Грчка: Још најмање 500 људи се воде као нестали после потапања брода

Још најмање петсто људи се још воде као нестали после потонућа брода у грчким водама, саопштиле су Уједињене нације.

Међу њима је велики број жена и деце који можда нису преживели ову „ужасну трагедију" у којој је погинуло 78 људи, рекао је Џереми Лоренс, представник за штампу Комесаријата Уједињених нација за избеглице.

Ова трагедија само појачава неопходност да кријумчари људи буду приведени правди, додао је Лоренс.

Претрага и спасавање преживелих је „правни и хуманитарни императив", рекао је он.

Преживели са рибарског брода који је потонуо код јужне Грчке у једној од највећих мигрантских катастрофа у Европи, кажу да је у њему можда било и до 100 деце.

Процењује се да је на броду било око 750 људи.

„Људи ишчекују било какву добру вест, а ипак сви страхују од најгорег.

„У трагедијама попут ове, не можете са сигурношћу да знате да ли је неко мртав или не", каже Шахин Шеик Али за ББЦ.

Он познаје 12 људи за које се верује да су били на броду, међу њима и четворица његових рођака.

Од 14. јуна његова породица и он добијају опречне информације о томе да ли су мртви или не.

Обалска стража Грчке нашла се на мети критика јер није раније интервенисала, али власти кажу да су нудили помоћ и да је она одбијена.

Спасиоци и даље претражују воде око Грчке у опсежној акцији, али су наде да ће наћи још преживелих све мање.

Лекари који су пружали помоћ преживелима, углавном мушкарцима, преносе шокантне тврдње да је у потпалубљу био велики број жена и деце.

Манолис Макарис, лекар у болници у Каламати, рекао је локалним новинарима да је једном од преживелих да телефон да се јави кући и да је он говорио о великом броју деце у унутрашњости брода - вероватно чак 100.

Репортер грчког канала АНТ1 питао је преживелу жену да ли је било 100 деце на броду, на шта је она одговорила: „Да".

О истој бројки је на основу сведочења известила и хуманитарна организација Save the Children.

ББЦ није могао независно да провери ове наводе.

Брод је, наводно, кренуо из Либије за Италију, а већина путника су били мушкарци у двадесетим годинама.

Портпарол владе Илијас Сиакантарис рекао је да постоје непотврђени извештаји да је на броду било укупно до 750 људи.

„Не знамо шта је било у унутра... али знамо да неколико кријумчара затвара људе како би задржали контролу", рекао је он за јавни сервис ЕРТ.

Породице неких од несталих стигле су у Каламату у потрази за најмилијима.

„Моји рођаци су били на броду", рекао је Афтаб, који је допутовао из Велике Британије и рекао да се најмање четворо његових рођака из Пакистана води као нестало.

„Пронашли смо једног од рођака у [центру за спасавање]. Али за остале још нисмо добили потврде", рекао је он за ББЦ.

Сиријац из Холандије каже да је јако лоше откако је сазнао да су му жена и зет нестали.

Активисткиња Навал Суфи прва је алармирала надлежне пошто су јој се у току ноћи јавили људи са брода и затражили помоћ. И она верује да је било скоро 750 људи укрцано.

Погледајте како је изгледало спашавање 300 миграната из хладног мора

'Моји рођаци су само сањали да дођу до Европе, да раде и помогну породицама'

Шахин Шеик Али је из града Кобане, из Сирије, у ком већински живе Курди, а он тренутно живи у Немачкој.

Његови рођаци су првобитно прокријумчарени из Сирије у Либан, где су остали 40 дана, чекајући прилику да пређу Средоземно море и стигну до Италије.

Према његовим речима, они су платили око 5.000 долара сваком кријумчару понаособ, али их то није спасило грубог третмана тамошњих домаћина.

„Шверцери су их покупили са аеродрома и бацили где год су могли", описује Али.

Његови рођаци су били у „бетонском блоку" без намештаја, приморани да спавају на положеној ћебади на тврдом поду.

Последњи пут је са неким из групе разговарао почетком јуна, када му наговестили да је прелазак Средоземља неизбежан.

„Рекли су ми да ће ускоро отићи, јер је време било топло, а море довољно мирно", присећа се Али.

Послали су му неколико фотографија.

„Видео сам тугу у њиховим очима, али то је могло бити и од умора", додаје.

И Али је попут њих ризиковао живот, 2016. покушавајући да побегне од рата у Сирији.

Тих година је било лакше да се стигне до Европе, јер је више било доступних миграционих рута.

„Трудим се, али не могу да опишем како се осећам у вези са овом трагедијом", каже.

Овај 31-годишњак је згрожен улогом шверцера, које оптужује да „људе третирају као месо" не водећи рачуна о броју људи које стављају у чамац.

„Људима су потребни сигурнији путеви, миграцију неће зауставити ни европске земље ни било ко.

„Моји рођаци су само сањали да дођу до Европе, да раде и помогну породицама", додаје.

Како се догодила несрећа?

Европска агенција за границе и обалску стражу (Фронтекс) је у уторак, касно увече, приметила брод у међународним водама, саопштила је грчка обалска стража.

Додали су да нико од путника није носио прслуке за спасавање.

Брод се преврнуо и потонуо само неколико сати касније.

Потрагу за преживелима и спасавање је отежао јак ветар.

Из службе Аларм фоун (Alarm Phone), телефонске линије за хитне случајеве за мигранте у невољи на мору, наводе да су се људи можда плашили сусрета са грчким властима јер су знали за „ужасну и систематску праксу враћања миграната" коју спроводи ова држава.

Додају да је грчка обалска стража „знала да је брод у невољи, сатима пре него што је послата било каква помоћ".

„Надлежни су обавештени о томе из више извора", наводе.

Преживели кажу да је на броду било чак између 500 и 700 људи.

„Број људи на броду је далеко превазилазио дозвољене капацитете у односу на величину", изјавио је Јанис Карвелис, регионални директор за здравство.

Николаос Алексиу, капетан обалске страже, рекао је за грчки јавни сервис да су његове колеге виделе људе збијене на палуби и да је брод потонуо у једном од најдубљих делова Медитерана.

Националности жртава још нису саопштене.

Преживели су пребачени у град Каламату на лечење, а код многих су дијагностиковане хипотермија и лакше повреде.

Катерина Сакеларопулу, председница Грчке, обишла је неке од спасених и изразила жаљење за онима који су се удавили.

До трагедије је дошло тик пред изборе, заказане за 25. јун, због чега су политичке странке обуставиле кампање.

Дебата између кандидата на изборима ће се одржати у четвртак увече.

Грчка је једна од главних рута за избеглице и мигранте са Блиског истока, Азије и Африке на путу ка Европској унији.

Међународна заједница је критиковала грчку владу прошлог месеца због снимка на ком се наводно види насилно протеривање миграната који су плутали у мору.

Више од 70.000 избеглица и миграната је ове године стигло на границе Европске уније, а већина у Италију, показују подаци Уједињених нација.

Обалска стража спасила мигранткињу која се сама породила на плажи у Грчкој:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]