Африка и насиље: Зашто Уганда не успева да казни силоватеље деце док расте број трудних тинејџерки

Девојчица у поодмаклом стадијуму трудноће, не старија од 12 година, спушта поглед ка рукама док је председник градског већа пита за њен последњи лекарски преглед.

То је она врста питања које би иначе требало да јој поставља члан породице, али ово није нормална трудноћа.

Девојчица живи сама у малој кући у четврти Китгум и очекује се да ће се породити сваки час.

Посао са узгојем касаве њених родитеља је пропао, тако да су се они вратили у родно село да пронађу новац за породицу.

„Она је остављена овде зато што је мало ближе школи", каже председник градског већа Обита Дејвид Ливингстон.

„Али незгодно је то што је суседна просторија у кући место на ком људи пију. Само та чињеница изложила ју је великим проблемима."

Нико не зна ко је отац детета нити шта се десило.

Откривен је шокантан пораст случајева сексуалног злостављања међу девојчицама у северној Уганди након објављивања извештаја да је после пандемије дошло до четвороструког скока броја трудница међу девојчицама старости између 10 и 14 година.

ББЦ Афричко око бавило се тиме зашто се починиоци извлаче некажњено.

'Три случаја недељно'

ББЦ Афричко око добило је дозволу да сними ову девојчицу, коју нећемо именовати, само зато што Ливингстон жели да укаже на сексуално насиље које се врши у заједници.

„Сваке недеље имамо три случаја обешчашћивања. Понекад кад ухватимо починиоца, морамо да га вежемо канапом и одведемо у полицију.

„Али они се онда не труде да истерају случај до краја."

Њему је већ преко главе тог степена некажњивости.

„Нема никога ко може стварно да пружи подршку особи која је силована.

„Ја на такву правду гледам као на слабу правду", каже председник градског већа.

Обешчашћивање значи противзаконити сексуални однос са девојчицом млађом од 18 година.

Према Угандском информативном систему здравственог менаџмента, број трудноћа међу девојчицама старости између 10 и 14 година скочио је за 366 одсто током прве забране кретања у земљи због ковида (март-јун 2020).

У регионалној општој болници у Гулуу скоро су четвртина свих трудноћа у последњој фискалној години биле девојчице млађе од 18 година, што је старосна граница за пристанак на сексуални однос у Уганди.

Докторка Баифо Арвинјо, шефица акушерско-гинеколошког одељења, каже: „Кад разговарам са мајкама тинејџерског узраста, сазнајем да су све биле обешчашћене. Оне су тинејџерке, оне не би смеле да су трудне."

„Видећете да су највећи проценат оних који умру од компликација при порођају веома младе мајке. Што је мајка млађа, то је већа компликација."

'Сексуално злостављање је била ратна стратегија'

Сматра се да је високи степен сексуалног насиља заоставштина дводеценијског рата у северној Уганди, озлоглашеном по бруталности.

Рат је покренуо Џозеф Коњ, шеф Божје војске отпора (ЛРА), побуњеничке групе која је желела да сруши владу.

Његови борци су били познати по нечовечном поступању према отетима: сакаћењу, одсецању усана и удова, и приморавање људи на послушност кроз страх.

Процењује се да је отето око 40.000 деце, која су присиљавана да постају војници или сексуалне робиње, а у камповима за интерно расељене живело је 1,7 милиона људи.

Побуњеници су напустили Уганду 2008. године, али последице њихових зверстава присутне су и дан-данас, према активисткињи за родна права Памели Ангвеч, директорки Економског развоја и глобализације жена у Гулуу, невладине организације из народа.

„Живот у токсичном окружењу минског поља имало је дугорочно последице по заједницу.

„Људи су навикнути да виђају мртва тела, људи су навикнути да виђају смрт. ЛРА је користила сексуално злостављање као војну стратегију."

„Зато кажем да се рат водио у телима жена и да су жене постале бојишта."

Врло мало људи је дочекало правду за гнусне злочине почињене током рата.

Команданту ЛРА Доминику Онгвену суђено је на Међународном кривичном суду (МКС) и у фебруару 2021. године он је проглашен кривим по 61 тачки оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Коња такође тражи МКС, али је његово пребивалиште и даље непознато.

Према адвокаткињи Јунис Лакарабер Латим, која ради за невладину организацију Каритас, то наслеђе одсуства одговорности цвета у северној Уганди до данашњег дана.

„Док сам одрастала у Гулуу, виђала сам јако много обешчашћене деце, а већина родитеља није имала ресурсе да се избори за правду коју су њихова деца заслужила."

'Моје дете живи у боловима'

Латим је одвела Афричко око до породице трогодишње девојчице коју је силовао рођак.

Мајка је то открила тек кад је приметила да дете хода другачије.

Кад је полиција дошла да ухапси њеног рођака, она каже да су од ње тражили новац да би га „превезли".

„Потом се од мене очекивало да храним затвореника", каже Латим.

„Буквално морате да платите да бисте добили правду. Морате да платите новац за гориво да би осумњичени био ухапшен."

„Ви морате да га храните док је још у полицијској станици."

Осумњичени је задржан шест месеци, али због тога што неке правне процедуре нису биле поштоване, пуштен је на слободу уз кауцију.

Мајка просто није имала средстава да истера случај до краја.

Полицијски и медицински извештаји потврђују да је трогодишњакиња била заражена сексуално преносивом болешћу.

„Моје дете је још увек у боловима, чак и сада. Инфекција се никад није залечила", каже њена мајка.

„Он мора да служи затворску казну. Нисам желела да се све овако заврши."

Латим каже да није неуобичајено да правосудни систем изневери жртве, навевши да су имали велики број случајева који су се напросто распали.

„Има много корупције. Људи се овде не плаше да чине злочине, зато што кажу, ако имаш новца, извући ћеш се. То се дешава."

Начула Дамали, регионална полицијска командирка у Асви, признаје да постоје проблеми са тим како се воде неки случајеви, али негира да је корупција распрострањена.

„Ми не смемо да тражимо од жртве да плаћа наше услуге. Али понекад морам да признам да умемо да останемо без горива, да."

„Што се корупције тиче, влада опште уверење да су полицајци корумпирани, али нису сви, баш као ни у било којој другој установи. Имамо добре и имамо лоше полицајце."

Државна министарка за северну Уганду Грејс Фридом Квијуцвини такође признаје да постоје проблеми.

„Не могу да негирам да постоји корупција. Корупција је присутна. Има је на свим нивоима, чак и на министарском", каже она.

„Имамо законе о обешчашћивању, имамо законе о инцесту, али људи некако успевају да заобиђу закон, подмите полицију и полиција онда каже: 'У реду, идите и решите то код куће.' Има случајева кривичног гоњења, али њихов број није превелик."

Нико од осумњичених у случајевима којима се бавило ББЦ Афричко око нису били кривично гоњени.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]