Животиње: Ново откриће - џиновска сејшелска корњача показала се као предатор
Аутор фотографије, Justin Gerlach/University of Cambridge
Џиновска корњача која настањује Сејшеле која се до сада сматрала биљоједом изгледа да то није.
На видео снимку снимљеном на острву Фригате у јулу 2020. женка корњаче полако се приближава птићу који не може да полети, неколико пута неуспешно покушава да га ухвати да би га на крају шчепала за главу и прождрала.
Према студији објављеној у часопису Карент бајолоџи, ово је први документовани доказ да џиновска корњача лови друго живо биће.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Острво Фрегат у приватном власништву изузетне је лепоте и сматра се рајем за екотуризам.
На њему живи око три хиљаде џиновских корњача.
Припадају роду Aldabrachelys gigantea за који се до сада веровало да се храни искључиво биљкама.
Конзерваторка Ана Зора снимила је овај напад корњаче.
„Приметили смо да се једна корњача понаша чудно, како прати птицу која не може још да лети.
„Корњача није само искушавала срећу, била је намерна да поједе птицу и схватили смо да је она заправо у лову", каже она.
Додала је да се не сећа да је до сада прочитала било шта слично о оваквом понашању корњача.
„Ово је потпуно неочекивано понашање. Ништа слично није забележено код корњача које живе дивљини", рекао је коаутор студије Џастин Герлак са Универзитета у Кембриџу.
С времена на време виђене су џиновске корњаче како једу стрвине, мртве гуштере и љуске јаја птица и кости, које садрже калцијум, али никада нису ухваћене у лову.
Научници сугеришу да је ова навика настала међу корњачама које настањују ово подручје због велике колоније чигри.
Захваљујући мерама очувања, популација чигри на острву Фрегат се опоравила и достигла 265.000 јединки.
Њихови птићи често испадају из гнезда.
Корњаче обично не могу да ухвате плен јер су споре.
Али начин на који је корњача у снимку упорно јурила птића на деблу обореног дрвета сугерише да ово није био први пут да је то учинила.
Џиновске корњаче највеће су животиње на Сејшелима и Галапагоским острвима.
Поједу око 11 одсто тамошње вегетације.
Аутор фотографије, PA Media/University of Cambridge
Дужина гигантске корњаче достиже 120 центиметара, могу да теже и до 300 килограма, а доживе и 150 година.
Не знају да пливају.
У почетку су ове животиње живеле само на атолу Алдабра, а људи су их донели на друга острва.
Чувени природњак Чарлс Дарвин их је проучавао на острвима Галапагос док је пловио на Биглу 1831-1836.
Приметио је да су током неколико векова настале неке разлике у корњачама на различитим острвима, па је из тога извео закључке који су били основа његове теорије еволуције.
„Можда присуствујемо еволуцији у развоју", каже Џастин Герлак.
„Или су можда џиновске корњаче ловиле пре него што су људи стигли, али ми то нисмо видели.
„Обнова природног екосистема неочекивано је вратила интеракције између врста које су постојале пре много векова."
„Оне [корњаче] очигледно воле животињску храну - на крају крајева, занимљивије је ловити птиће, у поређењу са лакоћом једења биљака", приметио је стручњак.
Можда ће вас занимати и видео: Три заблуде о слепим мишевима
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
