Илон Маск открива планове за мождано хаковање

Неуралинк (NeuraLink), компанија коју је основао Илон Маск како би истражио начине за повезивање људског мозга са компјутерским интерфејсом, тражила је дозволу од америчких законодаваца, како би започела тестирање уређаја на људима.

Уређај је већ тестиран код мајмуна који је успео да мозгом контролише компјутер, тврди Маск.

Из компаније наводе да желе да се усредсреде на пацијенте са озбиљним неуролошким проблемима.

Али Маск пре свега има идеју о будућности „суперљудске когниције".

Повезивање са вештачком интелигенцијом

Уређај који је компанија направила сачињен је од мале сонде која садржи више од 3.000 електрода закачених на флексибилне навоје - тање од људске косе - који могу да надзиру активност 1.000 неурона.

Предност овог система, како истичу у компанији, јесте што ће моћи да таргетира веома специфичне делове мозга, што ће операције учинити много безбеднијим. Такође ће моћи да се анализирају забележене информације, како би се утврдило који тип стимулације одговара пацијенту.

Неуралник не објашњава како систем преноси мождане активности или како уређај може да стимулише мождане ћелије.

„Није као да ћемо одједном имати неку невероватну неуралну мрежу и да ћемо контролисати људске мозгове", рекао је Маск на презентацији. „Биће нам потребно доста времена".

Али, онима који то буду прихватили, систем ће омогућити „симбиозу за вештачком интелигенцијом".

Маск је раније изјавио да би вештачка интелигенција могла да уништи људску расу.

„Чак и у најблажем сценарију вештачке интелигенције, били бисмо надјачани", изјавио је.

„Са можданим интерфејсом са великим протоком, можемо да будемо у току и имамо опцију да се сјединимо са вештачком интелигенцијом."

Повезивање мозга са интерфејсом би створило нови слој „суперинтелигенције" у људском мозгу, додао је. Нешто што људи „већ имају уз помоћ њихових телефона".

Маск је потом открио да је уређај на којем Неуралинк ради тестиран на мајмуну и да је животиња успела мозгом да контролише компјутер.

Компанија сада тражи дозволу да започне тестирање на људима. Дозволу ће морати да изда америчка Управа за храну и лекове.

Маск такође жели да запосли нове научнике у фирми која тренутно броји 100 запослених.

Компанија је објавила научни рад у оквиру најаве, али рад није рецензиран, а то се сматра неизоставним делом сваког новог научног открића.

Критика да Силва, стручњакиња у области вештачке интелигенције, запослена у НАСА, посетила је догађај и изјавила „Технологија коју Неуралинк најављује је јако занимљива зато што није тако инвазивна као ранији покушаји у овом пољу".

„Планови које описују захтевају рад на многим техничким и етичким изазовима, али оваква технологија би могла да представља велики корак при ублажавању озбиљних здравствених проблема, попут епилепсије или Паркинсонове болести.

Kording Lab, Твитер налог научника са департмана за неуронауке Универзитета у Пенсилванији, наводи да није у питању „ништа револуционарно, већ се ради о веома креативним идејама", што сугерише да је компанија „на добром трагу".

Ендру Хајерс, професор неуробиологије на Универзитету Јужна Калифорнија, на Твитеру је написао да је компанија Неуралинк „померила границе" тренутне лабораторијске технологије.

Неуралинк није једина компанија која ради на неуралним мрежама. Кернел, коју је основао Брајан Џонсон, такође покушава да „умногоме побољша и прошири границе људске когниције".

Многи Маскови пројекти померају границе могућег. Спејс Икс шаље мисије на Марс, док његова компанија Боринг планира да направи тунеле испод Лос Анђелеса, а Хајперлуп жели да потпуно промени начин путовања.