Бразилско племе Јаномами: „Ово је најгора хуманитарна ситуација коју сам до сада видео“

Андре Сикуеира, доктор из фондације Освалдо Круз (Фиокруз), једне од водећих бразилских здравствених агенција, нема длаке на језику.

Упркос томе што је провео свега неколико дана као специјални изасланик Пан-америчке здравствене организације у домородачком резервату народа Јаномами, у Амазонији, видео је довољно патње да недавно доспе у све националне и интернационалне вести.

„Оно што смо видели веома је тешка здравствена ситуација, пацијенти пате од тешке неухрањености, респираторних инфекција, честих случајева маларије и болести дијареје. Уз то, нема довољно тимова и здравствене структуре", рекао је за ББЦ Сикуеира.

„Присуствовати овом степену патње уживо веома је потресно."

У недељи почев од 15. јануара, председник Луиз Инасио Лула да Силва, који је преузео дужност првог дана Нове године, прогласио је ванредно стање у јавном здрављу на овој територији пошто се испоставило да је стотине деце припадника народа Јаномами умрло од неухрањености у претходне четири године.

„Злочин са предумишљајем"

Смрти су повезане са загађењем воде изазваним рударством и сечом дрвећа у густој шумској области, где нема довољно доступне хране.

Председник Лула је лично посетио област 21. јануара и назвао ситуацију „нехуманом", пре него што је оптужио претходника Жаира Болсонара за геноцид над прашумским племеном.

„Ово је више од хуманитарна кризе, оно што сам видео у Рораими је геноцид: злочин са предумишљајем над народом Јаномами, који је починила власт неосетљива на људску патњу", рекао је он.

„Дошао сам овде да кажем да ћемо се према домородачком народу односити као према људским бићима."

На каналу апликације за поруке Телеграм, Болсонаро је назвао Лулин говор „фарсом" и рекао да је „од 2020. до 2022. двадесет здравствених иницијатива скренуло посебну пажњу на домородачке територије".

Стотине умрле деце

Процењује се да у резервату народа Јаномами живи 28.000 домородаца.

Они лове, баве се пољопривредом „посеци и спали" малих размера, и живе у малим, распршеним, полутрајним селима.

Током четири године на власти (2019-22), Болсонаро је често критиковао величину домородачких резервата и обећао да ће отворити неке од њих за пољопривреду и рударство.

Његова влада ослабила је еколошке заштите, а критичари кажу да је његова реторика охрабрила илегалне активности у области.

Процењује се да у резервату народа Јаномами данас оперише око 20.000 илегалних рудара, у области богатој златом, дијамантима и минералима.

Рудари су у овом крају 2021. године отворили ватру на припаднике Јаномамија из аутоматских оружја.

Нова Лулина влада тврди да је од 2019. године више од 500 домородачке деце умрло од излечивих болести.

„Ова до сада невиђена и катастрофална здравствена криза која је задесила народ Јаномами у северном Бразилу је геноцид који се спроводи годинама", каже у саопштењу Сара Шенкер, стручњакиња за домороце при невладиној организацији за људска права Сурвајвал интернешенел.

„Бивши председник Болсонаро је намерно отворио капије ове територије и охрабрио хиљаде ловаца на злато да нахрупе унутра.

„Распустио је домородачку здравствену службу и игнорисао очајничке позиве на делање од домородачких организација, Сурвајвала и многих других кад су размере кризе постале очигледне."

Највећи домородачки резерват у Бразилу

Према невладиној организацији Институто Социоамбиентал (ИСА), једне од главних организација које раде са правима домородачких народа у Бразилу, домородачки резерват Јаномамија насељава осам народа и састоји се од области од 9,6 милиона хектара, скоро величине Јужне Кореје.

Ова територија, која се налази између држава Амазонас и Рораима близу границе Бразила и Венецуеле, ратификована је и призната од бразилске владе 1992. године, путем указа који је потписао тадашњи председник Фернандо Колор.

