Турска војска је ушла у Сирију - шта ће бити са борцима Исламске државе

Повлачење америчких војних снага из северне Сирије отворила је врата Турској да изведе напад на курдске трупе, а то је нешто о чему је Анкара већ дуго сањала. Али оно што је мање јасно је шта ће се десити са борцима Исламске државе и њиховим породицама које су се налазиле у курдским затворима.

Турска офанзива почела је у среду када је председник Тајип Реџеп Ердоган издао наређење, а најпре копнене трупе, а затим и авијација кренуле су у напад.

Доналд Трамп претходно је повукао америчке трупе из ове области и та одлука је најоштрије критикована у земљи и у иностранству.

Он је у уторак овај потез бранио тврдњом да Курди нису напуштени.

Курди су били кључни савезници Америци у борби са џихадистима ИСИС-а у Сирији.

„Нож у леђа"

Сиријске демократске снаге, војна коалиција сиријских Курда, борила се и победила снаге Исламске државе.

У то време Американци су гледали на курдске снаге као на главне савезнике у Сирији. Снабдевали су их оружјем, обучавали борце и пружали им ваздушну подршку у биткама.

Надали су се Курди да ће заузврат добити аутономију у Сирији.

Сада се, међутим, суочавају са новом претњом.

Последње Трампове потезе представници Курда у Сирији окарактерисали су као „нож у леђа".

За Турску су курдске снаге у Сирији безбедносна претња. Анкара их назива терористима који су повезани са сународницима у Турској, а делују у оквиру Радничке партије Курдистана (ПКК).

Одговорност Туске

Нема много информација о томе да ли се турски званичници слажу са Трамповим порукама да су заробљени борци Исламске државе сада одговорност Турске.

А ако је тако, поставља се питање шта ће Турска да ради са њима.

Председник Трамп наводи да су Американци урадили и више него што су обећали када су у питању финансијска и војна подршка сиријским Курдима у борби против џихадиста.

Трамп је оптужио европске партнере да не раде довољно на проблему заробљених бораца Исламске државе.

Међу њима је велики број оних који поседују држављанства европских земаља.

Курдски званичници тражили су од европских власти да приме назад сопствене грађане, али ти захтеви су углавном одбијени.

„Док земље као што су Русија, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан и Косово примају назад своје држављане, доминантна политика међу европским државама је да их остављају у курдским затворима и камповима", каже Фехим Тастекин, турски аналитичар.

Ипак, има и затвореника који су држављани земаља муслиманског света, попут Египта, Туниса и Јемена, као и Ирачана и Сиријаца.

Кампови и затвори

Турска тврди да жели безбедну зону од 32 километра унутар сиријске територије и да ова област буде очишћена од курдских бораца.

То значи да би под турску контролу дошла и два кампа у којем се налазе борци Исламске Државе и њихове породице. У кампу Роџ има око 1.700 жена, а у кампу Аин Иса укупно је 1.500 затвореника.

Али далеко највећи такав камп је Ал Хол, близу ирачке границе, 60 километара од јужно од Турске.

Тамо се налази 70.000 људи, 90 посто су жене и деца, а њих око 11.000 су страни држављани.

Поред тога, око 12.000 особа који су осумњичени да су борци Исламске државе смештено је у седам различитих затвора близу града Рака.

Упади Турске можда се неће ширити по дубини, али могу да ослабе мере које се спроводе за чување кампова и затвора.

Портпарол Сиријских демократских снага рекао је ББЦ-у пре него што је напад почео да ће уколико се то догоди морати да се усредсреде на одбрану и да ће због тога морати да повуку део својих снага из затвора и из подручја која су недавно ослобођена од Исламске државе.

Ово ствара страх, посебно код европских влада, да би џихадисти и њихове породице могле да се извуку и врате кући.

Страхови због поновног јачања Исламске државе

Такође постоје забринутости око тога да ли ће Турска моћи да се избори са безбедношћу заточеника Исламске државе, или колико је она спремна да се тиме позабави.

Да ли ће Турска моћи да попуни вакуум који ће настати када сиријске курдске снаге више не буду могле да осигурају безбедност у камповима и затворима?

Брет Мек Гарк, бивши изасланик председника САД за борбу против Исламске државе у Ираку и Сирији, има другачије мишљење.

Он је твитовао да Турска „не намерава и нема ни жељу нити је способна" да управља десетинама хиљада затвореника у логору Ал-Хол, месту које се сматра „језгром за препород Исламске државе".

Али, осим безбедносних претњи, за заточенике постоји и хуманитарни проблем.

Организација Сејв Чилдрен је саопштила да у камповима има више хиљада деце из више од 40 земаља, која живе само од хуманитарне помоћи.

„Сваки прекид у достављању хране у камповима, које се већ повремено дешавају, довео би до још већих проблема", саопштила је невладина организација.