Корона вирус и вакцина: Kако је дошло до грешке на Оксфорду

Person getting vaccine

Аутор фотографије, Getty Images

    • Аутор, Мишел Робертс
    • Функција, Уредница рубрике здравље, ББЦ Њуз онлајн

У понедељак је читав свет сазнао како је британска вакцина за Ковид-19 АстраЗенеке и Оксфордског универзитета изузетно ефикасна у поодмаклом стадијуму испитивања.

То је улило наду у још једну нову вакцину у борби против пандемије која би требало да је јефтинија и лакша за дистрибуцију од мРНК вакцина Фајзера/Бионтека и Модерне које су објавиле слично импресивне резултате свега неколико дана пре тога.

Али после првобитног одушевљења, уследили су неки негативни написи у штампи.

У четвртак је више медија у Великој Британији и САД-у известило да су ови подаци упитни. Они нису говорили о безбедности, већ о томе колико је вакцина ефикасна.

Постојала су три нивоа током испитивања - укупна ефикасност од 70 одсто, нижа од 62 одсто и виша од 90 одсто.

То је зато што су током испитивања грешком коришћене различите дозе.

Неки добровољци су грешком добили дозу од половине планиране снаге. А опет се испоставило да је управо та „погрешна" доза била победничка.

Шта то значи?

Неке од вакцина биле су слабије него што је намењено, садржавши много мање састојака који је требало особи да дају имунитет.

Ова вакцина се заправо састоји од две инјекције, а друга се даје месец дана после прве која служи као појачавач.

Иако је већина добровољаца током испитивања добила праву дозу у обе инјекције, неки од њих нису.

Регулаторима је саопштена грешка у раној фази и они су се сложили да испитивање може да се настави и да још добровољаца сме да буде имунизовано.

Грешка није имала ефекат на безбедност вакцине.

Presentational grey line

Испред ковид амбуланти широм Србије бележе се огромне гужве и нервоза је свеприсутна:

Потпис испод видеа, Корона вирус: Јутро пред ковид амбулантом
Presentational grey line

Какви су били резултати?

Око 3.000 учесника добило је половину дозе а потом целу дозу четири недеље касније, а чини се да је управо овај режим обезбедио највише заштите или ефикасности током испитивања - око 90 одсто.

У већој групи од скоро 9.000 добровољаца, који су добили две целе дозе, такође са размаком од четири недеље, ефикасност је била 62 одсто.

АстраЗенека је објавила ове проценте и такође рекла да је њена вакцина, у просеку, 70 одсто ефикасна у спречавању болести Ковид -19. Те цифре су навеле неке експерте да се почешу по глави.

Професор Дејвид Солзбери, експерт за имунизацију и ванредни саветник за глобални здравствени програм при стручној групи Четам Хаус каже:

„Узели сте две студије за које су коришћене различите дозе и онда направили комбиновани резултат који није репрезентативан ни за једну од доза. Мислим да многи људи имају проблема с тим."

АстраЗенека је нагласила да су подаци прелиминарни, а не потпуни и коначни - што важи и за објављене резултате вакцина Фајзера и Модерне. То су научни подаци у форми медијског саопштења.

Кад буду могле, све компаније ће објавити потпуне податке у медицинским часописима и изложити их суду јавности.

А они управо шаљу потпуне податке регулаторима да би се пријавили за хитно одобрење а да би земље могле да почну да користе ове три различите вакцине за имунизацију читавих становништава.

Да ли то мења нешто?

Амерички регулатор, по имену ФДА, рекао је да било која вакцина против Ковида мора да буде најмање 50 одсто ефикасна да би била корисна у борби против пандемије.

Чак и ако узмете најнижу цифру ефикасности АстраЗенекине вакцине, она и даље премашује ту границу.

Анализа ефикасности заснива се на 131 случају Ковида-19 који су се јавили код учесника студије:

  • 101 од ових случајева јавили су се код људи који су добили лажне инјекције (или инјекцију физиолошког раствора или вакцину против менингитиса).
  • Других 30 били су код људи који су добили праву вакцину - троје који су добили прву дозу са пола снаге и 27 који су добили две целе дозе.

Оксфордски истраживачи тренутно покушавају да схвате зашто слабија доза коју прати цела доза делује као да функционише боље од две целе дозе.

Једна идеја је да слаба а потом јака доза можда боље опонашају инфекцију корона вируса и доводе до боље имуно реакције.

Али је могуће и да су добровољци који су добили пола дозе у неком погледу били другачији од оних који су добили две велике инјекције.

Монсеф Слауи, научни шеф америчке Операције Ворп спид - програма за опскрбљивање Америке вакцинама - рекао је америчким новинарима да је група са пола дозе укључивала само људе млађе од 55 година.

Будући да су године највећи фактор ризика за озбиљно обољевање од Ковида-19, вакцина која штити старије изузетно је важна.

Међутим, резултати из раније друге фазе студије Оксфордске вакцине, објављени у медицинском часопису Лансет, показали су да је вакцина изазвала јаку реакцију у групама свих годишта.

Портпарол АстраЗенеке је рекао: „Као што смо саопштили раније ове недеље, постоји озбиљан основ да се настави с истраживањем режима пола дозе/цела доза."

„Настављамо да процењујемо податке и радићемо са регулаторима на најбољем приступу даљој процени. То ће се надовезати на податке из постојећих испитивања који се тренутно припремају за подношење регулаторима."

Шта кажу експерти?

Иако је дозирање било другачије, остатак студије није одступао од оригиналног плана.

Професор Питер Опеншо, експерт са Империјалног колеџа у Лондону, каже да би главни закључак требало да буде да имамо три веома изгледне вакцине против Ковида које би ускоро могле да почну да спасавају животе.

Presentational grey line

После корона вируса, прете и нове епидемије:

Потпис испод видеа, Пандемија Ковид-19 уништила је многе животе и привреде великог броја земаља широм света.
Presentational grey line

„Морамо да сачекамо комплетне податке и да видимо како регулатори оцењују те резултате."

„Све што за сада имамо су некомплетни објављени подаци. Заштита код вакцине Оксфорда/АстраЗенеке можда је нижа него код мРНК вакцина, али морамо да сачекамо и видимо."

„Оно што је изузетно је да свако од ових испитивања које се сада обелодањују показује заштиту, што нисмо знали да ће уопште бити могуће."

Он је додао: „Желели смо вакцине за многе болести дуго времена, а њих напросто није било - ХИВ, туберкулоза и маларија су добри примери за то."

„Резултати до сада показују да то може да се уради за Ковид-19, а то су заиста добре вести."

корона вирус
Banner
Presentational grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]