Хаос, купање, пелене, неспавање - како изгледа подизати шесторке

Жена из Хјустона родила је шесторке за мање од 10 минута. Шта је, дакле, очекује када донесе шесторо новорођенчади кући?

Узречица каже да је потребно читаво село да би се одгојило једно дете, међутим, нигде се не каже колико је потребно да се одгоје шесторке.

Иако родитељство уме да буде застрашујући и забрињавајући период за свакога, како изгледа подизати шест беба одједном?

Да бисмо сазнали, разговарали смо са две породице које одгајају више деце рођене одједном.

Лорен Перкинс каже да је била „у потпуном шоку" и „оптерећена" кад је сазнала да ће родити шесторке.

„Знала сам да ће нам бити потребан читав систем подршке, јер није било шансе да то да изведемо сами", рекла је она за ББЦ.

Срећом по Лорен, њени пријатељи су ускочили да помогну када се породица преко ноћи увећала за шест чланова.

„Прву годину не бисмо преживели без њих", каже она.

Перкинсове шесторке стигле су кући из болнице једна по једна, а Лорен каже да јој је то помогло да се привикне.

„Шеста беба која је стигла кући била је Леа, која је претходно имала неких проблема са развојем, што нас је све помало оптерећивало."

Са шест беба које је требало хранити, купати и облачити, Лорен је сачинила строг распоред.

„Спремила бих флашице сваку ноћ за наредна 24 сата и оставила их у фрижидер са етикетама како би сви знали за коју су бебу и у које време."

Због различитих нутритивних потреба шесторки, породица је у једном тренутку користила четири различите врсте формуле за бебе.

Она је разрадила и распоред смена како би они који су се добровољно јавили да помогну били од највеће користи.

„Пријатељи би се пријављивали да долазе на смене храњења усред ноћи, помагали су са купањем беба и прањем веша."

„Не бисмо успели без те њихове великодушности", присећа се Лорен. „Доносили су нам вечеру кући читаве прве године!"

Шта изазива вишеструке трудноће?

Постоје многи фактори који доводе до вишеструких трудноћа, укључујући породични историјат близанаца, зачеће после тридесете или претходне трудноће.

Афро-америчке жене склоније су да имају близанце од било које друге групе жена, док су белкиње, поготово оне старије од 35 година, највећи кандидати за рађање тројки или више беба.

Репродуктивне технологије последњих година су умногоме увећале стопу вишеструких трудноћа.

Вантелесна оплодња и друге технике које помажу паровима да зачну често користе лекове за стимулацију овулације како би произвели више јајашаца. Оне се често оплоде у лабораторији и враћају у материцу како би се тамо развиле.

Према Центру за контролу и превенцију болести „више од три четвртине тројки и бројнијих вишеструко рођених беба у САД резултат су зачећа уз помоћ третмана оплодње".

Број жена које рађају више беба одједном у САД повећао се за 76 одсто између 1980. и 2009. године, али и даље чини свега 3,5 одсто свих порођаја.

Године 2017. у САД је рођена свега 31 беба у склопу петорки или више одједном рођених беба.

Попут близанаца, и друге вишеструко рођене бебе могу бити идентичне (где се једно јаје цепа на два или више ембриона) или вишејајчане (кад се оплоди више од једног јајета).

Медицинске компликације постају све вероватније са сваким следећим фетусом у вишеструкој трудноћи и могу да доведу до озбиљних здравствених проблема.

И док су ближњи Перкинсових улагали у њих време, многи су прилагали и основне потрепштине.

Лорен каже да је њена породица прошла убрзаним темпом кроз „астрономски скупу" фазу храњења формулом за бебе и у великој мери се ослањала на половну одећу.

„Неколико пријатеља је организовало даривања и увек смо тражили да нам донесу пелене. За сваки рођендан тражили смо пелене и одећу за бебе."

На крају, Лорен није морала да купује пелене прве две године, након што је уложила свестан напор да ограничи број пресвлачења.

Како су деца расла, изазови су се мењали.

„Прелазак на ношу био је потпуна ноћна мора", присећа се Лорен.

„Морате толико њих да држите на оку, а кад их учите да пређу на ношу морате помно да их пратите. Било је пар незгода, али смо на крају успели!"

Лорен објашњава да како су шесторке постајале самосталније, њен систем подршке је слабио.

„Како су расли, логистика је постајала лакша. Постала је нека врста контролисаног хаоса. Бучно је, много их је и све је ужурбано, али то је тај неки уврнути систем који заправо функционише."

Перкинсове шесторке ускоро ће напунити седам година, а Лорен каже да тренутно пролази кроз „нормалне фазе родитељства" као и сви остали.

„Другачије је просто зато што све радим одједном, због чега сам срећна и истовремено тужна."

„Знам да морам да упијам све те слатке дечје ствари колико год могу зато што то нећу искусити поново. Никад више нећу доживети прве кораке или први дан у школи. То је сконцентрисано родитељство."

Ејми и Чад Кемпел чекали су да им се роде петорке пре него што су организовали даривање или окречили дечју собу.

Овај пар претходно је изгубио близанце у побачају и сматрали су да нису способни да се припреме на исти начин.

„То нас је сломило и морали смо да пређемо дуг пут до петорки", каже Чад.

Међутим, прошле године су донели кући пет здравих беба.

„Шта ћемо сад да радимо?", запитала се Ејми.

Једна од првих великих тешкоћа било је храњење.

„Да бисмо смањили количину времена које трошимо на храњење одлучили смо да их хранимо истовремено све одједном", каже Чад.

Користећи бројне јастуке, пажљиво балансирање и жонглирање, пар је развио систем храњења на флашицу сво петоро деце истовремено.

Петорке су смештене у истој соби и почеле су да спавају читаву ноћ са шест месеци.

„Кад буду били мало старији и могу да одржавају једни друге будним, то би могло да се измени", каже Ејми.

Кемпелови имају две старије ћерке, али Ејми истиче да је искуство истовременог одгајања пет превремено рођених беба „веома другачије".

„Испрва ми је било веома тешко да се вежем за њих", каже Ејми. „Дуго су били у болници и у инкубаторима."

„Тешко ми је пало што нисам могла да их држим и носим кући."

Чад и Ејми кажу да су се припремили на то да ће бебе „имати озбиљне здравствене проблеме и инвалидитете".

Међутим, после првобитне лекарске интервенције, Ејми каже да је прва година у животима беба била „досадна у најбољем могућем смислу".

Иако је на моменте било „превеликих изазова", пар закључује да се све „одвија како треба".

Џорџ Пјерпоинт, кориснички генерисан садржај и вести из друштва