Уједињени Арапски Емирати и монархија: Ко је принцеза Латифа, нестала ћерка владара Дубаија

На видело су изашли драматични нови детаљи о необичној отмици и тајном заточеништву принцезе Латифе.

Прошло је много месеци откако се Тина Јахиаинен последњи пут чула са пријатељицом.

Принцеза Латифа, заточена у Дубаију након што је извела одважни покушај бекства, одржавала је контакт с њом неко време користећи тајни телефон.

Али, наједном, сви контакти међу њима су престали.

Кад се Тина последњи пут видела са Латифом, заједно су лежале на палуби јахте зурећи у звезде, док су путовале преко Индијског океана.

Било је то у фебруару 2018. године, а оне су се упустиле у спровођење ризичног плана да извуку Латифу из Дубаија и започну нови живот у иностранству.

Принцеза је једно од 25 деце шеика Мухамеда Бин Рашида Ал Мактума, владара Дубаија.

Шеик је трансформисао емират у блистави град, место на које људи хрле да обављају послове и забављају се у региону.

Али женама из Емирата, тамошњи закони и обичаји могу да учине живот веома ограниченим.

„Није ми дозвољено да возим. Није ми дозвољено да путујем или уопште да напустим Дубаи", рекла је Латифа у видеу снимљеном непосредно пред бекство.

„Нисам напустила земљу од 2000. године. Превише тражим самим тим што желим да путујем, студирам, радим било шта нормално. Не дају ми. И зато морам да одем."

Седећи у Тинином стану, Латифа је весело говорила о ономе што је чека.

„Имам добар осећај у вези са будућношћу.

„Не могу да замислим како ћу се осећати само кад будем могла да се пробудим ујутро и помислим да данас могу да радим шта год пожелим. Заиста се радујем томе."

Принцеза није имала приступ пасошу и била је под сталним надзором, тако да су њих две морале кришом да се извуку из Дубаија и одвезу се до обале Омана.

Били су им потребни читави сати да стигну до међународних вода, возећи се у гуменом чамцу и на воденом скутеру.

Увече су стигле до јахте која је требало да их превезе на слободу.

У Воцап поруци коју је послала пријатељици, Латифа је написала: „Слободна сам."

Планирале су да преплове Индијски океан и потом се авионом пребаце у Сједињене Америчке Државе, где је Латифа могла да затражи политички азил.

Али осам дана касније, док су се приближавали обали Индије, операција бекства је пошла по злу.

На брод су се попели наоружани људи.

„Латифа је вриштала и ритала се. Упорно је понављала: 'Не враћајте ме у УАЕ. Само ме убијте овде'", рекла је Тина.

Тад је последњи пут видела пријатељицу.

У њеним каснијим видео снимцима, објављеним тек сада, Латифа је живописно препричала напад на јахту.

„Опирала сам се, а онда је дошао тип са стомачићем, извукао шприц и убризгао ми нешто у руку."

Латифа каже да је тада пребачена на индијски војни брод.

„Командоси су ме носили кроз дуги ходник до једне велике просторије и преда мном се одједном створило четири или пет генерала."

„Понављала сам им: 'Зовем се Латифа Ал Мактум'."

„'Не желим да идем у Дубаи, желим да добијем азил. Налазила сам се у међународним водама, морате да ме пустите.'"

Нико се није обазирао на њене молбе, а онда ју је, каже она, савладао командос из Емирата."

„Шчепао ме је. Подигао са земље. Шутирала сам се и опирала, али он је био много већи од мене.

„А онда сам спазила да му је рукав подвргнут и да му је рука гола. Имала сам само ту једну шансу.

„Угризла сам га што сам јаче могла и кренула да млатарам главом. И на крају је вриснуо."

Она каже да су јој дали седатив и да је враћена авионом у Дубаи.

„Осећала сам се веома тужно у том часу. Осећала сам се као да је све на чему сам радила толико година да бих освојила своју слободу само нестало.

„И овде сам од тада, сама, држе ме у самици. Немам приступ медицинској помоћи, нема суђења, оптужнице, ничега."

Тина је заједно са посадом јахте враћена у УАЕ, где је задржана две недеље.

После тога почела је да прича своју причу међународном медијима.

Основала је групу за вођење кампање „Ослободите Латифу" и принцезин случај представила Уједињеним нацијама.

