Наука: Путоваћемо у прошлост носевима - како је мирисала Мона Лиза или Марија Антоанета

Слике попут Мона Лизе привлаче милионе посетилаца сваке године. Замислите кад би поред гледања ремек-дела Леонарда да Винчија могли и да намиришете сцену насликану у Италији почетком 16. века.

Учинити посету музеју много забавнијом само је један од циљева тима европских академика, који ће током наредне три године идентификовати важне мирисе са континента од 16. до раног 20. века.

Под покровитељством Европске уније, пројекат Одеуропа коштаће око 3,3 милиона долара и укључиваће двадесетак експерата, попут историчара, парфимера, хемичара и компјутерске научника.

Њихов циљ је да створе Енциклопедију мирисног наслеђа.

Она ће садржати мирисе који тренутно можда постоје само у књижевним описима, али који ће бити реконструисани уз помоћ технологије.

Архива би могла да садржи све - од парфема Марије Антоанете до мириса ваздуха у фабрици из времена индустријске револуције.

Археологија мириса

„Суштина пројекта је у проналажењу информација о нашој мирисној прошлости", каже за ББЦ холандска историчарка културе Ингер Лиманс, која предводи пројекат Одеуропа.

„Мириси обликују наше искуство у свету, али имамо врло мало чулних информација о нашој прошлости", додаје она.

„Такође, мириси су веома нестални и обично се брзо забораве. Зато морамо да смислимо како да их очувамо."

Иницијатива ће почети у јануару 2021. године.

Стручњаци ће тражити помињање мириса у књигама, историјским документима, уметничким делима и музејским колекцијама.

У томе ће им помоћи алгоритам који анализира ова дела на седам језика.

Вилијам Талет, историчар мириса са Универзитета Англија Раскин у Великој Британији, један од учесника у пројекту, каже да је важност чула мириса постала јасна током пандемије Ковида-19.

„Мирис је кључан за наше свакодневне животе - видели смо то током пандемије кад људи изгубе чуло мириса након што се разболе од Ковида-19", каже он за ББЦ.

„Оно што желимо да урадимо јесте да прихватимо да је мирис основни део људског искуства и да то дочарамо."

Али како да ископамо мирисе из прошлости?

Мириси једног града

Лиманс објашњава да постоје различити начини да се то постигне: стручњаци за хемију имају технике за откривање информација о мирису историјских предмета тако што извуку честице из њих и анализирају њихову хемијску структуру.

Постоји и интерпретативни начин, када се у обзир узму историјски услови неког места, да би експерти утврдили како је оно мирисало у неком одређеном временском периоду.

„Можете да пођете од неке веома конкретне ароме као што је лаванда па да стигнете до тога је како је мирисао ваздух у неком граду", каже Лиманс.

То сазнање омогућиће последњи стадијум пројекта Одеуропа, кад ће стручњаци за хемију и парфеме реконструисати мирисе из прошлих времена да би се они користили у низу европских музеја на специјалним изложбама.

Једна од истраживачица која учествује у пројекту је холандска историчарка уметности Каро Вербик.

Она се специјализовала за историју чула и кустос је мирисних искустава последњих 20 година, а радила је и у реномираном Рајксмузеуму у Амстердаму 2015. године.

У партнерству са парфимерима Биргит Сијбрандс и Бернардом Флемингом, Вербик је развила мирисе за неколико славних радова из музеја, међу којима је и „Битка код Ватерлоа" Јана Вилена Пинемана (1824).

„У случају 'Битке код Ватерлоа', имали смо мирисе барута помешане са блатом, коњима и кожом, које су људи могли да осете уз помоћ миришљавих штапића", објашњава за ББЦ Вербик.

„То је потпуно променило начин на који јавност доживљава уметничка дела и био је то и инклузивнији начин за људе који сада могу да их цене - помислите само на слепе, на пример."

Вербик верује да ће пројекат Одеуропа појачати то искуство.

„Све више људи ће сада моћи да осети мирис историје", сматра она.

„Променљиви мириси пружају нам врло крхко наслеђе; не можемо да их замислимо. Сад је време да их дочарамо и репродукујемо."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]