Емануел Макрон позива на „ренесансу ЕУ“ пред изборе за Европски парламент
Аутор фотографије, Reuters
Председник Француске Емануел Макрон предложио је низ реформи како би се осигурала будућност Европске уније.
У ауторском тексту који је објављен у новинама широм Европе, он предлаже формирање агенције која би штитила Унију од сајбер напада.
Пред мајске изборе за Европски парламент, Макрон се залаже за увођење забране страним силама да финансирају европске политичке партије.
Указује и на то да Британци нису били правилно информисани пре гласања о напуштању Европске уније.
Макрон је предлог о „европској ренесанси" упутио директно „грађанима Европе" и то отвореним писмом објављеним у новинама у свих 28 држава чланица ЕУ.
У писму Макрон наводи да је Европској унији као институцији потребна велика промена, ако жели да заустави државе чланице да се „повуку у национализам" - директно алудирајући на Брегзит.
„Ко је Британцима рекао истину о будућности после Брегзита?", упитао је, користећи повлачење Британије као пример за кризу у Европској Унији. „Ко им је причао о томе да ће изгубити приступ тржишту ЕУ? Ко им је поменуо какве ризике по мир у Ирској доноси поново успостављање границе?"
Он је ЕУ описао „не само као економско тржиште" већ као „пројекат", а затим наставио са представљањем сопственог „плана за ЕУ".
Укратко: Шта Макрон предлаже?
У отвореном писму Европи, Макрон предлаже креирање неколико нових тела која би надгледала промене унутар ЕУ. То су:
- Европска агенција за заштиту демократије, она би се бавила заштитом од сајбер напада, ширења лажних вести и спровођењем забране за стране силе за финансирање европских политичких партија
- Европски савет за унутрашњу безбедност, који би обухватао европску агенцију за граничне снаге и канцеларију за азил, као и Европски савет за безбедност који би „укључио и Велику Британију"
- Минимална плата у ЕУ, која би били „прикладна за сваку земљу", о којој би се колективно преговарало на годишњој основи и која би била гаранција да ће грађани ЕУ добити „исту плату за исти посао"
- Европска банка за климу, која би финансирала остваривање предложених еколошких циљева, попут „нулте емисије угљеника до 2050. и преполовљење употребе пестицида до 2025. године"
- Европске снагеза безбедност хране, чији би задатак био да „побољша контролу хране" и заштити од „лобирања" и која би се бавила „независном научном проценом супстанци опасних по животну средину и здравље"
- Конференција за Европу, која би према Макроновој жељи требало да буде формирана до краја ове године, тако да промене могу да предложе и одобре представници институција ЕУ и држава чланица
Забрана финансирања политичких странака из иностранства
Макрон се првенствено залаже за формирање нове Европске агенције за заштиту демократије, која ће свакој држави чланици обезбедити стручњаке који могу да заштите изборне процесе од сајбер напада и манипулације страних сила.
„Наша прва слобода је демократска слобода", пише он. „То је слобода да бирамо наше лидере иако стране силе настоје да утичу на наше гласове на свим изборима."
Затим додаје да „би требало забранити да стране силе могу да финансирају европске политичке странке".
Ово се сматра алузијом на тврдње о руским везама са кампањом за Брегзит, као и на контроверзу око руског финансирања крајње десничарске француске политичке партије Националног фронта.
Осим тога, француски председник каже да би ЕУ требало да донесе правила „забране позивања на мржњу и насиље на интернету".
Каже и да би ЕУ требало да напише нови споразум о одбрани и безбедности, те да оснује Европски безбедности савет, који би укључио и Велику Британију.
Француска је 2017. године саопштила да је била мета 24.000 сајбер напада током године - и упозорила да би могла бити погођена кампањом попут оне за коју се мисли да су циљ били амерички избори 2016. године.
Европски савет за иновације, који већ постоји, требало би да добије већи буџет „на нивоу Сједињених Држава" како би се подржало истраживање нових технологија, попут вештачке интелигенције.
Аутор фотографије, EPA
Јединствена политика азила
Макрон је затим рекао да би они који желе да уђу у безвизни шенгенски простор требало да прихвате и строжу контролу спољних граница и заједничку политику азила за мигранте.
У овом тренутку земље чланице Шенгена имају различите политике о азилу и имиграцији.
Немачка је, на пример, прихватила око 1,2 милиона тражилаца азила током кризе 2015. и 2016. године, док је Мађарска усвојила закон којим се кажњавају адвокати и активисти који су помагали тражиоцима азила.
„Потребне су нам заједничке граничне снаге и европска канцеларија за азил, обавезна је строга контрола и европска солидарност којој ће свака земља дати свој допринос под надзором Европског савета за унутрашњу безбедност", пише он.
„Европа - у којој је настала социјална сигурност"
Француски председник затим предлаже увођење нових мера социјалне сигурности за грађане ЕУ, укључујући и нову „минималну плату" која би била „прикладна за сваку земљу и о којој би се колективно преговарало сваке године".
Каже и да би ЕУ требало да има „друштвени штит", који би гарантовао да радници на истим пословима имају исту плату.
„[Европа] треба да покрене пројекат конвергенције, а не конкуренције", додаје.
Макрон предлаже и нове еколошке циљеве у ЕУ - „нулту емисију угљеника до 2050. године и преполовљење употребе пестицида до 2025. године" - што би финанирала нова Европска банка за климу.
Нова Европске снаге за безбедност хране би контролисале храну широм ЕУ и финансирале независна научна истраживања у борби против утицаја корпоративних лобија.
„Не смемо да дозволимо да националисти без икаквог решења искористе људски бес", закључује он.
