Удаљено острво на ком су џемпери увек у моди

Пре педесет година примамљива техника штрикања Ферајл (Fair Isle) инсприсала је фотографа Криса Морфета да отпутује у ову најудаљенију британску заједницу. Његове фотографије документовале су животе становника шетландског острва и препознатљив дизајн који и данас утиче на моду.

Острво је Крису постало примамљиво пошто је на улицама Лондона видео препознатљиви начин плетења.

Током 1970. године, тада 26-годишњи фотограф, отпутовао је на удаљено оство, које се налази на око 130 километара од шкотског копна, на пола пута између Оркнија и Шетланда.

„Било ми је невероватно да људи живе на том острву", рекао је.

„Ишао сам унаоколо, куцао на врата и питао људе да ли имају џемпере."

„То је било прилично наивно, али управо то је требало да урадим. То је нешто што ми је пробудило машту."

Крис, који сада има 76 година, сећа се да су сви на острву били врло љубазни.

„Људи су били срећни што позирају."

„Сви су ми се допали. Било је то заиста сјајно искуство и упознао сам невероватне људе."

Међу онима које је фотографисао били су и Стјуарт и Триона Томас.

Триона сада има 75 година и каже да је фотографија настала док су подизали шталу код куће.

„Не сећам се баш свега", признаје она.

„Сигурно смо обукли отмене џемпере. Овај са фотографије - који је исплела моја свекрва - једини је који сам имала."

Крис је имао два џепмера - а један од њих и дан данас носи.

Каже да су фотографије које је направио на Шетланду обезбедиле историјски доказ „врло посебног" дизајна који су осмислили људи са тог острва.

Овакав начин плетења красио је почетком 19. века рибарске капе и џемпере, а огромну популарност стекао је 1920-их.

Назив је од тада прихваћен као општи израз за разнобојне плетене предмете, али и даље постоји мали број ствари насталих на острву по узорцима који су се преносили с колена на колено.

Сваки дизајн садржи у просеку четири боје, са само две које се користе у сваком реду.

Мети Вентрило, француско-венецуеланска дизајнерка, покушава да одржи традицију живом на острву.

Преселила се из Лондона 2007. године, када је локална трикотажа тражила нове раднике.

„Привукао ме је дизајн и желела сам да опробам властити стил и боје, објаснила је.

На крају је покренула сопствену компанију, а џемпере продаје преко интернета широм Велике Британе, али и по иностранству, попут САД-а и Канаде.

У медијима се нашла 2015. године, када јој се Шанел извинио што није потписана као ауторка која је инспирисала једну њихову колекцију.

Мети каже да покушава да открије како да развија посао, истовремено чувајући традицију и баштину острва.

„Ово полако постаје заоставштина. Доводимо људе на острво и преносимо вештине", рекла је она.

„Овде је већ толико година, можете га свуда видети, тако је лепо. Могућности дизајна су бескрајне."

„А пред њим је тек дуга прича."

Све фотографије су заштићене ауторким правима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]