Свемир у 2020: Најбоље фотографије које показују делић лепоте небеског свода

Од фотографије телескопа Хабл који је прославио 30. рођендан до храброг узимања узорка на астероиду - ово је наш избор најбољих фотографија из свемира за ову годину.

Хаблов 'космички гребен'

Телескоп Хабл, један од најважнијих научних алата до сада направљених, у априлу је прославио 30 година постојања.

Како би обележили ову прилику, објављена је невероватна фотографија која приказује формирање звезде близу наше галаксије Млечни пут.

На портрету величанственог телескопа Хабл, џиновска црвена небула (НГЦ 2014) и њена мања плава комшиница (НГЦ 2020) налазе се у Великом Магелановом облаку, сателитској галаксији Млечног пута која је удаљена 163.000 светлосних година.

Небуле су пространи међузвездани облаци прашине и гаса у којима може доћи до стварања звезда.

У срцу НГЦ 2014 је гомила сјајних звезда, свака 10 до 20 пута веће масе од нашег Сунца.

Слика је добила надимак „космички гребен", јер астрономе небуле подсећају на свет морских дубина.

Документарни филм ББЦ Хоризонт, емитован поводом годишњице, представио је запањујуће 3Д фотографије телескопа Хабл - попут Стубова стварања.

Хватање астероида

Ове године Насина мисија Озирис-Рекс извела је храбар потез „дотакни и крени" с астероидом Бену, како би прикупио узорке стена и тла и однео их на Земљу.

Астероиди попут Бенуа су примитивне реликивије из Сунчевог система.

Како би прикупили узорке, Озирис Рекс је користио дугачак носач са прстенастом сабирном комором на крају.

Свемирска летелица спустила се према Бенуовој површини, на коју је испустила млаз азота када је успоставила контакт са астероидом.

Гас је узбуркао Бенуову површину, омогућавајући фрагментима астероида да плутају у сабирну комору.

Изгледа да је стратегија успела, као што се види у низу слика изнад.

У међувремену, 5. децембра, јапанска мисија за прикупљање узорака са другог астероида вратила се на Земљу.

Свемирска летелица Хајабуса-2 пустила је своју повратну капсулу узорка, која је безбедно падобраном пала у аустралијску пустињу.

Узорци ће бити анализирани у Јапану.

Сунце изблиза

У јануару је објављена слика Денијел К Иној Солар телескпопа (ДКИСТ) са Хаваја који је показао површину Сунца невероватно детаљно.

Снимци показују структуре налик ћелијским које су отприлике величине као америчка држава Тексас. То су масе ужареног гаса и плазме.

Светли делови указују где се материја пење, а тамнији где се плазма хлади и топи.

ДКИСТ је нови уређај на Халеакалу, 3.000 метара високом вуклану на хавајском острву Мауи.

Научници користе ове нове могућности како би докучили понашање наше родитељске зевезде, око које је настала читава галаксија, надајући се да ће тако моћи да предвиде будуће експлозије.

Колосалне ерупције наеелектрисаних честица могле би да оштете сателите у Земљиној орбити, повреде астронауте или их чак избаце из снабдевања струјом.

Јупитер у пролазу

Лансирана 2011. године, Насина летелица Јуно наставља да шаље запањујуће слике са највеће планете Сунчевог система - Јупитера.

Сонда је снимила слике усковитланих облака гасовитог џина док је изводио 27. прелет света изблиза 2. јуна.

Научник Кевин М Гил је потом направио видео запис од 41 фотографије снимљене током блиског сусрета.

Фотографије су дигитално пројектоване на сферу, помоћу виртуелне „камере" која пружа поглед на Јупитер из различитих углова.

Између осталог, снимак пружа невероватан поглед на Јупитерову најуочљивију особину, огромну црвену тачку - која је заправо џиновска олуја која траје.

Тест свемирског брода

Памало налик на ракету из филмова златног доба научне фантастике, Свемирски брод Илона Маска ће - како се он нада - превозити људе до Црвене планете.

У децембру Спејс Екс тестирао је први завршени прототип возила и послат је на лет од 12,5 километара са писте компаније у Јужном Тексасу.

Мало смо вас преварили, јер ово, ипак, нису слике свемира, Али можда ћемо их видети једног дана, у не тако далекој будућности.

Пробни лет је показао неке од специфичности ове летелице, попут Раптор мотора са метанским сагоревањем и путању лета право увис, а затим потрбушке надоле ка Земљи.

У овој фази, прототип назван СН8 слетео је мало брже и грубље него што треба. То је Маск описао као - брзо непланирано растављање. Другим речима, пад.

Али инжењери Спејс Екса ће вредно радити на побољшању возила. И нови прототип СН9 чека свој ред да се покаже на писти.

Пратите Пола на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]