Тројици научника Нобелова награда за физику за револуционарна космичка открића

Џејмс Пиблс, Мајкл Мејор и Дидије Келоз добили су Нобелову награду за физику за „револуционарно" откриће о универзуму.

Награду су добили за рад о еволуцији универзума и откриће удаљене планете која се креће око звезде попут Сунца 1995. године.

Они ће поделити новчану награду од девет милиона шведских круна, односно око 830.000 евра.

Џејмс Пиблс, са Универзитета Принстон у Њу Џерсију, награђен је за допринос у разумевању еволуције универзума и места Земље у космосу.

Он је са двојицом колега предвидео постојање космичког микроталасног позадинског зрачења, такозваног накнадног сјаја Великог праска.

На питање шта сматра најважнијим доприносом рекао је да му је „тешко да то каже", додајући да је реч о заједничком раду.

„То је животно дело", рекао је на конференцији у Стокхолму.

Мајкл Мејер и Дидије Келоз награђени су за откриће 51 Pegasi b, гасовитог џина који кружи око звезде удаљене 50 светлосних година.

То је била прва егзопланета пронађена око звезде главног низа. То су звезде које спајају атоме водоника да би у својим језгрима формирали атоме хелијума. То је најбројнија врста звезда у универзуму, а такво је и наше Сунце.

Мајкл Молони, извршни директор Америчког института за физику каже: „Њихов револуционарни рад у откривању суштинске природе универзума и нових светова у удаљеним соларним системима отворио је читаву нову област у истраживању у космологији и науци о егзопланетама.

„Откриће планете која се окреће око звезде ван Сунчевог система променило је схватање нашег места у универзуму који и даље има много мистерија и потребно их је решити."

Пратите Пола на Твитеру.

Ранији добитници Нобелове награде за физику

2018. - Дона Стрикланд, Артур Ашкин и Жерар Муру за откриће у области ласерске физике.

2017. - Рајнер Вајс, Кип Торне и Бари Бариш за детекцију гравитационих таласа.

2016. - Дејвид Таулес, Данкан Холдејн и Мајкл Костерлиц за теоријска открића транзиција тополошких фаза и тополошких фаза материје.

2015. - Такаки Каџита и Артур Мекдоналд су награђени за откриће осцилације неутрина које показују да они имају масу.

2014. - Исаму Акасаки, Хироши Амано и Шуџи Накамура за откриће прве светлеће диоде која емитује плаву светлост.

2013. - Франсоа Англер и Питер Хигс за формулацију теорије Хигс бозонове честице.

2012. - Серж Арош и Дејвид Вајнланд за рад са светлошћу и материјом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]