Здравље и болести: Може ли да се заустави епидемија мајмунских богиња

Мајмунске богиње су затекле свет.

Оне су одавно уобичајена појава у деловима централне и западне Африке, где људи живе близу шумских животиња које носе овај вирус.

Али сада су постале глобалне - шире се на начин који није виђен раније и у размерама које су без преседана.

Потврђено је скоро 27.000 случајева болести, углавном код мушкараца који су имали секс са мушкарцима - у 88 земаља.

Светска здравствена организација тврди да је ово глобална ванредна ситуација.

Да ли, дакле, мајмунске богиње могу да се зауставе?

Или смо сада осуђени да имамо нови вирус који се слободно шири светом?

Морамо да узмемо у обзир три ствари:

Вирус

Нема ничег посебног у биологији вируса мајмунских богиња.

Он није незаустављива сила.

Ковид вероватно јесте - толико се лако шири да га је вероватно било немогуће зауставити чак и у раним данима пандемије.

Али мајмунске богиње се теже преносе са особе на особу.

За то је потребан близак физички контакт - као што је преко заражене коже, дужег контакта лицем у лице или контаминираних површина као што су постељина или пешкир.

Два вируса су просто у различитим класама и прошле епидемије мајмунских богиња су се напросто саме гасиле.

А већ смо превазишли много већи изазов победивши смртоносног рођака овог вируса, велике богиње.

„Мајмунске богиње су лакше, јер су мање заразне од великих богиња тако да смо у много бољем положају", каже професор Џонатан Бол, вирусолог са Универзитета у Нотингему.

Међутим, један од проблема је да неки људи имају благе симптоме или симптоме који лако могу да се побркају са сексуално преносивим болестима или овчијим богињама.

То значи да несвесно могу да се пренесу на друге људе.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Средства

Вирус је ушао у групу људи који имају довољно секса или довољно интимног контакта са довољно партнера да вирус превазиђе властиту неспособност и почне да се шири.

Овај вирус није класификован као сексуално преносива болест.

Али студија у Часопису за медицину Нове Енглеске процењује да до 95 одсто заражености мајмунским богињама долази путем секса, нарочито секса између мушкараца.

Секс је, наравно, препун свих оних интимних контакта са додиривањем коже о кожу које вирус користи за ширење.

То оставља две опције за заустављање болести - убеђивање људи да имају мање секса; или да се смањи ризик од заражавања приликом изложености вирусу.

Професор Пол Хантер, са Универзитета у Источној Англији, каже: „Најлакши начин да се заустави је да се обуставе све изузетно активне сексуалне мреже на пар месеци док он не нестане, али не мислим да ће се то икада десити - а ви?".

Неки људи заиста коригују сексуални живот као реакцију на упозорења о мајмунским богињама, а савети су усмерени ка онима који су највише угрожени.

Али професор Хантер тврди да нам лекције сексуално преносивих болести - од сифилиса у Средњем веку све до данас - говоре да људи и даље имају секс и да је „вакцинација практично једина опција".

Срећом, вакцина против великих богиња коришћена да се искорени вирус је око 85 одсто ефикасна у заустављању мајмунских богиња.

Залихе су ограничене будући да се чувају само у случају да неко употреби велике богиње као оружје, а не за борбу против до сада невиђене епидемије мајмунских богиња.

Међутим, неће сви из ризичних група морати да се вакцинишу да би се епидемија зауставила.

„Колективни имунитет" значи да једном кад је заштићен критични праг људи, вирус више не може да се шири.

То ће се много лакше постићи са мајмунским богињама него са другим болестима, као што је ковид.

Људи

Иако било ко може да се зарази мајмунским богињама, геј, бисексуалци и други мушкарци који имају секс са мушкарцима непропорционално су више погођени у овој епидемији.

То би могло да олакша контролисање вируса, јер, свеукупно гледано, то група која је добро упозната са сексуалним здрављем.

