Животиње: Од данске доге до чиваве, зашто се пси толико разликују у величини

Од данске доге до чивава, псе имамо у свим величинама.

Штавише, они имају више варијација у величини тела него било који копнени сисар на свету - кад би људи толико варирали у висини, највиши човек на свету био би виши од шест метара.

Донедавно је владало општеприхваћено веровање да су ове разлике последица селективног узгоја људи у последња два века.

Али научници су сада открили да смо имали приличну велику помоћ природе: нова студија показује да је главна генетска алатка за мењање величине паса већ постојала у ДНК-у вукова који су живели пре више од 50.000 година.

То је много пре него што су људи припитомили сиве вукове - генетски докази указују на то да су се пси одвојили од предака пре 15.000 до 40.000 година.

Мистериозни „ген раста"

„Било је то велико изненађење за све нас кад смо видели да вукови који су живели пре толико времена садрже генетску варијанту повезану са мањом величином тела", каже докторка Илејн Острандер, генетичарка из америчког Националног института за истраживање људског генома.

„То је као да је природа ово држала у задњем џепу хиљадама година за време кад јој стварно буде било потребно", објашњава главна ауторка нове студије објављене 27. јануара у научном часопису Данашња биологија.

Острандер и њен тим стоје и иза истраживања које је 2007. године открило да један једини ген игра крупну улогу у одређивању разлике у величини паса.

Он је заслужан за протеин по имену ИГФ-1, који игра улогу и у величини тела других сисара, укључујући људе.

Међутим, ИГФ-1 има истакнутију улогу кад су у питању пси.

Научници кажу да ген који стоји иза овог протеина контролише око 15 одсто величине пса, а само 19 других гена контролише остало.

„Због тога имате толико варијација међу псима кад је у питању њихова величина.

„Људи, на пример, имају стотине и стотине гена који играју ту улогу", објашњава доктор Џослин Пласе, генетичар са Универзитет Рен у Француској и један од коаутора студије.

Колико се заиста разликују по величинама?

Највиши пас на свету свих времена ког је признала Гинисова књига рекорда је данска дога по имену Зевс, који је од пода до рамена био висок 111 центиметара, и скоро је 12 пута виши од најнижег пса, чиваве по имену Миракл Мили (9,65 центиметара).

Код људи, та разлика није ни издалека толико изражена: Американац Роберт Вадлоу висок је 272 центиметра, али то је „само" пет пута више од најнижег човека на свету, Чандре Дангија из Непала (54,6 центиметара).

Изненађење из прошлости

Пласе је одиграо кључну улогу у новом истраживању: 2020. године, током првог карантина за време пандемије Ковида-19, он је открио да постоје две варијанте гена ИГФ-1 који играју улогу у одређивању величине: један повезан за мањим животињама и други са већим.

Истраживачи су анализирали генетске кодове 1.431 канида, од древних паса и вукова до савремених паса и дивљих врста као што су лисице, којоти и вукови.

Они су код домаћих паса открили да 75 одсто врста лакших од 13 килограма има два примерка „мање" варијанте, а 75 одсто врста тежих од 22 килограма има два примерка „веће" варијанте.

Али оно што је највише запањило Острандер и Пласеа било је оно што су видели у ДНК-у вука који је живео пре 52.500 година: животиња је имала по један примерак обе варијанте.

„Очекивали смо да ће имати два примерка 'веће' варијанте", каже Острандер.

Али генетичарка тврди да је присуство ове варијанте помогло људима у раним стадијумима узгоја паса пре неколико хиљада година.

„То је омогућило људима да веома брзо манипулишу величинама паса и узгоје их за велики број намена, од чувара, преко овчара до ловаца", каже она.

Острандер истиче и да проучавање паса може да помогне у решавању проблема код људи.

„Разумевање овог генетског речника веома је важно зато што често откривамо да неки од гена величине тела кад мутирају могу да изазову болести код људи", додаје генетичарка.

Можда ће вас занимати и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]