Француска, политика и избори: Може ли десничарка Ле Пен да угрози Макрона

Најмање што председник може да очекује, када тражи равнотежу између рата у Европи и избора код куће, јесте скок у истраживањима јавног мњења.

Али Емануел Макрон је открио да је сва енергија коју је потрошио бавећи се ратом Русије у Украјини била од мале помоћи у непредвидивом гласању француских бирача.

„Ништа није немогуће", каже француски председник Макрон уочи избора у недељу, 10. априла, док анкете показују да је његова екстремно десничарска ривалка ближе освајању председничког места као никада до сада.

Марин ле Пен је пре месец дана заостајала за Макроном 10 процената и борила се за пласман да уђе у други круг председничких избора са њим.

Сада се на њу гледа као на фавориткињу да га изазове у другом кругу председничких избора.

Ако се пласира у други круг 24. априла, анкете јавног мњења први пут показују да она није далеко од успеха.

За ово, лидерка Националног окупљања (раније Национални фронт) може да захвали двојици људи за које се раније сматрало да могу да је угрозе: њеном екстремно десничарском ривалу, Ерику Земуру, и руском председнику Владимиру Путину.

„Рекао бих да је [Земурову] кампању упропастила Украјина", рекао је Жил Парис, специјалиста за изборе за француски дневник Монд.

„Његов проруски став је био терет, док је Марин ле Пен била довољно паметна да буде умеренија.

„Била је спремна да прихвати избеглице [одмах], док је Земуру требало два дана да схвати да су те избеглице добро прихваћене у Француској".

Ле Пен је од тада привукла добар део симпатизера Ерика Земура.

Макрон је пре две недеље изгубио велику подршку због „ратног балансирања", а такође се суочио са критикама партнера из Европске уније - Пољске - јер редовно разговара са руским председником.

Његова фрустрација је експлодирала када су га ове недеље питали о томе током кампање, окружен масом у селу Спезет у Бретањи.

„Нисам ја тај који симпатише Путина", одбрусио је он.

„Нисам ја тај који тражи средства из Русије, већ други кандидати".

Владимир Путин је јавно подржао Марин ле Пен током последње председничке трке у Француској, а њена странка Национално окупљање тренутно отплаћује кредит руској банци.

Али она је скренула дискусију о рату у Украјини ка ономе што је сматрала кључном темом кампање: повећање трошкова живота.

Како је рат повећао притисак на цене бензина и основних намирница, њена изборна стратегија се исплатила.

Мелина, неговатељица, која је ове недеље дошла на митинг председника Макрона у Спезету, рекла је да је економска ситуација променила њен политички став.

„Овде има много Француза који раде, али су приморани да спавају у колима јер не могу да приуште стан и нико им не помаже", каже она.

„То је срамота. Некада сам гласала за левицу, али бих овај пут могла да гласам за десницу", додаје.

У ресторану низ улицу, Софи има пуне руке посла јер муштерије чекају у реду за ручак.

Она је пре пет година гласала за Макрона, јер се „плашила" да гласа за Ле Пен.

Али више се не плаши: Софи је толико сигурна да ће Ле Пен победити да се кладила са муштеријама око исхода избора.

„Она (Ле Пен) је еволуирала", рекла ми је Софи.

„Учила је на сопственим грешкама. Приближила се обичним људима и сада је разумемо када говори", каже ова конобарица.

Лидерка француске деснице је напорно радила током протеклих пет година да добије гласове попут Софиних, ублаживши реторику и представивши умеренији имиџ који не одбија бираче.

Она и даље обећава строга ограничења имиграције, политику „Француска на првом месту" када је реч о становању, пословима и бенефицијама, као и забрану забрађивања муслиманских жена на јавним местима.

Али је такође одустала од плана напуштања Европске уније.

Пред бирачима се представила и као самохрана мајка, која воли и има мачиће.

То јој је помогло да придобије неке традиционално десничарске гласаче који су је раније сматрали за превише екстремну, а њену странку окаљану отровним ставовима из прошлости.

Али опет, каже Жил Парис, утицај Ерика Земура на француску политику јој је дао подстицај.

„Био је нека врста 'корисне будале' [за Марин Ле Пен] јер је срушио ограду која је раздвајала десницу од крајње деснице".

Као бивши новинар десничарског листа, Ерик Земур је био прихватљив гласачима на традиционалној десници, упркос политици која је често била још радикалнија од Ле Пен.

Зато је традиционално десничарским гласачима сада било лакше да пребаце подршку на Ле Пен.

Марин Ле пен је сигурно имала користи од тога што је се истопила подршка њеном екстремно десничарском ривалу.

Пре мање од два месеца, били су готово изједначени - сада Марин ле Пен има 15 процената предности, показују предизборне анкете.

За председника Макрона, због тога је још хитније да обезбеди гласове са левице, као и са десног центра.

Али пет година после његовог обећања да ће спојити леви центар и десни центар у новој политици, многи левичарски гласачи су разочарани човеком коме су наденули надимак „председник богатих".

Док се Ле Пен држала мантре о расту цена и помоћи онима који раде, али су недовољно плаћени, Емануел Макрон је узбуркао воду обећањем да ће подићи старосну границу за одлазак у пензију на 65 година и више уважавати напорни рад просветних радника.

Још се верује да ће Макрон победити на овим изборима, а предизборне анкете предвиђају да ће Марин ле Пен ипак остати разочарана.

Али Ерве Бервиј, посланик владајуће партије Република у покрету, каже да овог пута постоји искрена забринутост.

„Погледајте шта се десило у последњих шест година", рекао ми је.

„Брегзит (излазак Велике Британије из ЕУ), Доналд Трамп (изабран за америчког председника) - не покушавамо да уплашимо људе, само покушавамо да им кажемо да су избори важни, гласање је важно".

Пре пет година, Емануел Макрон је био тај који је пркосио очекивањима и променио француску политику.

„Ништа није немогуће", каже 44-годишњи председник.

Он би, више него било ко други, требало то да зна.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]