То, такође, омогућава да се средства усмере ка онима којима су потребни, као што је вакцинисање мушкараца који имају секс са мушкарцима уместо читавог становништва.

Међутим, стигма, дискриминација и узнемиравање могу да одврате људе од тражења помоћи, нарочито у земљама у којима је секс међу мушкарцима илегалан.

„Неке земље не поседују инфраструктуру, а неке можда немају вољу да тестирају на мајмунске богиње, зато што су у питању мушкарци који имају секс са мушкарцима", каже Франсоа Балу, са Универзитетског колеџа у Лондону.

И даље постоје изазов, чак и у земљама које подржавају права ЛГБТ заједнице - лезбејки, гејева, бисексуалаца и трансродних особа.

Чак и политика као што је молба да се људи изолују, што нам је добро познато због ковида, може да има нежељене последице.

„То је као да сте се јавно декларисали - било супрузи или родитељима, јер одједном морате да објашњавате зашто је до тога дошло - тако да постоји огроман притисак да не кажете ко је био ваш контакт", каже професор Хантер.

Могу ли мајмунске богиње да се зауставе?

Већ изгледа као да неке земље успевају да изађу на крај са вирусом.

Велика Британија тврди да се број инфекција изгледа зауставио на око 35 случајева дневно.

Али број случајева наставља да скаче на другим местима, укључујући у САД, које су прогласиле ванредно стање.

Али неће бити довољно да се само богате земље изборе са вирусом, будући да се он сада већ налази у више од 80 земаља које немају дуги историјат са овом болешћу.

„Веома ми је нејасно да ли ће се он потпуно ставити под контролу, јер неке земље ће се изборити, док неке друге можда неће", каже професор Балу.

Главна техничка научница СЗО-а за мајмунске богиње докторка Розамунд Луис каже да је „могуће" окончати епидемију, али упозорава да „немамо кристалну куглу" и није најјасније да ли ће ова организација успети да „пружи довољно помоћи земљама и довољно помоћи заједницама како би зауставила епидемију".

Ендемске земље у Африци, где су мајмунске богиње увек присутне, наставиће да се боре против вируса који упорно прелази са дивљих животиња на људе.

Студије су показале да се овај проблем погоршава откако се завршио програм искорењивања великих богиња, јер је вакцинисано мало људи млађих од 50 година.

Једина ствар која би то зауставила је кампања масовне вакцинације, „али води се велика расправа у Африци да ли је то одговарајуће или неопходно", каже професор Хантер.

Шта ће се десити ако их не зауставимо?

Влада забринутост да би мајмунске богиње могле да постигну стално присуство у људима широм планете уместо само у земљама са зараженим животињама.

У овом тренутку то је у мушкарцима који имају секс са мушкарцима, али што дуже епидемија буде трајала, веће су шансе да вирус постане шире распрострањен.

Било је изолованих случајева код деце и жена, али они нису покренули властите епидемије у учионицама или на радним местима.

Међутим, ризик се повећава ако се вирусу да времена да постану бољи у заражавању људи.

Видели смо како се ковид развио и варијанте као што су омикрон постале су много боље у заражавању.

„Уколико се вирус не промени, лично сумњам да ће се раширити међу децом или шире међу људима који немају много сексуалних партнера", рекао је професор Балу.

„Али што се дуже чека, већи је ризик да би он могао да се промени", каже он.

Други проблем је што мајмунске богиње имају способност да заразе широк дијапазон сисара, попут веверица, пацова, пухова и мајмуна у Африци.

Постоји опасност да би вирус могао да се одомаћи у другим животињама и почне да прелази са врсте на врсту.

Епидемија мајмунских богиња 2003. године у САД - која је довела до 47 случајева у шест савезних држава - била је покренута међу кућним љубимцима преријским псима.

Изборити се са овом епидемијом мајмунских богиња јесте могуће, али што је дуже будемо оставили да се шири, то ће бити теже и ризици ће бити већи.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]