Рат у Украјини: Руси тугују за палим војницима

У Цркви Александра и Антонине стоји ковчег. Умотан је у руску тробојку. На ковчегу су положени: службена капа и фотографија.

Михаил Орчиков је био заменик команданта моторизоване стрељачке бригаде.

Погинуо је у борбама у Украјини. Наоружани руски војници држе му почасну стражу.

Православни свештеник хода око ковчега изговарајући молитве и машући кандилом из којег излази дим запаљеног тамјана.

Опори мирис испуњава капелу, мешајући се са слатким каденцама црквеног хора.

Удовицу погинулог војника, главе умотане у црну мараму, теши родбина.

Колико је руских војника погинуло у Украјини?

У Русији је кривично дело преносити било шта сем званичних бројки.

Према информацијама које је објавило руско Министарство одбране, животе је у „специјалној војној операцији", како је зове Кремљ, до сада изгубило 498 војника.

Тако гласе последње бројке, од 2. марта.

Није било нових информација последње две недеље.

„Ситуација у нашој земљи није једноставна", говори свештеник окупљенима.

„Сви то разумеју."

Кремљ жели да јавност верује како су руски војници у Украјини хероји и да је тамошња руска офанзива чин самоодбране.

У скорашњем издању најгледанијег телевизијског недељног прегледа вести, водитељ је рекао: „Да Русија није интервенисала сада, за три године би Украјина била у НАТО-у са нуклеарном бомбом. Украјина би дефинитивно напала Крим, а потом и јужну Русију."

Алтернативна стварност, у којој је Украјина агресор.

На улицама Костроме, чини се да многи верују у званичну верзију Кремља.

Михаил Орчиков је испраћен на последњи починак као „бранилац отаџбине".

За то је делом заслужна моћ телевизије у обликовању јавног мњења.

Али такође, у тренуцима кризе, многи Руси се инстинктивно приклањају вођи - као да не желе да поверују да је њихов председник могао да донесе погрешну одлуку.

„НАТО жели да се укопа одмах ту до нас у Украјини и има нуклеарно оружје", каже ми Николај.

„Браво за Путина. Није им то дозволио."

„Русија мора да истера ову ствар до краја", каже пензионерка Нина Ивановна.

„Колико верујете информацијама о овоме које добијате од руске телевизије?", питам је.

„Верујем им. Зашто не бих? Интернету не верујем."

„Зашто не?", питам.

„Не знам", одговара она.

Не подржава свако руски напад на Украјину.

У селу Николскоје, посећујем дом православног свештеника оца Јована Бурдина.

Он је недавно одржао антиратну проповед и објавио критику на интернет страници цркве.

Касније је приведен и новчано кажњен према новом закону због дискредитовања руских оружаних снага.

„Верујем да је било каквог крвопролиће, какав год да је разлог за њега и како год покушали да га оправдате, и даље грех", каже ми отац Јован.

„Крв је на рукама особе која ју је пролила. Ако је издато наређење, крв је на рукама онога ко је издао наређење, подржао га или прећутао."

„Најгоре од свега је што се пробудила мржња. Биће све јача и јача, зато што видимо да се ситуација са Украјином не окончава.

„Не постоји политичка воља да се ово заустави. Мржња на обе стране ће се продубити и постаће зид између народа деценијама у будућности."

На гробљу у Костроми, осам војника носи Михаилов ковчег до хумке.

Војни оркестар свира свечану музику.

Потом се оглашава почасни плотун и, на звуке руске химне, ковчег се спушта у земљу.

Одржава се кратак говор: „Губитак сина, брата, оца, увек је трагедија, али ми смо поносни што је погинуо браћени наш народ, нашу децу, нашу земљу."

У Костроми, Михаила називају „браниоцем отаџбине".

А опет је руска војска била та која је прешла границу, ушла на територију једне суверене земљу и напала Украјину по Путиновом наређењу.

Вођа Кремља тврди да је циљ његове „специјалне војне операције" да се „демилитаризује и денацификује" Украјина, као да су украјинску владу запосели фашисти - што просто није истина.

Последњих дана руски званичници се нису превише трудили да сакрију шире циљеве.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је оно што се дешава у Украјини „…борба на живот и смрт за право Русије да се нађе на политичкој мапи света са пуним поштовањем њених легитимних интереса."

Другим речима, суштина је у геополитици и решености Москве да силом врати Украјину у руску сферу утицаја.

Украјинска влада је одлучна да тако нешто спречи.

Погледајте видео: Не подржавају сви у Русији овај рат

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]