Колумбија и животиње: Каква је веза Пабла Ескобара и нилских коња и зашто научници желе да их убију

Пабло Ескобар је име које Колумбија покушава да заборави последњих 30 година.

Један од најозлоглашенијих криминалаца свих времена, био је оснивач злогласног медељинског нарко картела осамдесетих година и у једном тренутку се сматрало да је најбогатији човек на свету.

Ескобар се памти и по насилним обрачунима са снагама реда и закона у Колумбији, који су укључивали отмице, бомбашке нападе и неселективне атентате.

Али кокаински краљ је одговоран и за нешто што научници називају еколошком темпираном бомбом.

Група нилских коња које је Ексобар пре више деценија првобитно увезао за свој приватни зоолошки врт и која се размножила, тврде научници, сада се шири преко једног од главних водених путева земље - реке Магдалена.

У студији коју је објавио часопис Биолошка конзервација 17. јануара, тим научника тврди да је одстрел ових животиња једни начин да се ублажи њихов утицај на животну средину.

„Очигледно нам је жао тих животиња, али као научници смо дужни да будемо искрени", каже за ББЦ колумбијска биолошкиња Натали Кастелбланко, једна од ауторка студије.

„Нилски коњи су инвазивна врста у Колумбији и ако не убијемо део њихове популације сада, ситуација би могла потпуно да се отргне контроли за само 10 или 20 година."

Све већи проблем

Успон такозваних „кокаинских нилских коња" директно је повезан са убиством Пабла Ескобара 1993. године.

После његове смрти, власти су заплениле Хацијенду Наполес, луксузно имање око 250 километара северозападно од колумбијског главног града Боготе.

Власти су расформирале његов приватни зоолошки врт - иако ће он касније постати део популарног забавног парка.

Животиње из Хацијенде Наполес првобитно су разаслате по зоолошким вртовима широм земље.

Али не и нилски коњи.

„Било је логистички тешко премештати их унаоколо, тако да су их власти само оставиле тамо, вероватно мислећи да ће животиње угинути", каже Кастелбланко.

Уместо тога, она су се размножиле.

Током година, научници су покушали да израчунају колико нилских коња живи у колумбијским рекама.

Процене варирају од 80 до 120 примерака.

„То је највеће крдо нилских коња изван Африке, која је њихово природно окружење", објашњава за ББЦ ветеринар и конзервациониста Карлос Валдерама.

А процењује се да ће та бројка временом само расти.

Кастелбланко и њене колеге кажу да ће без одстрела популација ових сисара премашити 1.400 примерака већ 2034. године - а сви су потекли од првобитне групе од једног мужјака и три женке.

У студији, они су замислили идеални сценарио у којем сваке године мора да се одстрели или кастрира 30 животиња да се то не би догодило.

Али зашто ови нилски коњи представљају толики проблем?

Кастелбланко објашњава да су „кокаински нилски коњи" уграбили праву еволуциону прилику.

Они немају природне грабљивце у Јужној Америци - лавове и крокодиле који би се иначе хранили њиховим младунцима.

То значи да могу много лакше да се размножавају.

Раст популације поспешују и временски услови: у Африци њега контролишу суше којих нема у Колумбији.

И заиста, услови у њиховом јужноамеричком дому делују толико идеално за нилске коње да се чини да они чак и сазревају раније.

„Студије показују да ови нилски коњи почињу да се размножавају раније него њихови афрички еквиваленти", каже Кастелбланко.

Научници који проучавају утицај нилских коња на животну средину верују да би њихово присуство могло да утиче на локални екосистем на разне начине: од истребљивања домаћих врста којима већ прети изумирање, као што су морске краве, до измене хемијског састава река, што би могло да угрози рибњаке.

„Нилски коњи се шире преко највећег речног басена у Колумбији, од ког живи више хиљада људи", каже биолошкиња.

„Нилски коњи су примећени чак на 370 километара од Хацијенде Наполес."

Пабло Ескобар 1949-1993

„Као да сте у неком филму о Парку из доба Јуре"

Кастелбланко и њене колеге нису први научници који су предложили одстрел, али је важно истаћи и да постоје експерти који се противе тој идеји.

Енрике Ордоњез, биолог са колумбијског Националног универзитета, тврди да „кокаински нилски коњи" представљају наду за очување глобалних бројки нилских коња - њих невладине организације као што су Међународни савез за конзервацију природе (ИУЦН) сматрају угроженом врстом.

