Тајван и даље не може да се нада да ће одвратити Кину сам.

То је друга лекција из рата у Украјини.

„Међународна заједница мора да одлучи да ли јој је Тајван битан", каже он.

„Ако Г7 или НАТО мисле да је Тајван важан за њихове властите интересе, онда морамо да учинимо ситуацију са Тајваном међународно релевантном - зато што ће то натерати Кину да добро размисли о цени."

Доктор Чанг каже да понашање Кине ненамерно помаже Тајвану да постигне баш то.

„Кина показује да је експанзионистички настројена у Јужном кинеском кору и Источном кинеском мору", каже он.

„И видимо резултат тога у Јапану, где је војни буџет сада удвостручен."

Резултат, каже он, мења савезништва у региону - било да је то историјски самит између САД, Јапана и Јужне Кореје, нарастајућа важност војних савезништава као што су Квад (Јапан, САД, Аустралија и Индија) и Аукус (Велика Британија, САД и Аустралија) који се утркују да направе следећу генерацију нуклеарних подморница, или тешње везе САД и Филипина.

„Кина покушава да измени статус кво широм региона", каже он.

„А то значи да је безбедност Тајвана повезана са Јужним кинеским морем и Источним кинеским морем. То значи да нисмо више изоловани."

У току је жестока расправа у Вашингтону о томе колико далеко САД треба да иду у подршци Тајвану.

Многи дугогодишњи аналитичари Кине кажу да би било каква јавно обавезивање Америке пре испровоцирало Пекинг него га одвратило.

Али Вашингтон зна и да Тајван не може да се нада да ће се одбранити сам.

Погледајте видео: Вежбе на Тајвану за ваздушне нападе

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]