Русија и Украјина: Патња запослених у Чернобиљу под руском опсадом

Више од 100 радника у украјинској нуклеарној електрани Чернобиљ - месту најгоре нуклеарне катастрофе на свету из 1986. године - остали су заглављени тамо више од 12 дана, у немогућности да оду пошто су руске снаге заузеле електрану првог дана инвазије.

Још 200 украјинских чувара, који су у време напада били задужени за безбедност, такође су остали заробљени.

Радници настављају да обављају дужности и кажу да је атмосфера мирна, али је ББЦ-ју речено да су услови унутра тешки, са ограниченим залихама хране и лекова.

Такође, влада све већа забринутост да би стрес могао да утиче на њихову способност да безбедно извршавају дужности на локацији нуклеарне електране.

„Компликована и напета ситуација"

Руски војници су сада унутар Чернобиљске зоне искључења од 32 километра и опколили су електрану.

Русија тврди да врши обезбеђивање локације заједно са Украјинском националном гардом, али Украјина то негира и каже да руске трупе имају пуну контролу.

Рођака једног од радника заробљених у електрани - коју нећемо именовати из безбедносних разлога - рекла је за ББЦ да је руска страна била вољна да им дозволи да замене смене,.

Ипак, Руси тврде да не могу да им гарантују безбедност на путу до куће, као ни безбедност радника који би путовали да их замене.

Воз између Славутича и Чернобиља путује мали делом и преко територије Белорусије, великог руског савезника.

Иако више није функционална електрана, Чернобиљ никад до краја није био напуштен, а и даље захтева стално одржавање.

Штавише, пошто је реактор број четири експлодирао пре 36 година, његови други реактори наставили су са радом још неколико година, а изграђен је и читав град - Славутич - да би сместио раднике који су евакуисани после несреће.

Ових дана на лицу места још увек ради око 2.400 људи: научници, техничари, кувари, болничари и друго помоћно особље, плус чланови националне гарде.

У нормална времена, радници би се укрцали на воз из Славутича на почетку смене и вратили се кући после ње.

Али за запослене који су били ту кад су Руси извршили инвазију, све се наједном променило - постали су присиљени да живе ту на самој локацији.

„Ситуација је компликована и напета", каже за ББЦ Јуриј Фомичев, градоначелник Славутича.

„Тешка је за њих морално, психолошки и физички."

Радници имају на лицу места нешто мало хране, али зато што не знају колико дуго ће ту остати, ограничавају се на један оброк дневно (који им припремају кувари који су такође остали ту заробљени), а каже се да је храна основна - углавном хлеб и каша.

У недељу је руско особље понудило да им обезбеди испоруку хране, али су је украјински радници одбили, рекавши да је то пропагандни трик.

Погон није прављен за спавање, тако да су начињене привремене спаваонице - неки спавају на креветима на склапање и столовима, док други спавају на поду.

Да би могли мало да одморе, радници су се поделили у смене - једна група ради док други запослени одмарају.

За породице запослених у оближњем Славутичу, ово је тежак период.

„Неким радницима су потребни лекови, чије су залихе ограничене у погону, а то додатно забрињава њихову родбину", каже Фомичев.

„Морамо да им саопштимо да тренутно нема безбедног начина да извучемо радника одатле."

Да ли је Чернобиљ у опасности?

И док радници осећају физичке и психолошке последице скоро двонедељеног боравка на послу у расходованој нуклеарној електрани, влада бојазан да би стрес могао да утиче на њихову способност да безбедно извршавају дужности.

„У овим условима, концентрација радника је све гора и гора, а то је претња по безбедност", каже градоначелник Фомичев.

„То можда није функционална електрана, али и даље захтева много пажње да би се осигурало да сви системи раде нормално", додаје он.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси више пута је истакао потребу да се особље одмори како би могло да обавља посао безбедно.

У изјави за ББЦ је каже да је био у контакту са руском страном како би им пренео управо ту поруку.

Али експерти за нуклеарну енергију кажу да је, зато што то није активна нуклеарна електрана, опасност по јавно здравље ограничена.

„Није добро што људи не мењају смене и што раде док су руски војници око њих, али ја не видим неку велику опасност", каже Џејмс Смит, професор за науку животне средине са Универзитета у Портсмуту.

Смит проучава Чернобиљ годинама и био је на лицу места много пута.

„Последњи реактор је угашен 2000. године, тако да потрошено нуклеарно гориво не емитује значајну топлоту", каже он.

Објашњава да то чини изузетно мало вероватним да би могло да дође до отпуштања великог нивоа радијације.

Ниво радијације јесте скочио у региону кад је електрана заузета, зато што је тешка војна механизација узбуркала контаминирану прашину око саме локације.

Међутим, професор Смит каже да она није скочила до забрињавајућег нивоа.

Исцрпљеност и очајање

Ризик од велике нуклеарне катастрофе је можда мали, али за раднике заробљене унутра и њихове породице емотивна цена је и те како стварна.

„Сви чланови особља су крајње исцрпљени и очајни. Они сумњају да је било коме стало до њих.

У овом тренутку они не виде да било ко ради на томе да их спасе", каже рођака једног од запослених.

У интервјуу за ББЦ, она је позвала ИАЕА да интервенише како би радници који су тренутно тамо безбедно могли да оду, а друга група да преузме њихова задужења.

Шеф ИАЕА Рафаел Гроси каже да је био у контакту са украјинском и руском страном у покушају да надгледа безбедност и у Чернобиљу и у активним украјинским нуклеарним електранама, где експерти кажу да би последице отвореног сукоба могле бити озбиљније.

Међутим, ништа конкретно није договорено.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]