Он је за ЦНН изјавио да би програм стерилизације био много бољи начин да се контролише њихова популација.

Али такве процедуре нису нимало једноставне - нити јефтине - а Карлос Валдерама има искуства са њима.

Он је 2009. године извео кастрацију мужјака „кокаинског нилског коња" у склопу експеримента проучавања опција за контролисање раста њихове популације.

„Говоримо о животињи чија тежина може да износи и до пет тона и која уме да буде веома агресивна", каже Валдерама.

„Иако смо омамили животињу, она је скоро ишчупала кран који смо користили као испомоћ у процедури.

„Као да смо били са диносаурусом у филму Парк из доба Јуре."

Ветеринар каже да је главна лекција овог експеримента била да кастрација сама није опција - нарочито кад се узме у обзир испостављени рачун у висини од 50.000 долара.

„Многи од ових нилских коња живе у дивљини. Просто није могуће лако стићи до сваког од њих."

„За то време, они ће се само и даље размножавати. А нилски коњи су полигамни, што значи да један мужјак може да оплоди више женки", додаје Валдерама.

Претње смрћу

И шта онда спречава власти да предузму драстичније мере? Укратко: јавно мњење.

Људи су веома острашћени по питању „кокаинских нилских коња", као што показује искуство Натали Кастелбланко.

Након што су колумбијски медији известили о њеној студији, биолошкиња је почела путем друштвених мрежа да добија увреде и претње смрћу.

„Између осталог, названа сам убицом. Неки људи у Колумбији умеју озбиљно да се узбуде кад говоре о тим нилским коњима", каже она.

„То је природна реакција људи.

„Људи обично боље разумеју инвазивне врсте кад говоримо о биљкама или ситнијим животињама, уместо огромног сисара који је многим људима симпатичан."

У реконструисаном зоолошком врту у Хацијенди Наполес чува се неколико наново ухваћених нилских коња и они привлаче хиљаде туриста годишње - да све буде чудније, док је Ескобар био жив, обично је дозвољавао јавне посете као део властитог ПР-а и Натали Кастелбланко се сећа да је ишла тамо са породицом као дете.

Али поред еколошког питања, ту је и проблем што нилски коњи уопште нису мали љупки створови као што се чини.

Овај сисар често завршава на листи најсмртоноснијих животиња на свету, а 2016. године ББЦ је известио да у Африци у њиховим нападима страда најмање 500 људи годишње.

У Колумбији још није било смртних случајева, али у мају прошле године локални медији су известили да је једног фармера нилски коњ тешко повредио у граду Пуерто Триунфо близу Хацијенде Наполес.

Ипак, дошло је до огромног излива незадовољства јавности 2009. године кад су војници Колумбијске армије изрешетали Пепеа, „кокаинског нилског коња" за ког се сматрало да је био претња заједницама у близини бившег Ескобаровог имања.

То је било довољно да власти прогласе нилске коње законски заштићеним, што представља препреку било каквом плану за њихов одстрел.

„Имамо законе који штите једну инвазивну врсту", каже Кастелбланко.

Велика брига

Али колумбијске власти нису несвесне проблема које изазивају „кокаински нилски коњи".

Дејвид Ечевери, биолог који ради за Конаре, еколошку агенцију колумбијске владе, рекао је за ББЦ да се о одстрелу већ расправљало.

„Ситуација је заиста озбиљна и неопходно је предузети кораке да би се она решила", објашњава Ечевери.

Али он признаје да јавно мњење омета напоре усмерене ка драстичнијим решењима и да је врло мало вероватно да ће се убијање нилских коња одиграти у догледној будућности.

„То је тема која поларизују људе, због чега морамо упорно да тражимо друга решења", додаје он.

Ескобарово наслеђе

Пат позиције се Кастелбланко и њене колеге плаше једнако као и размножавање ових сисара.

У студији они приказују званичну владину статистику према којој су између 2011. и 2019. године стерилисане само четири животиње.

„До сада су нилски коњи у Колумбији живели као у рају", сматра Кастелбланко.

„Али они су еколошка темпирана бомба."

Скоро 30 година после смрти Пабла Ескобара, „кокаински нилски коњи" још су један доказ да се његово присуство и даље осећа у Колумбији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]