Али како су месеци пролазили, нису јој стизале никакве вести од Латифе.

А онда је једног дана почетком 2019. године, док је била у посети породици у Финској, добила поруку од непознате особе.

Прво је морала да одговори на нека безбедносна питања.

Годинама раније, Тина је учила Латифу капоеири, бразилској борилачкој вештини.

Сада је непозната особа желела да зна Латифин надимак у капоеири.

Тина је ускоро успела да оствари директну телефонску везу са принцезом.

„Кад сам први пут чула њен глас, заплакала сам. Нисам могла да се суздржим. Био је то веома, веома емотиван тренутак."

Латифа је сада могла да почне да снима видео поруке.

Оно што је откривала у њима било је шокантно.

Принцеза, која сада има 35 година, може да се види у углу свог купатила, како говори слабашним шапатом.

„Овај видео снимам у купатилу, зато што је то једина просторија са вратима која могу да се закључају. Ја сам талац. Нисам слободна.

„Држе ме као заробљеницу у овом затвору. Мој живот није у мојим рукама."

Бледа и надувеног лица, провела је три године са врло мало приступа сунчевом светлу.

„Ја сам у вили, али ова вила је преобраћена у затвор. Сви прозори имају решетке. Пет полицајаца налази се испред куће, две полицајке у кући.

„А не смем чак ни да изађем напоље да удахнем свеж ваздух."

Вила се налази свега неколико метара од плаже, у луксузном крају града.

„Не смемо да се претварамо да је, само зато што је то вила, све у реду", каже извршни директор Хјуман рајтс воча Кен Рот.

„Та жена је заточена. То је практично затворска самица, сем што су ту и њени чувари.

„Затворска самица те врсте нашироко се сматра обликом тортуре, кад траје онолико дуго као што траје ово сада."

Страх је опипљив на Латифиним снимцима.

У њеном гласу стално се осећа да је на ивици панике и очаја.

„Сваки дан страхујем за безбедност и за живот. Не знам да ли ћу преживети ову ситуацију. Полицајци ми прете да ћу остати у затвору до краја живота и да никад више нећу видети светлост дана.

„Дакле, нисам безбедна овде."

Али упркос ризику да ће код ње пронаћи њен тајни телефон, она је почела смирено и методично да бележи властиту изузетну причу.

„За мене је то просто питање, јесам ли или нисам слободна? И добро, у реду, свет ће онда сазнати да нисам слободна.

„Свако коме је стало знаће да нисам слободна, и нећу пристати на њихову пропаганду. Ја сам таква."

Шеик је изјавио како Латифин повратак у Дубаи сматра спасилачком мисијом.

У децембру 2018. године, након што се о Латифи није знало ништа девет месеци,

УАЕ су се нашли под великим међународним притиском.

Уједињене нација су тражиле доказ да је она жива - или ће у јавност изаћи за тврдњом да је принцеза можда мртва.

Латифу је посетила њена маћеха принцеза Хаја.

Хаја ју је позвала на ручак.

„Рекла ми је да ће то бити нека врста теста, да се види како ћу реаговати окружена људима, након што сам толико дуго времена провела у затвору", каже Латифа у једном видеу.

„И ако се будем понашала добро, заиста добро, изаћи ћу напоље за неколико дана."

Латифа није знала да је принцези Хаји сервирана сложена лаж да Латифа пати од биполарног поремећаја и да је подложна искоришћавању.

Да би помогла да се докаже Уједињеним нацијама да је са Латифом све у реду, Хаја је позвала пријатељицу, бившу Високу комесарку Уједињених нација за људска права Мери Робинсон.

Мери Робинсон је 15. децембра 2018. године одлетела за Дубаи, где су је, каже она, Хаја и њени званичници обавестили о Латифином „здравственом стању".

Она је пристала да помогне да се контактирају Уједињене нације.

Латифа је, за то време, држана у потпуном незнању.

За ручком су разговарали о животној средини, скајдајвингу и будућој књизи Мери Робинсон.

„Нисмо причали мени. Нисмо разговарали о мом случају", каже Латифа.

Она није имала појма да је Робинсон бивша Комесарка за људска права Уједињених нација.

