Русија и Украјина: Рат скратио листу украјинских олигарха

Деценијама су изузетно богати украјински бизнисмени вршили огроман економски и политички утицај у оквиру властите земље. Међутим, после руске инвазије, најозлоглашенији украјински олигарси изгубили су читаве милијарде у приходима.

Да ли је коначно дошао крај владавини украјинских олигарха?

Најбогатији човек у Украјини - педесетшестогодишњи Ринат Ахметов - за многе је отелотворење олигарха.

Рударев син који се сам пењао лествицом док није постао милијардер познат је широм Украјине као „Краљ Донбаса".

Поред тога што поседује огромне делове железне и рударске индустрије на истоку, укључујући железару Азоватал која је сада остала у рушевинама, власник је Шактар Доњецка, једног од најбољих фудбалских тимова у земљи и све донедавно једног од највећих националних телевизијских канала.

Али, поред овог изузетног богатства, украјински олигарси су познати и по томе да поседују велику политичку моћ.

Лондонска експертска група Четам хаус је 2017. године саопштила да они представљају „највећу опасност по Украјину".

Преко огромне мреже савезника и лојалних посланика, украјински олигарси су изнова утицали на усвајање закона који су радили у корист њихових властитих пословних империја.

Председник Владимир Зеленски их је назвао „групом људи који мисле да су важнији од посланика, владиних званичника и судија".

Али као и у случају бројних обичних цивила, од почетка руске инвазије на истоку Украјине још 2014. године, њихове компаније растурили су пројектили а њихова имовина изгубљена је у руској окупацији.

Многи сматрају да је најбогатији човек Украјине Ахметов требало да уради више од самог почетка како би искоренио сепаратизам који је Русија потпиривала у његовом региону.

Како се руски утицај подржан војном силом ширио Донбасом, он је својим фабрикама налагао да оглашавају сирене из протеста.

Такође је издавао саопштења у којима је критиковао сепаратисте.

Али што се тиче самог финансирања и подршке отпору, био је критикован зато што је урадио премало тога.

Нарочито у поређењу са другим украјинским тајкуном, милијардером Игором Коломојским.

У марту 2014. године, овај је именован за гувернера Дњепропетровске облати, на југоистоку Украјине.

Како је сукоб ескалирао, Коломојски је трошио милионе на украјинске добровољачке батаљоне.

Нудио је и награде за хватање про-руских милитаната и снабдевао украјинску војску горивом.

Али се онда, 2019. године, нашао у завади са претходником председника Заленског Петром Порошенком.

Парламент је непосредно пре тога усвојио закон због ког је Коломојски изгубио контролу над својом нафтном компанијом.

Његова реакција?

Бануо је у седиште нафтне компаније са људима који су наводно носили аутоматско оружје.

Али како се рат настављао на истоку, и после још изгубљених фабрика, рудника и плодних пољопривредних земљишта, пад украјинских олигарха практично је постао незаустављив.

Следећи велики ударац уследио је крајем 2021. године, кад је Украјина усвојила „предлог закона о деолигархизацији".

Нови закон председника Зеленског дефинисао је олигарха као некога ко испуњава три од следећа четири услова:

Сви они који су се квалификовали били су изложени додатним проверама и забрањено им је да финансирају политичке партије.

Да би избегао да се нађе на том списку Зеленског, Ринат Ахметов је одмах распродао све своју медијску имовину.

Али онда је дошло до драматичне ескалације сукоба са руске стране - инвазије на Украјину у фебруару 2022. године.

Рат је само појачао губитак зараде супер-богатих у Украјини.

Али да ли ће њихов нестанак појачати украјинску демократију?

„Апсолутно", каже Севгил Мусајева, главна и одговорна уредница популарног портала за вести Украјинска правда.

„Овај рат је почетак краја за олигархе у Украјини."

„Закон о деолигархизацији је био један од првих великих окидача за њихов нестанак", каже Сергеј Лешченко, некада један од најистакнутијих украјинских истраживачких новинара, а данас саветник шефа кабинета председника Зеленског.

„Али како је рат ескалирао, само је додатно био загорчан живот олигарсима", каже он за ББЦ.

„Били су присиљени да се усредсреде на опстанак уместо на домаћу политику."

Сада је, каже Мусајева, на украјинском грађанском друштву и институцијама за борбу против корупције да спрече долазак нових олигарха.

А, наравно, сам опстанак демократије у Украјини зависи од исхода рата са Русијом.

Продукција Клер Џуд Прес

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]