Принц Филип: 99 година, 143 земље и једна веома славна супруга

Војвода од Единбурга, вероватно најславнији супруг на свету, умро је у 99. години.

Провео је седам деценија у сенци супруге, британске краљице Елизабете Друге - али снага његове личности значила је да никад није могао да буде само професионални супружник.

Ко је, дакле, био човек који је стајао иза монарха и како је дошло до тога да се ожени краљицом?

Супруг, али никад краљ

Али, прво, оно најважније: војвода, познат и као принц Филип, никад није био кандидат за трон - који треба да наследи његов најстарији син - и никад није носио титулу краља.

То је због тога што у Великој Британији жена која се уда за монарха сме да користи церемонијалну титлу краљице - али мушкарац који се ожени монархом не сме а користи титулу краља, коју могу да користе само мушки суверени.

Краљица и принц Филип имали су четворо деце: принца Чарлса (72), принцезу Ану (70), принца Ендрјуа (61) и 57-годишњег принца Едварда.

Према њиховим речима, Филип је често наметао властиту вољу док су они били мали.

Краљевска биографкиња Ингрид Сјуард цитира речи принца Ендрјуа о детињству: „Саосећање потиче од краљице. А дужност и дисциплина потичу од њега."

Али Ендрју се присетио и како је његов отац издвајао време да им измишља прича за лаку ноћ или да слуша како читају Приче за децу Радјарда Киплинга.

Принц Филип је доживео да види одрастање осморо унучади и дочекао десеторо праунучади.

Где је започео живот?

Необично, али Филипово путовање до Бакингемске палате почело је 1922. године у колевци направљеној од сандука за поморанџе.

Рођен је 10. јуна 1921. године на грчком острву Крфу, као најмлађе дете и једини син принца Ендрјуа од Грчке и принцезе Алисе од Батенберга.

То порекло га је чинило принцем од Грчке и Данске, али наредне године његова породица је прогнана из Грчке после државног удара.

Британски ратни брод их је превезао на сигурно у Италију, са бебом Филипом који је дремао у приручној колевци направљеној од сандука за воће.

Какво је било његово одрастање?

Филипово детињство је фрагментарно и у сенци низа губитака.

Године 1930, када је имао осам година, његова мајка је послата у строго чувани психијатријски центар, пошто је доживела нервни слом.

У годинама које су уследиле, Филип је ретко виђао оба родитеља.

Његов отац се повукао на француску ривијеру са љубавницом, а у његовом одгоју помогла је родбина његове мајке из Велике Британије.

Он ће касније присвојити њихово презиме Маунтбатен - англицизирани облик породичног презимена Батенберг.

Шкотски интернат Гордонстоун му је у тинејџерским годинама заменио дом.

Његов оснивач и управник био је јеврејски пионир образовања Курт Хан, који је био присиљен да напусти Немачку зато што је осудио нацисте.

Школа је Филипу подарила организацију и подстицала га да се ослања сам на себе.

Њен донекле спартански режим подразумевао је да ђаци устају рано ујутро на туширање леденом водом и трчање кроз природу, што је Хан сматрао да сузбија „отровне страсти" адолесценције.

Једна од Филипове четири сестре, Сесили, погинула је 1937. године у авионској несрећи заједно са мужем Немцем, свекрвом и два мала сина.

У то време била је у поодмаклом стадијуму трудноће.

Сесили је непосредно пре тога приступила Нацистичкој партији, која је успоставила малтене тоталитарну контролу у Немачкој.

Ожалошћени Филип, у 16. години, корачао је улицама Дармштата иза сестриног ковчега, крај масе која је салутирала у поздрав „Хајл Хитлер".

„Тако се просто десило", рекао је принц Филип касније говорећи о том времену.

„Породица се распала.

„Моја мајка је била болесна, моје сестре су се удале, мој отац је био на југу Француске.

„Морао сам просто да пођем даље. Морате тако. Човек просто мора."

Како се Филип удварао Краљици?

Кад је Филип завршио школу, Велика Британија се нашла на ивици рата са Немачком.

Уписао се на Британски краљевски морнарички колеџ у Дармуту (британска поморска академија), где се показао као бриљантан кадет и дипломирао је као први у класи.

Кад је краљ Џорџ Шести дошао у званичну посету у јулу 1939. године, Филип је добио задужење да забавља његове младе ћерке, принцезу Елизабету и Маргарет.

