Русија у Африци: Да ли постаје кључни војни играч?

Скорашње активности Русије у Судану и Централној Африци постале су предмет жестоких спекулација.

То је зато што је, уз обновљене економске везе, у обе земље запажена активност приватних руских војних предузимача.

Ово је посебно осетљиво питање у Судану, где се одржавају масовни, често насилни анти-владини протести.

Москва је почела све више да обраћа пажњу на под-сахарску Африку, развијајући са њом трговинске, безбедносне и одбрамбене везе.

Шта, дакле, знамо о руским активностима у Африци и колико су они распрострањене?

Руски плаћеници?

Последњих недеља Суданци излазе на улице у градовима широм земље, кривећи владу за разорену привреду.

Усред такве напете атмосфере, неки демонстранти и неки медији изнели су оптужбе да руски плаћеници помажу или саветују суданске безбедносне службе.

Руски сервис ББЦ-ја прошле године је током истраживања од извора са безбедносним везама добио доказе да су неки плаћеници путовали у Судан.

У суседној Централној Афричкој Републици, Москва је појачала безбедносне односе са тамошњом владом под покровитељством УН-а.

Али спекулације о учешћу Русије у Централној Афричкој Републици појачале су се у јулу прошле године после смрти три руска новинара, који су отпутовали тамо да истраже наводе о плаћеничким активностима.

Руски званичници недавно су покушали да умање размере распрострањеног плаћеничког присуства у Централној Афричкој Републици.

Неки аналитичари, међутим, сматрају да приватне војне снаге играју важну - мада званично непотврђену - улогу о областима у којима Русија жели да одржи или прошири утицај.

А на конференцији за штампу одржаној у децембру, председника Владимира Путина питали су за плаћеничке групе, на шта је он рекао да они имају право „да следе пословне интересе у било ком кутку планете".

Повратак у Африку

Бивши Совјетски Савез некада је био велики играч на афричком континенту - све док његов економски и политички утицај није избледео с окончањем Хладног рата.

Данас Русија „жели да поврати и ојача положај на афричком континенту", тврди Ина Андронова из московске Више економске школе.

Један од начина је преко извоза оружја.

Иако су нека од највећих руских тржишта у Азији, продаја у Африци значајна је и све већа.

Њен највећи купац на континенту је Алжир, према подацима добијеним од Штокхолмског међународног института за мировна истраживања (СИПРИ).

Египат, дугогодишњи корисник америчке војне помоћи, такође постаје све важнија муштерија Русије.

Али подаци СИПРИ-ја показују и да је 2016-17 Русија примила наруџбе или вршила испоруке у широком дијапазону афричких држава:

Међу ту робу спадају транспортни и борбени хеликоптери, борбене летилице и системи пројектила земља-ваздух, у многим случајевима половна опрема која је модернизована.

Руска војна опрема релативно је јефтина у поређењу са западним добављачима, али и даље релативно моћна и поуздана, што је чини привлачном за сиромашније земље.

Атракције богате ресурсима

Русија такође има јасну економску рачуницу за присуство у Африци.

Она оскудева у минералима као што су манган, боксит и хром, од којих су сви важни за индустрију.

Компанија за производњу алуминијума Русал почела је да допрема боксит из рудника у Гвинеји, за коју се сада процењује да покрива скоро четвртину укупне Русалове производње ове руде.

Русију занимају и дијаманти - државна компанија за ископавање дијаманата Алроса 2017. године потписала је уговор са Анголом.

„Источноафрички гас посебно је занимљив и Росњефт је отворио представништво у Мозамбику пошто је тамо добио две офшор концесије за гас", каже Алекс Вајнс из Четам Хауса.

Пол Стронски, виши научни сарадник на америчкој Фондацији Карнеги за међународни мир, сматра да Русија има неколико предности уколико се активира у афричким земљама богатим ресурсима.

„Извлачење минерала, нафте, гаса и томе сличног у деловима Сибира или Арктика уме да буде скупо и компликовано, тако да они желе права другде", каже он.

Прошле године Русија је потписала уговоре за подстицање економских веза са Анголом, Намибијом, Мозамбиком, Зимбабвеом и Етиопијом.

Русија је у августу 2018. године потписала и споразум за отварање трговинског „логистичког центра" у луци у Еритреји.

Али, у глобалном контексту, руска трговина са Африком увек је била много мања у односу на трговинске односе ове земље са Европом, Азијом и Сједињеним Америчким Државама.

Конкуренција Русије

Не сме да се сметне с ума да су и друге земље у економском развоју, као што су Кина, Индија и Индонезија, последњих година значајно прошириле трговину са Африком.

Ипак, Русија у појачаним односима са Африком можда види шансу да поврати некадашњи глобални статус.

„На местима као што је Централна Афричка Република - где је Француска традиционално била најутицајнија сила - руска активност постоји делимично и да би се показало да може да делује у областима које је Запад сматрао својом сфером утицаја", каже Пол Стронски из Фондације Карнеги.

Русија је двапут угостила суданског председника Омара Ал Башира, ког је Међународни кривични трибунал оптужио за ратне злочине.

Али, постоје границе за оно што Русија може да постигне, сматрају неки аналитичари.

Алекс Вајнс из Четам Хауса истиче да Русија није некадашњи Совјетски Савез.

„Она нема ресурсе за значајно проширење у Африци. Уместо тога, усредсредиће се на уже стручне области, као што су одбрана и извлачење сировина", каже он.

Ипак, обновљено интересовање Русије за Африку није прошло незапажено.

Најавивши нову стратегију за Африку у децембру прошле године, америчка администрација критиковала је „убрзано проширену" активност Русије и Кине на континенту.

Русија, речено је, проширује економске и политичке везе „не марећи много за владавину права или одговорну и транспарентну управу".