Хитлерова кућа, Мусолинијев гроб, Стаљинов музеј и остале контроверзне адресе

На први поглед, нема ничег необичног у једној од главних улица у месту Браунау на Ину на аустријској граници са Немачком.

Али, све се мења када неко од пролазника погледа таблу на тротоару испред зграде у улици Салцбургер Ворштат.

Натпис је на немачком и помињу се милиони жртава фашизма,.

А у згради испред које се налази табла је 1889. године рођен Адолф Хитлер.

Правна битка

Сваке године ово место обилазе разне неонацистичке групе како би прославиле Хитлеров рођендан.

Зграда је од 2016. године у власништву аустријске владе, која је купила некретнину за 310.000 евра, а затим саопштила да планира да је сруши.

Али претходна власница Герлинда Помер је тужила владу и већ годинама се овај случај „развлачи" по судовима. Окружни тужилац је недавно наложио аустријској влади да плати додатних 1,5 милиона евра - а у образложењу одлуке истиче се историјска важност ове зграде.

Ова адреса је само један од примера контроверзног наслеђа прошлости. А ево још осам контроверзних локација у свету.

Грб Бенита Мусолинија - Предапио, Италија

Као што неонацисти у Браунау одају пошту Хитлеру, на сличан начин италијански фашисти показују почаст Бениту Мусолинију.

Десетине хиљада људи три пута годишње долази у Мусолинијево родно место, градић Предапио на северу Италије.

Главно место окупљања је маузолеј на гробљу Сан Касијано.

Мусолинијеве присталице обележавају и његов рођендан, 29. јул 1883. године, и годишњицу смрти - 28. април 1945. године - али и годишњицу Марша на Рим када је су италијански фашисти дошли на власт 1922. године.

За разлику од Немачке, где су на снази строги закони када се ради о наслеђу из нацистичког доба, у Италији је законодавство „лабавије" правни став када је у питању Мусолини.

Пол Пот - Сијем Реп, Камбоџа

Као лидер Комунистичке партије Камбоџе, Пол Пот је био идејни вођ иза масовних убистава током 1970-тих година и слања људи на присилан рад, а резултат је био ужасан - готово три милиона мртвих.

Он је умро 1998. године у кућном притвору и његова кућа отворена је за посетиоце, као и место где је његово тело на брзину кремирано.

Стаљинов музеј - Гори, Грузија

Совјетски лидер Никита Хрушчов је 1961. године осудио премештање тела Јосифа Стаљина из маузолеја у коме је било положено поред тела Владимира Лењина.

Остаци човека чију владавину су, према мишљењу многих, обележили репресија, етничко чишћење, стотине хиљада убистава и и глад која је однела милиона жртава, данас се налазе у једном дискретно обележеном гробу унутар зидина Кремља.

Ипак, ситуација је знатно другачија у Стаљиновом родном месту, грузијском граду Горију.

Тамо је музеј посвећен совјетском диктатору, тачно поред куће у којој се 1878. родио Стаљин. Прикладно - та улица зове се Стаљинова авенија.

Култ Стаљинове личности деценијама је доминирао у некадашњем СССР-у.

Маузолеј Садама Хусеина - Тикрит, Ирак

Ирачки диктатор Садам Хусеин је свргнут са власти у априлу 2003. године, а потом је осуђен на смрт и обешен три године касније.

Сахрањен је у родном граду Тикриту последњег дана 2006. године у маузолеј који су чували сунитски муслимани. Управо је Тикрит био њихово упориште у земљи којом доминира шиитска већина.

Ипак, 2015. године је маузолеј уништен у борбама ирачке војске, шиитске милиције и припадника Исламске државе.

Мештани су медијима саопштили да је тело Садама Хусеина однето из маузолеја пре доласка Исламске државе 2014. године.

Долина палих - Шпанија

Када је 1. априла 1959, после радова који су трајали скоро 20 година, отворен овај меморијални центар, шпански диктатор Франсиско Франко је рекао да је то гест ка националном помирењу после грађанског рата од 1936. до 1939.

Ипак, велику контроверзу изазвао је потез шпанске државе 1975. када је донета одлука да ту буде и Франков гроб, иако је он једини од сахрањених који није погинуо у грађанском рату.

Од тада је Долина палих постала главно одредиште присталица шпанског диктатора, иако закон јасно забрањује њихово јавно окупљање.

Годинама уназад шпанска влада покушава нађе решење шта да ради са Франковим посмртним остацима. Парламент је прошлог септембра одобрио ексхумацију тела, али тај потез и даље изазива полемике.

Гроб Пабла Ескобара - Итаги, Колумбија

Стив Симонс је могао да буде још само један у низу туриста заинтересованих за митологију која окружује Пабла Ескобара, вероватно најпознатијег нарко боса.

Али, поменути Велшанин је упао у озбиљне проблеме са колумбијским властима када је фотографисан како шмрче кокаин са Ескобаровог гроба у граду Итаги, близу Медељина. Ескобара је убила полиција 1993. године.

Симонс је добио петогодишњу забрану уласка у Колумбију, те није могао да види ни девојку, ни ћерке близнакиње. Такође је добијао и претње смрћу.

Култ Ескобарове личности расте и данас, иако се верује се да је овај нарко бос одговоран за смрт око 5.000 људи. Пораст популарности примећен је и пошто је почела да се емитује серија Наркос на Нетфликсу.

Неколико туристичких програма у Медељину укључује и обилазак локација везаних за Ескобара.

Фарма Јуџина Бланша - Вентерсдорф, Јужна Африка

Када је оборен апартхејд у Јужној Африци средином 1990-тих година, бели фармер Јуџин Теребланш постао је један од најгласнијих противника укидања расне сегрегације.

Ипак, када га је 2010. године убио један од радника на фарми у граду Вестендорп, вођа расистиче партије АВБ био је само сенка човека какав је био некада.

А онда је 2014. године пред јужноафричке власти стигао предлог да се ова фарма претвори у неку врсту заштићеног објекта, што је одмах одбијено.

Врх Рашмор - Кистоун, САД

Више од два милиона туриста годишње посети један од највећих симбола америчког патриотизма, национални меморијални центар Маунт Рашмор, где су уклесана лица бивших председника - Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона, Теодора Рузвелта и Абрахама Линколна.

Овај центар налази се у градићу Кистоун у Јужној Дакоти, а радови су трајали од 1927. до 1941.

Међутим, овај пројекат је још тада изазвао доста контроверзи јер су лица уклесана у Црним брдима, а она су споразумом из 1868. припала Индијанцима из племена Сијукс за које представљају свето место.

Споразум је прекршен после само две године и то због "златне грознице".

Бес и љутња само су појачани после изградње меморијалног центра, а 1970. су чак организоване и мирне демонстрације.

У извештају Уједињених нација из 2012. препоручује се да се Црна брда врате припаницима Сијукса.