ИСА истиче четири „потенцијална ризика и постојећа проблема" на домородачкој земљи Јаномамија: илегални рудари, рибари, ловци и ранчери.

Међу овим претњама, рудари на злато постали су једна од главних брига и за становнике ове области и за стручњаке.

Извештај назван „Јаномами на удару", објављен у априлу прошле године уз техничку подршку ИСА, забележио је илегално ископавање злата и других минерала у региону.

У документу су експерти истакли да је уништавање шуме рударским активностима „драстично порасло" од 2016.

„Између 2016. и 2020, рударство је порасло за ни мање ни више него 3.350 одсто", гласио је текст.

У извештају се такође истиче да је ширење рударства у домородачком резервату повезано са „значајним смањењем" квалитета живота становника региона, уз који иде погоршавање показатеља насиља, здравствене и социјалне подршке.

Рораима, држава у којој се налази део резервата Јаномами, имала је једну од највећих стопа насиља над домородачким народима у Бразилу, према најскоријем издању Атласа насиља, који је објавио Институт примењеног економског истраживања (Ипеа) 2021.

Здравствени проблеми

Илегално рударство је повезано са чешћом појавом заразних болести у домородачким заједницама, нарочито маларије.

Доктор Сикуеира објашњава да рудари циркулишу кроз многе области и често користе кријумчарене лекове који минимизују симптоме маларије, али не елиминишу паразит из њихових тела.

„Они на крају заврше као извор ширења патогена, јер носе болест у области у којима је ситуација пре тога била под контролом", каже он.

Извлачење минерала у области зависи од употребе живе, токсичног једињења које контаминира воду и изворе хране.

Изложеност овој супстанци повезана је за низом здравствених проблема, као што су неуролошке болести код новорођенчади.

Групе за заштиту права домородаца извештавају да се ситуација погоршала и због „општег стања неизвесности наметнутог повећаном циркулацијом наоружаних тражилаца руда у различитим областима територије", за које каже да је омело пружање здравствених услуга домородачкој популацији.

„Било је притужби да су рудари присвојили лекове резервисане за домородачке народе", додаје доктор Сикуеира.

Медицински стручњак објашњава да ако се постави дијагноза маларије и она почне да се лечи у року од 48 сати од првог појављивања симптома, могуће је смањити преношење на друге људе.

„Али илегално рударство демобилише тимове здравствених професионалаца, који не могу више да се старају о зараженим пацијентима и лече их."

Ова комбинација фактора помаже да се објасни слика подељена у свету последњих дана, на којој се виде неухрањена деца, одрасли и старији људи у критичном здравственом стању.

Следећи кораци

Председник Лула је обећао да ће се изборити са илегалним рударством у резервату, а медицинска радна група Министарства здравља послата је у регион 23. јануара да подигне пољску болницу у Боа Висти, главном граду Рораиме.

Најмање 16 припадника народа Јаномами пребачено је истог дана хеликоптером из резервата.

Здравствене власти су такође најавиле да ће тим од осам појединаца бити пребачен у регион Сурукуку, део територије Јаномамија.

„Ово је криза јавног здравља и ми ћемо је решити", изјавила је министарка здравља Нисија Тринидаде 21. јануара приликом посете резервату.

„Али друштво мора да зна шта се овде дешава."

Бразилске власти су такође почеле да деле помоћ у храни.

Истрага

Министар правде Флавио Дино најавио је истрагу о могућим злочинима почињеним над народом Јаномами.

„Постоје озбиљне назнаке геноцида, које ће истражити федерална полиција", рекао је Дино.

Али доктор Секуеира упозорава да проблеми са којима се суочио народ Јаномами може да се пронађе и на другим домородачким територијама широм Амазоније.

„Знамо да постоје проблеми у Рио Негру и Алто Солимоесу, на пример. Био сам тамо прошле године и видео сличну ситуацију одсуства помоћи и неге", каже он.

„Ово је нешто што мора хитно да се решава, зато што наша људскост зависи од тога."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]