Председник Венецуеле Николас Мадуро положио заклетву за други мандат

Николас Мадуро је положио заклетву и отпочео други председнички мандат, без обзира на међународне критике да је његов реизбор био илегалан.

Изборе одржане у мају 2018. године обележили су бојкот опозиције и оптужбе за намештање гласања.

Сједињене Америчке Државе и још 13 других земаља са америчког континента прошле недеље су саопштиле да неће признати педесетшестогодишњег Мадура за председника.

Социјалистички лидер је рекао да је његов нови шестогодишњи мандат „корак мира" за Венецуелу.

Међу хиљадама присутних на церемонији одржаној у Каракасу били су и председници Никарагве и Боливије Данијел Ортега и Ево Моралес.

Снаге безбедности су биле распоређене по престоници и другим градовима, док су припадници једне опозиционе групе позивали на лупање у лонце и дување у рог у знак протеста током церемоније.

„Венецуела је у средишту светског рата који воде Сједињене Државе и њихове сателитске државе", рекао је Мадуро у говору.

„И Венецуела, као и свака друга земља, има проблеме. Али ми, Венецуелани, ћемо их решити, без стране интервенције", додао је.

Лидер Венецуеле је рекао и да су политичка права у Латинској Америци била „контаминирана", позивајући се на моћ бразилског председника Жаира Болсонароа, кога је назвао „фашистом".

Друга инаугурација је одржана пред Врховним судом у земљи уместо пред Конгресом на чијем се челу налази опозиција. Конгрес је иначе лишен моћи након што је Мадурова владајућа Социјалистичка партија изгубила већину 2016. године.

Неколико минута пошто је Мадуро поднео заклетву, председник Парагваја Марио Абдо је на Твитеру написао да је прекинуо дипломатске везе са Венецуелом и да је повукао дипломате из Каракаса.

Организација америчких држава такође је одобрила резолуцију којом се други Мадуров мандат проглашава „нелегитимним".

Зашто је Мадуров реизбор контроверзан?

Мадуро је први пут изабран 2013. године, наследивши Хуга Чавеза који је преминуо од канцера након 14-огодишње владавине.

Поново је изабран у мају прошле године, мада су избори првобитно планирани за децембар. Гласање су обележили бојкот опозиције и оптужбе за намештање избора.

Национална изборна комисија те земље саопштила је да је излазност била 46 одсто, али политичке опозиционе групе тврде да је била нижа.

Главна опозициона коалиција у Венецуели саопштила је да је датум избора био промењен како би био искоришћен неред унутар опозиционих група.

Такође је тврдила да је неким од најперспективнијих кандидата било забрањено да иступају или да су били притворени, док су многи други побегли из земље.

Главни опозициони кандидат Анри Фалкон је одбацио резултате избора убрзо по затварању биралишта и позвао на понављање гласања.

Судија Врховног суда Кристијан Зерпа је раније ове недеље пребегао у Сједињене Државе у знак протеста против другог Мадуровог мандата, наводећи да избори „нису били слободни и фер".

Мисија САД-а у Уједињеним нацијама назвала је процес „увредом демократије".

Суседне државе - Боливија, Ел Салвадор и Куба су, са друге стране, изразиле подршку изборним резултатима.

Мадуро је одбацио тврдње о нелегитимности уз речи „опозиција нас мора оставити на миру да управљамо".

Зашто је његова владавина била критикована?

Од када је преузео дужност, Мадуро је осуђиван у земљи и иностранству због наводних кршења људских права и због државног управљања привредом, која је готово дошла до колапса.

Венецуела је један од највећих светских произвођача нафте и председава картелом Опек до 2025. године.

Међутим, претерано ослањање на нафту - која доноси око 95 одсто извозне зараде - оставило је земљу рањивом пошто су цене пале 2014. године.

Због тога су цене увозне робе, попут хране и медицинских средстава, порасле, а инфалција је достигла невероватне вредности.

Влада се такође све више бори да добије кредит након што је пропустила неке од својих државних обвезница. Као одговор, влада је одштампала више новца, додатно девалвиравајући валуту.

Према студији опозиционе Народне скупштине, годишња стопа инфлације у Венецуели за 12 месеци до новембра 2018. године достигла је енормних 1,3 милиона одсто.

Сједињене Државе су овој држави увеле санкције за које је Мадуро тврди да су земљу прошле године коштале 20 милијарди долара.

Уједињене нације су саопштиле да је 2,3 милиона Венецуелаца побегло из земље од 2015. године због економских тешкоћа.

У антивладиним немирима 2014. године страдале су 43 особе, док је најмање 125 људи страдало током протеста 2017. године који су трајали месецима.

Мадуро је новинарима рекао прошле године да САД планирају да га убију и сруше његову владу, али није дао никакве доказе за то.