Њихова гувернанта, Мерион Крофорд (задужена да се стара о принцезама), касније се присетила да се Филип „прилично шепурио".

Оставио је снажан утисак на тринаестогодишњу Елизабету, што ће ускоро постати очигледно.

Принц Филип је служио у Другом светском рату уз велик заслуге, први пут учествујући у војним акцијама на Индијском океану.

У октобру 1942. године, имао је 21 годину - и био је један од најмлађих поручника Краљевске морнарице.

Принцеза тинејџерка и официр остали су у контакту путем писама.

За божићне празнике 1943. године, када је Филип дошао у посету Краљевској породици, његова фотографија у морнаричкој униформи нашла се на њеном тоалетном сточићу.

Био је то пресудан гест резервисане, али одлучне младе жене.

Неки саветници били су скептични.

Славна подругљива примедба (у међувремену приписана више него једном званичнику) гласила је да је принц „грубијан, неотесанко, необразован и да јој вероватно не би био веран".

Али противници нису могли да ураде ништа да промене мишљење будуће краљице.

Према биографу Филипу Иду, Филипова писма из 1946. године указују на ревносног младића који је стекао нови циљ у животу.

Он је писао будућој ташти: „Сигуран сам да не заслужујем све добре ствари које су ми задесиле у животу.

„Живот ми је био поштеђен у рату и дочекао сам да видим победу, добио сам прилику да се одморим и да се саберем, заљубио сам се потпуно и без задршке, у поређењу са тим све личне па чак и светске недаће делују сићушно и неважно."

Краљ Џорџ је дао дозволу Филипу да се ожени његовом ћерком.

Али прво су морала да се обаве нека подешавања.

Некадашњи принц од Грчке и Данске постао је натурализовани британски држављанин, званично се приклонио Енглеској цркви и одрекао се страних титула.

На дан венчања, 20. новембра 1947. године, постао је Војвода од Единбурга, што је име по ком је остао нашироко познат остатак живота.

Имао је 26 година, а његова нова жена 21.

Краљевски пар имаће за себе свега четири године (и двоје деце) пре него што им дужност закуца на врата.

Судбоносна вест затекла их је колиби за лов у Кенији, током њихове турнеје по Комонвелту 1952. године.

Краљ Џорџ Шести, Елизабетин отац, умро је у 56. години.

Командант Мајкл Паркер, пријатељ и приватни секретар војводе од Единбурга, описао је тренутак кад је овај схватио да је његова жена сада краљица.

„Изгледао је као да му се пола света сручило на главу.

„Никада ми у животу никога није било толико жао. Тешко је дисао, уздисао и испуштао ваздух, као да је у шоку.

„Одмах је спознао да је идила њиховог заједничког живота приведена крају."

Филипове морнаричке амбиције биле су окончане.

Новој краљици Елизабети биће неопходно да стално буде уз њу.

Војвода од Единбурга проглашен је супругом монарха.

Његова примарна функција била је да пружа сталну подршку супрузи.

Почетком педесетих избила је дугогодишња свађа, кад је Филип желео да краљевска породица преузме његово презиме Маунтбатен.

„Ја сам једини мушкарац у земљи који не може да пренесе презиме на своју децу!", беснео је кад су краљицу убедили да задржи презиме Виндзор.

„Као да сам проклета амеба!".

Филип се мучио да пронађе смисао у ограниченој улози која му је додељена.

Али као природни прагматичар, био је чврсто решен да удахне свеж ваздух у устајале ходнике Бакингемске палате.

Како је Филип променио монархију?

Војвода никад није заборавио присилно протеривање његове породице из Грчке и сматрао је да монархије морају да се прилагођавају да би опстале.

Организовао је неформалне ручкове на којима би краљица сретала људе из ширих друштвених слојева.

Лакеји - слуге у палати у традиционалној униформи - престали су да јој пудеришу косу.

А кад је сазнао да је у палати постојала друга кухиња из које се ексклузивно хранила краљевска породица, наредио је да се једна затвори.

Неке промене биле су личније природе и одражавале су његову детињу љубав према играчкама.

Пре крунисања, Филип и будућа краљица су се 1949. године преселили у Кларенс Хаус, где је са задовољством увео читав низ уређаја који вас штеде додатног труда, међу којима је био и један у његовој гардероби који избацује одела на притисак дугмета.

