Меган Маркл и Принц Хари: Како су продрмали златни кавез монархије

Бакингемска палата традиционално штити краљевску породицу повлачећи завесу између јавног, формалног и личног; одбијање да коментарише лично стратешко је тумачење породичне максиме - „никад не објашњавај, никад се не жали".

Јавна/лична подела увек је била измишљотина.

Чланови краљевске породице венчавају се пред десетинама милиона људи, имају државне сахране, објављују фотографије на рођендане и годишњице, размењују увиде у живот како би се о њима лагодно и издашно извештавање.

Али подела, иако се често занемарује, остаје водеће начело формалног односа породице са спољним светом.

Сада се дешавају контрадикторности које произилазе из комбинације личног и јавног.

Неки кључни наводи односе се на лично понашање и коментаре чланова краљевске породице и како су, кроз колективно занемаривање и можда неку лошу намеру, Харију и Меган оставили само један избор - да оду.

Друге изјаве су насликале ужасан портрет особља и дворјана без осећаја.

Читава институција приказана је као да се ништа није научило из доба принцезе Дајане - покојне мајке принчева Вилијама и Харија.

Меган је задивљујућа говорница и показала се као тврд орах, као жена са којом се не би требало играти и ухватити у коштац.

Хари је говорио слободно и речито.

Нож у срце

Меган је задала неколико најтежих удараца.

Шта Палата може да каже о оптужбама да је неименовани члан породице имао коментар - више него један, судећи према изјави - о боји коже будућег детета пара?

Тешко разумљиво.

Али упоредо са личним болом и бесом који се таласају кроз војвоткињино сведочење, дошло је и до Харијеве осуде институције - сугестије да је она неспособна за промене, неспособна за љубав, неспособна за разумевање.

Противречности Палате и монархије управо су то што је чини тако посебном, чудном, занимљивом и непријемчивом - спајање личних и јавних улога, прирастање традиције, мешавина јавне одговорности, непрекидно интересовање медија и потреба да и даље буду релевантни.

Харијева сугестија да је и његова породица - његов отац принц Чарлс, брат принц Вилијам - „заробљена" у властитом свету и да има „саосећање" према њима, био је убод ножем, обавијеног плишом, у срце модерне монархије.

Краљевски живот води се из позлаћеног кавеза; није предвиђено да неко споља мрда решетке.

То су контрадикторности од којих се Хари удаљио (или, према његовим речима, одступио).

Било му је непријатно пре него што се оженио.

А када је видео како његова супруга пати због тога што је „заробљена" у краљевском животу, пронашао је излаз са њом.

Постоје и контрадикторности иза многих одлука о којима су обоје говорили и које су очигледно врло несрећне.

Јавни новац је тај који плаћа сигурност.

Традиција је та која диктира ко ће добити коју титулу.

Не постоји одељење за људска права за чланове краљевске породице, јер је то породична ствар.

Оно што радите пред камерама је важно јер се то одражава на институцију у целини.

Ово преплитање личног и јавног је јединствено.

То је оно што јесте модерна монархија.

А изнутра је често изузетно неудобно место за живот.

Хари је то знао. Претпоставља се да је упозорио Меган.

Али упозорење није било довољно.

Искуство Харија и Меган сугерише да су контрадикторности превелике.

Можда ће њихов интервју деловати као катализатор промена.

Али Круна постоји веома дуго и промене не долазе лако у институцију у којој прошлост игра велику улогу.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]