Азија и демографија: Број становника Кине опао први пут после више од 60 година

У Кини се први пут после 1961. догодило да број становника опадне у једној календарској години, а стопа рађања се снизила до историјског минимума и износи 6,77 беба на 1.000 жена.

У најмногољуднијој земљи света у 2022. години живело је 1,4118 милијарди људи, што је за 850.000 мање него годину дана раније.

Наталитет је у опадању годинама, због чега су промењене популационе политике како би се тај тренд успорио.

Али седам година после укидања „политике једног детета", земља је ушла у „еру негативног раста становништва", како је описао један званичник.

Прошле године рађало се мање деце него у 2021, када је стопа рађања била 7,52, показују подаци кинеског Националног бироа за статистику, који су објављени у уторак.

Први пут је више људи умрло него што је рођено у току једне године, а број преминулих је највећи од 1976. године.

Стопа умирања је у 2022. била 7,37 на 1.000 становника, а годину дана пре тога износила је 7,18.

Подаци су претходних година најављивали демографску кризу, која би дугорочно могла да утиче на смањење броја радника и да повећа оптерећење здравственог система и друге трошкове социјалне заштите.

Разултати пописа из 2021. године, који се спроводи једном у 10 година, показали су да је број становника у Кини тада растао најспорије у последњих неколико деценија.

Неки стручњаци очекују да ће број становника Кине наставити да опада и ове године.

Јуе Су, главна економисткиња кинеске Јединице за економске информације, сматра да би дугорочни утицаји пандемије и недавних затварања могли да утичу на још већи пад стопе рађања.

„Овај тренд ће се наставити и вероватно ће се погоршати после ковида, пошто би велика стопа незапослености и слабија очекивања по питању зарада међу младима могли да одложе планирања венчања и ширења породице, што би умањило број новорођених", објаснила је.

Због епидемиолошке ситуације у Кини ове године би могло да дође и до повећања смртности у односу на ниво пре пандемије, оценила је економисткиња.

Број заражених корона вирусом нагло је порастао у овој азијској земљи од када су власти прошлог месеца престале да спроводе политику нулте толеранције.

Друге азијске државе, попут Јапана и Јужне Кореје, такође имају тренд смањења броја становника.

Овај тренд је у Кини у великој мери изазван контроверзном политиком једног детета, која је уведена 1979. године како би се смањио раст броја становнике.

Породице су кршиле правила и бивале кажњаване, а у неким случајевима су родитељи губили и послове.

У култури која фаворизује дечаке у односу на девојчице, та политика је довела и до принудних абортуса и наводно је изменила однос између броја жена и мушкараца од 1980-их.

Кинеске власти су укинуле та правила 2016. године и паровима је од тада дозвољено да имају двоје деце.

Влада је, између осталог, понудила и пореске олакшице и веће предности за здравствену негу породиља како би се макар успорио тренд опадања стопе рађања.

Али, ове мере нису довеле до одрживог раста броја новорођених.

Неки стручњаци сматрају да је тако због тога што нису испраћене напорима да се олакша одгајање деце помагањем запосленим мајкама или увођењем приступачнијег образовања за децу.

Кинески председник Си Ђинпинг је у октобру прошле године означио повећање стопе рађања приоритетом те земље.

Влада ће „спроводити проактивну националну стратегију" како би решила проблем старења становништва, изјавио је он на петогодишњем Конгресу Комунистичке партије у Пекингу.

Поред подстицања рађања, Кина би требало да се позабави радом на постизању веће родне једнакости у домаћинствима и на послу, сматра Бусараван Теравичитчаинан, директор Центра за породицу и истраживања становништва Националног универзитета у Сингапуру.

Искуства из скандинавских земаља показала су да такав приступ може повољно утицати на стопу рађања, додао је.

Има и стручњака који верују да пад броја становника у Кини није штетан у блиској будућности.

Та земља има „много људске снаге" и „много времена" да се избори са демографским изазовима, каже Пол Чунг, бивши главни статистичар Сингапура, који сада ради као професор у Школи за јавне политике Ли Куан Ју.

„Ово је знак да влада Кине мора да се позабави тим проблемом.

„Морају да увећају продуктивност, уведу много модернију инфраструктуру и унапреде здравство.

„Али, земља се не суочава са судњим даном већ сада", објашњава професор.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]