Војвода је уговорио и 90-минутни ББЦ-јев отворени документарац под насловом Краљевска породица, који је емитован 1969. године и који се сматрао револуционарном телевизијском емисијом.

У њему краљица може да се види како храни шаргарепом коња са церемоније Поздрава бојама, гледа телевизију и прича о салати на Балморалском роштиљу, док принцеза Ана пече кобасице.

У Бакингемској палати, Филип је дао да се уведу интеркоми како слуге више не би морале стално да доносе писане поруке његовој жени на ноге.

Сам је носио властити пртљаг и сам себи спремао доручак у властитим одајама на електричном тигању - све док се краљица није пожалила због мириса.

Како је проводио време?

Као супруг монарх са најдужом службом у британској историји, принц је на себе преузео 22.191 соло ангажмана.

Кад се повукао са краљевске дужности 2017. године, саопштено је да био покровитељ, председник или члан више од 780 организација.

Пратећи краљицу на њеним турнејама по Комонвелту и државничким посетама, путовао је у званичном својству у 143 земље, искористивши своје течно владање француским и немачким.

Међу њих је спадала и Вануату, острвска земља у Јужном Пацифику, у којој га је једна прашумска заједница сматрала реинкарнацијом древног ратника.

Али једно од његових најтрајнијих наслеђа јесте Награда војводе од Единбурга, основана 1956. године, на наговор његовог бившег управника школе Курта Хана.

Учесници старости између 14 и 25 година могу да освоје награде учествујући у добровољним акцијама, савладавајући физичке активности и вештине, и упуштајући се у експедиције као што су планинарење или једрење.

Скоро 1,3 милиона младих учествовало је 2016. године у овом програму у више од 130 земаља широм света.

„Ако наведете младе да успеју у било којој активности", рекао је оснивач награде за ББЦ, „тај осећај успеха ће се прелити и на многе друге."

У слободно време, Филип је био талентовани спортиста.

Научио је да једри у Гордонстоуну и постао редовни такмичар регате у Коувсу, на острву Вајт, где се сваког лета одржавају трке у једрењу.

Обожавао је коњичке спортове попут вожњи кочија, а средином шездесетих нашао се међу четири најбоља играча полоа у Великој Британији.

Био је и посвећени еколошки активиста и поборник света дивљих животиња.

Постао је председник Светске фондације за дивље животиње (Велика Британија) 1961. године, мада се нашао на мети критике кад се појавила његова слика из лова на тигрове са краљицом у Индији исте године.

Према његовим властитим речима, и краљичиним…

Замољен да сумира властити допринос британском животу, принц Филип је одговорио са својом типичном отвореношћу: „Радио сам све најбоље што сам умео. Неки мисле да је то у реду. Неки не мисле. Шта да им радим?

„Не могу из корена да изменим начин на који сам радио ствари. То је део мог стила. Баш штета, али мораће то да прихвате."

Принц је упорно изазивао контроверзе изражавајући ставове или правећи расно неосетљиве коментаре.

Један такав је био 1986. године кад је рекао групи британских студената у Кини: „Ако останете овде још мало, сви ћете имати искошене очи."

Критичари су га сматрали склоним гафовима и ван додира са стварношћу.

Његови браниоци доживљавали су га као типичан производ његових времена који је покушао да се нашали.

Инсајдери тврде да је смех био везивно ткиво које је одржало отвореног принца Филипа и краљицу заједно.

Он сам тврдио је да је то била њена трпељивост.

Краљичина некада омиљена уводна реченица у говорима: „мој муж и ја…" била је извргавана руглу шездесетих а после тога честа тема међу сатиричарима који су је називали архаичном и извештаченом.

Она је одустала од те формулације, али се сентимент задржао.

Њено величанство, сада напросто само „ја", најбоље је описала принца Филипа у осећајном говору за прославу њихове Златне годишњице брака.

„Пречесто је, плашим се, принц Филип морао да ме слуша како говорим.

„Често смо унапред расправљали о мом планираном говору и, као што можете да замислите, његови ставови били су изречени на веома отворен начин."

„Он је неко ко не прима лако комплименте, али је, просто речено, све ове године био моја снага и ослонац, и ја, читава његова породица, као и ова и многе друге земље, дугујемо му много више него што ће он икада признати или ми тога бити свесни."

Све фотографије су заштићене ауторским правима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]