Избори 2019 - Велика Британија: Политичари, љубимци и необична бирачка места

Гласачи у Великој Британији у четвртак излазе на треће опште изборе у последњих пет година.

Избори се први пут после 100 година одржавају у децембру, а грађани су на биралишта излазили и 2015. и 2017. године.

Бирачка места у 650 изборних јединица широм Енглеске, Велса, Шкотске и Северне Ирске отворена су од седам ујутру.

Када се затворе у 22 часа, почиње бројање гласова. Резултати би требало да буду објављени у петак ујутру.

ББЦ ће после 23 сата по средњеевропском времену објавити Exit polls - прве прелиминарне процене изборних резултата.

Бира се 650 посланика - у свакој изборној јединици по један. Кандидат који освоји највише гласова у изборној јединици - постаје посланик.

На изборима се бирају представници који ће ући у Доњи дом британског парламента. Партија која освоји већину мандата - 326 места - обично формира владу.

Њукасл центар је у 2017. години била прва изборна јединица која је објавила резултате сат времена након затварања биралишта.

Шта су Еxit polls?

То је анкетирање хиљада бирача одмах након гласања на основу којих се врше прве прелиминарне процене резултата избора.

Покрива Енглеску, Шкотску и Велс, а не Северну Ирску, где другачије партије доминирају политичком сценом.

Наручују их ББЦ Њуз, ИТВ Њуз и Скај Њуз, а објављују се након затварања бирачких места у 22 сата по локалном времену.

Како функционишу?

Анкетирање се врши у 144 изборне јединице у Енглеској, Шкотској и Велсу.

Избор јединици врши се тако да оне на најбољи начин осликавају демографску ситуацију и да у принципу постоји равнотежа између урбаних и руралних средина.

Исте изборне јединици узимају се у више циклуса гласања како би подаци били постојани и стабилни.

Постоје, међутим, одређени изузеци. Ако дође до промена границе изборне јединице или у њој живи председник парламента, па се традиционално ту не надмећу кандидати других партија.

У пракси то изгледа овако:

Анкетари зауставе сваког десету особу која изађе са бирачког места и дају му празну копију гласачког листића.

Онда она или он, поново заокружи избор на листићу, тако да нико не види.

Након тога, тај листић се одлаже у кутију која ће касније бити отворена.

Оно што је веома важно, грађани не морају наглас да кажу за кога су гласали.

Суштина целог процеса је да се добију што прецизније резултате, каже Стивен Фишер, асистент на катедри за социологију Универзитета у Оксфорду.

Резултате анализира екипа стручњака на тајној локацији у Лондону.

Фишер додаје да су овакве методе прецизне, а рачуна се да је Exit poll прецизан ако грешка у процени није већа од 15 мандата.

Избори у Великој Британији традиционално се одржавају сваких четири или пет година. Али, у октобру су расписани ванредни избори пошто челници Владе и посланици нису могли да усагласе план изласка Британије из Европске уније.

То су први зимски избори од 1974, као и први који се одржавају у децембру од 1923 године.

Право гласа имају сви британски држављанин или квалификовани грађанин Комонвелта или Републике Ирске старији од 18 година уколико су регистровани за гласање.

Регистрација је затворена 26. новембра.

Детаљи о томе где се гласа могу да се нађу на веб страници Изборне комисије, а наведени су и у позивима који су послати људима на кућну адресу.

Да би гласали, људима нису потребни ови позиви, али морају да дају име и адресу на локалном бирачком месту.

Могу да гласају само за једног кандидата или се њихов гласачки листић неће уважити као исправан.

Посматрачи избора су подсетили бираче да не фотографишу селфије на бирачком месту, као ни било шта друго јер то није дозвољено и може да се тумачи као кршење закона.

Многи су већ ставили крстић код имена кандидата за кога желе да гласају и послали изборни листић поштом. Више од седам милиона људи гласало је овако пре две године.

Ко је све гласао?

Већина лидера највећих партија је већ гласала - британски премијер и лидер конзервативаца Борис Џонсон, лидер лабуриста Џереми Корбин, Џо Свинсон која је на челу Либерално демократске странке, као и Никола Стерџен из Шкотске националне партије.

Гласали су и британски ветерани.

Ко су људи који стоје испред бирачких места?

Ко су ти људи и шта они желе?

Ти људи - а немојте да их помешате са члановима бирачких одбора - називају се бројачи.

Обично се ради о волонтерима који раде за странке и кандидате, а њихов задатак је да воде евиденцију о томе ко је гласао.

На овај начин могу да имају увид у то ко није гласао и ступе у контакт са тим особама како бих их убедили да ипак дођу на бирачко место.

Да ли су грађани дужни да им доставе личне податке?

Не. Бројачи су активисти нису службеници изборне комисије. Немају никакав правни статус и бирачи нису дужни да им дају податке.

Изборне комисија саопштила је да бројачи „не смеју да врше притисак на гласаче" ако им ови не дају личне податке.

Љубимци на бирачким местима

Уз гласаче, на бирачка места широм земље традиционално излазе и - пси. Као и претходних година, хештаг #dogsatpollingstations и данас је популаран на друштвеним мрежама где бројни Британци објављују фотографије `шаполитичних` пријатеља.

Многе су већ у претпразничном расположењу.

Мили, златни ретривер, Девон

ТВМ, шкотски овчар (бордер коли), Вејл оф Гламорган

Алфи, мопс, Чешир

Моли, кокапу, Бат

Необична бирачка места

Широм Британије, отворено је око 50.000 биралишта - нека на поприлично неочекиваним локацијама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]