Мери Робинсон нам је рекла да није испитивала Латифу о њеном видеу или њеном бекству, нити тражила да остане насамо са њом.

„Нисам знала како да се понашам према неком ко је биполаран. Заправо нисам желела да разговарам сама с њом и само појачам њену трауму током једног пријатног ручка."

Али Робинсон јесте дозволила да се Латифа фотографише и пристала је да се слике проследе УН-у.

Робинсон каже да је мислила да су то приватне фотографије и била је запањена кад су их УАЕ објавиле читавом свету девет дана касније.

После ручка, Латифа је била враћена у своју затворску вилу.

„Све је то била једна велика намештаљка. Било је тако као да су ме насанкали", каже Латифа.

Ништа се није променило за несталу принцезу.

Али у случају њене маћехе, принцезе Хаје дошло је до изузетног обрта.

„Релативно убрзо потом", присећа се Робинсон, „позвала ме је Хаја рекавши: 'Мери, ја сам у Лондону. Управо сам стигла у Лондон са двоје деце. Дошла сам у одећи коју смо имали на себи, јер се страшно плашим. Нисмо биле у праву. Сазнала сам много тога.'"

Хаја је касније причала да се шеику није допадало њено распитивање за Латифу и да је он постајао све агресивнији према њој.

У априлу 2019. године каже да је почела да верује да њен положај у Дубаију више није безбедан.

Петнаестог априла побегла је у Велику Британију.

Суочен са бекством једне од својих жена баш као и још двоје деце, шеик је започео борбу на Високом суду да се деца врате у Дубаи.

Али то га је коштало више него што је очекивао.

У марту 2020. године, у пресуди Високог суда откривени су додатни детаљи о томе како се опходио према одраслим ћеркама.

Осамнаест година раније, његова друга ћерка Шамса била је отета у Великој Британији и враћена у Дубаи, где се од тада држи у заточеништву.

У пресуди је откривена читава њена прича, по први пут, о томе како су је шеикови агенти пронашли у Кембриџу и вратили авионом назад.

Судија је утврдио и да је Хаја застрашивана, а да је Латифа отета и заточена - и да шеик није био искрен и отворен према суду.

За Тину је то био велики преокрет. „Мислила сам да је то нешто што би могло да доведе до њеног брзог ослобађања."

Али, још једном, мало тога се променило за Латифу у њеном затвору у Дубаију.

„То је скоро као - шта још морамо да урадимо да бисмо је ослободили? То је жалосно. Веома, веома жалосно", каже Тина.

Сама у вили у Дубаију, Латифа је пратила случај и одржавала свакодневни контакт са пријатељицом, заједно са рођаком са мајчине стране Маркусом који живи у Великој Британији и суоснивачем кампање „Ослободите Латифу" Дејвидом Хејгом.

Оно што је започело као сажето, чињенично документовање видео записима као доказ о њеној ситуацији, претворило се у дугачке разговоре преко порука.

„Телефон је много значио, била је то сламка спаса", каже Маркус.

Латифа се сада налазила у трећој години заточеништва и боравка у самици.

„Сваки дан је за њу представљао борбу и могли сте то да јој чујете у гласу. Знам да се уморила. Знам да јој здравље није било баш најбоље", каже Маркус.

Али онда, једног дана, контакти су прекинути једнако нагло као што су и започели.

Сада, много месеци касније, Тина, Дејвид и Маркус донели су одлуку да објаве неке од Латифиних видео записа у нади да ће то помоћи да се изврши притисак на шеика да је ослободи.

„Нисмо лако донели ту одлуку, било је много непроспаваних ноћи док смо размишљали о томе", каже Тина.

„Али време је да се нешто предузме. Осећам да би она желела да се боримо за њу и да не одустајемо."

Владе Дубаија и Уједињених Арапских Емирата саопштиле су да је Латифа безбедна и под брижном негом своје породице.

Тина каже да је опхрвана страхом за своју пријатељицу.

„Испрва сам мислила да можда има проблема са телефоном. Надала сам се да ће се поново јавити. Нисам желела да верујем у то", каже Рина.

Али онда је само постала свесна да се Латифа неће поново јавити.

„Изузетно смо забринути за њеног благостање", каже она.

„Ако претпоставимо да су јој пронашли телефон, услови њеног живота сада су вероватно много гори."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]