Корона вирус и медицинска опрема: „Сваки респиратор постаје злата вредан"

Да би се избориле са пандемијом корона вируса, болницама су потребни респиратори, опрема за личну заштиту и маске.

Направити их брзо представља огроман изазов, додатно закомпликован патентима који легално штите нацрте и спречавају друге да их напросто прекопирају.

Али многи људи из свих крајева света покушавају да заобиђу дозволе правећи нацрте отвореног кода како би омогућили масовну производњу.

Британски инжењер Александер Џејмс Филипс жели да информације о нацртима буду свима доступне. Он је за ББЦ говорио како би овакве иницијативе могле да се покажу од кључне важности.

„Сваки респиратор постаје злата вредан"

И док хиљаде жртава корона вируса у различитим земљама имају проблема са дисањем, многе болнице и здравствене службе остају без кључне опреме која спасава животе.

До сада невиђени скок у бројевима пацијената натерао је болнице у Италији и Шпанији да се одлучују за то а дају респираторе само млађим, здравијим пацијентима, уместо да укажу интензивну негу много старијим људима са већом шансом за умирање.

„Сваки респиратор постаје злата вредан", рекао је доктор Данијеле Макини, лекар са Интензивне неге у Бергаму, у северној Италији, описујући ову ситуацију.

Ковид-19 код најтеже оболелих изазива акутну респираторну инсуфицијенцију. У тој фази респиратори чине разлику између живота и смрти.

Масовна потражња

Италија, која има највећи број смрти изазваних овом епидемијом, затражила је од јединог сопственог произвођача респиратора да учетворостручи месечну производњу. Чак је ангажовала припаднике оружаних снага да убрзају ту производњу.

Немачка је наручила додатних 10.000 респиратора од једне локалне фирме.

Британска влада отишла је корак даље. Она од произвођача тражи да преусмере део своје производне линије како би правили респираторе.

Али постоји један проблем: ауторска права.

Ауторска права

Респиратори у операционим салама и јединицама за хитну негу развијали су се током много деценија, са деловима који се данас производе у целом свету.

Ово је високо-специјализована опрема и заштићена је ауторским правима.

Кад би ти нацрти постали доступни јавности, то би омогућило независним организацијама да их праве у много масовнијем броју, каже Филипс.

„Објављивање информација о томе како радимо ствари невероватно је важно. То ће омогућити другим компанијама да производе патентирану технологију у правилном односу (количини неопходној да се реши проблем)."

Труст мозгова

Овај на Оксфорду образовани биохемичар и инжењер софтвера помогао је да се оснује стручна група група на светском нивоу - Пројекат Отворени ваздух.

То је међународни труст мозгова - скуп паметних појединаца и пословних људи који се надају да ће удружити идеје и ресурсе у борби против пандемије.

„Размена информација апсолутно је нужна. А то се не дешава", рекао је он за ББЦ.

Тужба

Светска здравствена организација (СЗО) позива земље да појачају тестирање на вирус. Али многима је тешко да набаве довољно прибора за тестирање.

„Као биохемичар волео бих да имам протокол за прибор за извлачење РНК (процес тестирања на корона вирус) да би било која биохемијска компанија могла да претвара хемикалије у бафере", каже Филипс.

„Бафер је учена реч за водени раствор који добијате током процеса тестирања. Уколико их помешате, добијете резултате. Не знам које су хемикалије унутра", додаје он.

Једна америчка компанија чак је отишла толико далеко да је тужила другу зато што је покушала сама да произведе прибор за тестирање.

Одустала је од тужбе након што је била изложена жестокој критици.

Пружање информација

Друге две групе стручњака које су покренуле сличне иницијативе удружиле су снаге са Пројектом Отворени ваздух.

„Као група покушавамо да створимо окружење у ком људи могу да имају интеракцију и брзо размењују информације: доносе одлуке, праве нацрта, отпочињу прототипове и на крају направе производе који ће помоћи људима да се изборе са Ковидом-19", каже Филипс.

Он сматра да многе биохемијске и хемијске инжењерске компаније желе да се дочепају опробаних нацрта.

Оптимизам

На кратке стазе, каже он, ослобађање нацрта довело би до тога да још кључних компоненти постане доступно за већ постојеће машине.

„Кад погледате респиратор, видећете да он има веома компликован састав, електронику и заштитне механизме. Обично желите да имате све то, али може да постоји и поједностављена верзија. Волео бих да је видим ускоро."

Један италијански старт-ап успео је да произведе неке кључне делове, што је помогло да преоптерећени респиратори остану у употреби. Али то се све тренутно налази у правничкој заврзлами.

Опште добро

Филипс каже да правила Светске здравствене организације (СЗО) омогућују да се дозволе за интелектуалну својину поделе у екстремним околностима.

Ово омогућује другим компанијама да производе законски заштићену опрему - али не бесплатно. Оригинални власник добија тантијеме.

Филипс подстиче компаније да деле своје податке зарад општег добра.

„Компаније могу да зараде много новца уколико издају дозволе за ову технологију. Биће нам потребне милијарде тестова дневно. Не милиони месечно."

Он чак помиње идеју интервенције владе као последње мере. Ирска је најавила да планира да тестира шест прототипова респиратора израђених 3Д штампачем, произведених уз помоћ информација отвореног кода.

Али кључно питање је да ли ће лекари бити вољни да користе опрему за спасавање живота прављену без ригорозних тестирања којима је обично подвргнута?

„Званично, ниједан доктор са којим сам причао није рекао да ће користити неодобрени прибор или опрему из домаће радиности да се избори са актуелним пандемијом.

Међутим, постоје незванични извештаји да на неким местима доктори користе опрему и прибор без сертификата да спасу пацијенте уколико је алтернатива сигурна смрт", каже Филипс.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]