Цунами у Индонезији: Страх од нових таласа због активног вулкана

Становници који живе у приобалном делу у близини вулкана Анак Кракатау у Индонзији упозорени су да се држе даље од плажа због страха од новог цунамија.

Огромни таласи ударили су у суботу приобалне градове на Суматри и Јави, изазвавши смрт најмање 281 особа, док је повређено 1.016 људи.

Сматра се да је вулканска активност покренула подморска клизишта, што је изазвало смртоносне таласе.

Вулкан је поново у недељу био активан и избацивао пепео и дим.

На видео снимку из чартер летелице види се силовитост удара у Сундском пролазу, између Суматре и Јаве.

Спасилачке напоре ометају блокирани путеви, али се опрема за дизање тешких терета преноси на погођена подручја како би се помогло у тражењу жртава.

Какво је упозорење дато?

Портпарол Националне агенције за управљање катастрофама Сутопо Парво Нагрохо изјавио је на конференцији за новинаре да је могуће да дође до другог цунамија због наставка ерупције вулкана.

„Препоруке Метеоролошке, климатолошке и геофизичке агенције су да људи не би требало да бораве на плажи и да се држе даље од обале неко време", рекао је он.

Вулкан Анак Кракатау, који је настао 1927. после ерупције вулкана Кракатау, појачано је активан последњих месеци.

Сутопо је у понедељак на Твитеру објавио низ постова објаснивши зашто није било раног упозорења од цунамија. Написао је да је индонежански систем за рана упозорења постављен да прати земљотресе, али не и подморска клизишта и вулканске ерупције, који такође могу да изазову смртоносне таласе.

Упозорио је да је неопходно да, пошто се 13 одсто светских вулкана налази у Индонезији, ова земља развије такав систем.

Потврдио је да у ноћи у којој се догодила катастрофа није било упозорења од цунамија, додајући да због недостатка средстава, вандализма и техничких грешака у тој земљи од 2012. не постоји систем за упозоравање од цунамија.

Зашто је суботњи цунами био тако смртоносан?

Цунами је подручје погодио око 21:30 по локалном времену, у време празника, уз неколико знакова упозорења да би до катастрофе могло да дође услед земљотреса.

Морска вода се није повукла, као што се дешава након цунамијима који настају услед земљотреса, а стручњаци наводе да би и у случају да је у близини вулкана било упозоравајућих бова, време за упозорење било минимално.

Таласи су уништили стотине зграда, однели аутомобиле и дрвеће у неколико популарних туристичких дестинација, укључујући и Танјунг Лесунг на западу Јаве.

На фотографијама објављеним на друштвеним мрежама види се како велики таласи ударају у одмаралиште током наступа популарног индонежанског рок бенда Севентин.

Шта изазива цунами?

Џонатан Амос, ББЦ дописник у области науке

Сви у овом региону били су свесни вулкана који је настао у морском каналу пре мање од сто година. Међутим, локални стручњаци су описали његове активности и ерупције као релативно мале и полу-континуиране.

Другим речима, то је део позадине ове појаве.

Добро је познато да вулкани имају капацитет да генеришу велике таласе. Механизам, као и увек, представља премештање велике количине воде.

Први сателитски снимци суботњег догађаја указују на колапс на ерупцију на западном и југозападном делу вулкана. То би послало милионе тона камени остатака у море, избацујући таласе у свим правцима.

Колико су чести цунамији у Индонезији?

Индонезија је склона цунамијима јер лежи на Ватреном прстену - линији честих земљотреса и вулканских ерупција које круже готово читавим Пацифичким ободом.

Више од две хиљаде људи страдало је у септембру, пошто је јак земљотрес погодио централно острво Сулавеси, који је изазвао цунами у приобалном граду Палуу.

Серија великих таласа изазваних снажним земљотресом у Индијском океану усмртила је око 228.000 људи у 13 земаља, углавном у Индонезији, 26. децембра 2004. године.

Међутим, цунамији узроковани вулканском активношћу су ређи.

Кракатоа (Кракатао у Индонезији)

У августу 1883. године, Кракатоа је доживио једну од најнасилнијих вулканских ерупција у забележеној историји: