Како да се боље свађате: водич за конструктивнију расправу и победу у њој

Постоји ли добар начин за расправу са другим људима? Да ли сте способни да изнесете конструктивне аргументе?

Супротно увреженом мишљењу, нема потребе за избегавањем расправе - јер, правилан начин може да да ветар у леђа нечему добром, каже Тимандра Харкнес.

Аргументована расправа заправо може да буде позитивна за вас и да вам донесе многе неочекиване користи, тако да је најважније да знате како то да радите.

У књизи „Како се не слагати: Водич за почетнике за боље аргументе", Харкнес разматра како се сукобима у интересовањима, супротстављеним моралним визијама, чињеничним споровима - па чак и разликама у мишљењу о томе који филм да гледате - може успешно управљати.

Да ли желите да научите како да се расправљате боље? Ево наших најбољих савета како да се боље борите са људима са опречним ставовима и да се боље припремите за то.

1. Послушајте шта други имају да кажу

У тренутку расправе - очајнички желећи да изнесемо своје мишљење - често одбијамо да слушамо друга. Али, немојте игнорисати оно што ваш противник има да каже.

„Претпоставка је да су аргументи друге стране потпуно неважећи и да их треба одбацити и не бавити се њима", каже Клер Фокс, директорка лондонске Академије идеја.

Али, наравно, свака свађа има бар две стране, а слушајући друге, стичете знање и увид, а побољшавате и своју позицију.

Фокс је поборник теорије да су аргументи кључни, па је постала један од главних заговарача Debating Mattersа- такмичења у дебатовању - и позвала школе широм Велике Британије да учествују.

Такмичење је доживело толики успех, да је убрзо организвоно и у Индији.

2. Покушајте да будете емпатични

Није значајно само да слушате друге - већ морате и да чујете шта имају да кажу.

Крис де Мајер, неуролог са Краљевског колеџа у Лондону, каже да „људи често заузимају позицију и учвршћују се у њој", тако да се дискусија „завршава, а почиње борба!"

Али, овакве ситуације се лако могу избећи - емпатијом.

„Требало би да кренемо од претпоставке да су људи са којима се не слажемо слични нама", каже Клер Фокс.

„Покушајте да схватите зашто мисле то што мисле. Никад се не зна, можда се чак и предомислите."

3. Поновите оно што је друга особа рекла

„Неслагање често може да настане због неспоразума", каже Крис де Мајер.

Постоји паметан начин да избегнете неспоразуме.

„Помаже ако поновите оно што мислите да је друга особа рекла" каже Крис, док „друга особа не каже - да, то је оно што сам мислио".

4. Суочите се са супротним ставовима што пре

Свађа међу комшијама - око међе, рецимо - може да буде горка и дуготрајна.

„Уочите почетак сукоба врло рано", каже Лиз Стук, професорка Универзитета у Лафбороу у Великој Британији.

Она каже да је најбољи начин да се реагује на почетку, пре него што се изграде ставови.

Увек помаже и љубазност, јер „даје топлину" и другачији „темпо за било какво будуће неслагање".

И, не дижите превише прашине пре ного што разговарате са комшијом.

5. Објасните са чиме се слажете

Можда звучи чудно, али да бисте имали успешан аргумент, прво морате да установите о чему се расправљате.

„Ако се не слажемо са неким основним вредностима, онда стварно не можемо да се укључимо у било какву дискусију", каже Кларе Чејмберс, предавачица политичке филозофије на Кембриџу.

Проведите неко време објашњавајући са чиме се слажете, јер ће се то приликом упуштања у расправу исплатити.

„Што прецизнији будемо у вези са тим са чиме се не слажемо и о чему се слажемо, то ће дебата бити боља", каже она.

6. Иступите из зоне конфора

Ејми Гало је стручњакиња за радну динамику, помаже колегама на послу да имају конструктивне дискусије и дебате.

Она саветује људима да се нађу у ситуацијама које им нису пријатне, јер „место на ком се осећате нелагодно је место на ком се перспективе мењају (...) и где људи постају отворени за нове идеје."

Дакле, боравак ван зоне конфора нам омогућава да будемо креативнији и спремнији да ствари гледамо другачије.

7. Не схватајте ствари лично

Расправа не мора бити непријатна, а да бисте заправо имали конструктивну дебату, морате изоставити увреде.

Друштвене мреже су омогућиле неселективне, злобне, анонимне нападе, али у успешним дебатама, за њих нема места.

Џонатан Раух, сарадник у Институту Брукингс у Вашингтону, каже да бисмо могли нешто да научимо из либералних научних расправа и спорова.

Његова мантра је прилично једноставна: „Нападај аргумент, не особу".

8. Будите рационални, а не емотивни

Покушајте да држите језик за зубима, дубоко удахните и приступите аргументу рационално.

Дебора Фишер, професорка астрономије на Универзитету Јејл, каже да чак можемо да учимо и из начина на који се научници не слажу међусобно.

„Људи се не држе емотивно своје слике о реалности и истини", каже она, и „мењају своје ставове на основу добрих критичних аргумената".

9. Будите сумњичави према себи

„Научите да будете сумњичави према себи", каже Џонатан Раух. „То што мислите да сте у праву, не значи да сте у праву - заправо, врло вероватно грешите."

Са тим се слаже и Кларе Чејмберс.

„Преиспитајте сопствене претпоставке и препознајте границе ваших гледишта."

10. Прихватите грешке

Саставни део расправе је да некад нисте у праву.

„Потребно је да људи буду спремни да наставе даље ако су изгубили у расправи", каже Геоф Мулган из фондације Неста.

„То показује праву храброст и зрелост и нико од нас не би требало да се осећа лоше због тога што је погрешио у нечему."