Израел и Палестинци: „Не једем и не спавам“ - новопочени тата коме је жена нестала у нападу Хамаса

Селин Бен Давид Нагар требало је прошле недеље ујутро да се припрема за први радни дан после породиљског одсуства, на којем је била шест радосних месеци.

Уместо тога, сумња се да је завршила у Гази, у рукама палестинске екстремистичке организације Хамас, после 24-часовне ноћне море за њену породицу која сад већ траје недељу дана.

Селин, која има 32 године, устала је рано ујутро у суботу да би са двоје пријатеља отишла на музички фестивал Нова у јужном Израелу, али су се вратили кад су чули ракете како им лете изнад глава.

Упутили су се ка склоништу у близини Сдерота и тамо се сакрили.

Било је 7:11 ујутро, кад је Селин послала последњу поруку мужу Иду, са којим је добила ћеркицу Ели.

„Војници долазе. Боже, погрешили смо што смо овде дошли", написала је.

Идо се одмах запутио тамо, али му војска није дозволила да прође.

Следећег дана, у недељу ујутро, пронашао је кола која је Селин возила, изрешетана рупама од метака, онако како их је оставила.

Касније тог дана, Идо је пронашао једног од преживелих који му је испричао да је Хамас гранатирао склониште и да је тада убијена Селинина пријатељица.

Али је Селин преживела, рекао му је странац.

Наредних шест дана то је било све за шта је Идо могао да се ухвати.

Једино што зна јесте и да њено тело још није пронађено.

„Кад сте у тако суманутој неизвесности, не можете ни да једете, ни да спавате", рекао је у телефонском разговору из дома близу Тел Авива.

„Потпуно сте безнадежни".

Идо бризне у плач чим покуша да опише супругу, административну радницу у адвокатској фирми, која је одрасла у Француској и има двојно држављанство Француске и Израела.

„Она је невероватна жена, окружена пријатељима и љубављу", каже он.

„И дивна је мајка. Имамо шестомесечну бебу. То је требало да јој буде опроштајна журка пред повратак на посао.

„Договорили смо се да је покупим око поноћи, али никад није дошла кући".

Заједница и ближњи су му притекли у помоћ, пријатељи и родбина доносе храну и млеко да нахране Ели, коју је Селин још дојила, и помажу му да се брине о њој.

Већину времена Идо проводи како би скренуо пажњу на положај талаца.

Он је у Воцап групи са родбином осталих киднапованих где размењују информације.

Мало се зна о локацијама и условима у којима је, како је саопштила израелска војска, 126 талаца за које се верује да су одведени у Газу.

Заробљени су градовима дуж границе Израела и Газе, као и из војних база у овој области и међу њима су и деца, чак и бебе, као и старији људи и инвалиди.

Из Хамаса тврде да их крију на „сигурним местима и тунелима", али су и претили да ће их убити, ако буде настављено израелско бомбардовање цивилних објеката без упозорења.

За Ида и стотине рођака несталих то је кошмар из ког не могу да се пробуде.

„Сваки дан се трудим да се борим против таквих мисли, да будем оптимистичан и позитивно размишљам", каже у сузама.

„Желим да верујем да је жива тамо, у Гази, и да се можда брине о деци која су киднапована са њом.

„Само се надам да зна да се боримо за њу и да себи говори да ће се вратити кући".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]