Манчестер: Нешто је труло на Олд Трафорду - где Јунајтед греши још од одласка Фергусона

„Чак и да је сер Алекс Фергусон добио послао да наследи сер Алекса Фергусона - не би успео у томе".

Манчестер Јунајтед је од оставке легендарног сер Алекса Фергусона, на крају сезоне 2012/2013, одиграо 207 мечева Премијер лиге.

Сада, четврти пут за мање од шест година, траже новог тренера.

То је прилично невероватно, имајући у виду да је Јунајтед био синоним за дуговечност - клуб је у тешким тренуцима остао уз Фергусона, што им је током његове 26-годишње владавине донело низ трофеја.

Ипак, током Фергусонове епохе свет се променио, као и фудбал, али Манчестер није - зато што је редовно побеђивао.

А последице славних времена под Фергусоном се тек сад виде.

Тезу о томе колики је подухват преобликовати Јунајтед у пост-Фергусоновој ери, чуо сам више пута - од највиших нивоа у клубу.

Да ли је онда улога тренера, који сам одлучује кога ће се довести, последица дубоко укорењених проблема у клубу због који нису успели ни Мурињо, ни Ван Гал, ни Мојес?

Ако јесте, постављање првог спортског директора - а не тренера - требало би да буде највећа одлука коју ће Манчстер донети у наредним месецима.

Клуб превише велики за једног човека?

Кад је Фергусон отишао из Јунајтеда, деловало је да је клуб здрав.

Освојили су Премијер лигу са 11 бодова предности, две сезоне након трећег финала Лиге шампиона у четири године.

Како се испоставило, ти успеси - и Фергусонова генијалност - само су замаскирали структуралне проблеме који се могу сумирати тиме речима - чим Шкот више није био главни, клуб више није у стању да функционише како треба.

Чак и унутар Олд Трафорда кажу да је Мојес био осуђен на пропаст јер није имао никакву подршку, а један човек не може сам да се бави свим фудбалским питањима у клубу.

За почетак, скаутирање је веома лоше.

Један од проблема са којим Јунајтед и даље бори јесте воља Ситија да свим дечацима из њихове фудбалске академија обезбеди и приватно школовање, што остаје и чак кад млади фудбалер више не буде у Ситију - наставља школовање.

Не постоји бољи доказ колико Јунајтед у развоју младих играча каска за Ситијем, од одлуке Вејна Рунија и Дерена Флечера, легенди црвенихђавола, да њихова деца тренирају код највећег градског ривала.

Колико је одговоран „наивни" Вудворд?

Клуб је кривицу за то што је Мурињо напустио клуб прикачио искључиво - Мурињу.

Како наводе, он је крив због свог стила, лошег односа са играчима, лошег рада са младим талентима и тога што није успео да прихвати кључне вредности Јунајтеда.

Али да ли је све његова кривица?

Јунајтед не само да је изгубио најуспешнијег тренера од 2013. године, већ су изгубили и високог клупског званичника.

Први човек Манчестера Дејвид Гил се може видети на готово свим мечевима, али онај ко највише вуче конце на Олд трафорду је потпредседник клуба Ед Вудвард.

Вудвард бивши инвестициони банкар, а реч је човеку од поверења породице Глејзер, који је 2015. године водио је клуб кроз контроверзно преузимање.

Бивши капитен Гери Невил изјавио је да се Вудворд често „прави наиван".

Остао је у клубу упркос томе што је баш он поставио тројицу неуспешних менаџера, а редовно га оптужују да превише брине за комерцијални део и да не зна довољно о фудбалу.

У мају је изазвао доста пажње када је рекао да лоши резултати немају много утицаја на клупске финансије.

Невил је био један од многих који су у претходном периоду поставили питање због чега је Вудворд не само продужио уговор са Мурињом, већ му и повећао плату, а потом у јулу блокирао све његове покушаје да доведе штопера.

„Ко је у том клубу довољно квалификован да може да каже Мурињу да не може да доведе штопера", рекао је Невил у октобру.

„Клуб је труо до сржи и то све долази са врха".

Тим од остатака четворице тренера

Јунајтед у Фергусоновој ери никада није имао спортског директора - није било разлога.

Зашто би неко ограничио моћи најуспешнијег тренера икада?

Клуб тек је сада, након мандата тројице који се нису снашли на клупи црвених ђавола, посвећен довођењу некога ко ће надгледати кога тренери доводе, особе која ће контролисати да се баснословне суме не троше на играче који се не уклапају у тим.

Мурињо је на недавном мечу против Ливерпула искористио 14 играча. Двојица су поникли у клубу, али осталих 12 су довела четири различита тренера.

Они који заиста разумеју фудбал и место Јунајтеда у њему, већ неко време сматрају да се ситуација у клубу хитно мора регулисати.

У идеалном сценарију, глас тренера при довођењу играча се мора чути, али мора бити и додатне експертизе како би се размотриле све опције, попут питања да ли се тај играч уклапа у филозофију тима, баш како би се избегла ситуација у којој је Јунајтед сада.

А ко год буде нови тренер, наследиће тим који чине остаци личних избора Фергусона, Мојеса, Ван Гала и Муриња.

Са друге стране, фаворити за титулу - Сити и Ливерпул - имају тимове који су састављени са планом.

Алексис Санчез је очигледан и само један од последњих примера куповине играча кад за то не постоји никакав разлог - урадио је мало тога и само другима блокирао место у тиму.

Јунајтед је притом за Санчеза, Погбу и Лукакуа потрошио скоро 200 милиона фунти, а за њихове плате издваја милион фунти недељно.

Притом, у важној утакмици Лиге шампиона против Јанг Бојса прошлог месеца ниједан од њих није почео меч, а нису били повређени.

Санчез није чак био ни на клупи.

Млади

Доста негативних реакције изазвао је однос Челзија са младима играчима, јер је мало оних који догурају до првог тима.

Тога има и у Манчестер Ситију, а тек ће и да буде ако у тиму не буде места за веома талентованог локалца Фила Фодена, који је у клубу од основне школе.

Међутим, и Челзи и Сити имају европске опције за младе играче који нису спремни да наступе за први тим - Витесе и Ђирону, чији је председник брат Пепа Гвардиоле.

Јунајтед више не шаље играче у Антверпен, као што је био случај са Џоном О'Шеом и другима, већ се ослањају на позајмице или се надају да ће се неки истаћи у такмичењима за играче испод 23 и 18 година.

Ипак, директор академије црвених ђавола Ники Бат изјавио је да Премијер лига за играче испод 23 године не служи сврси, док је испадање клуба у другу лигу доказ Манчестер то такмичење не види као добро место за развој младих фудбалера.

Ситуација можда донекле и иде на боље.

Манчестер је у понедељак победио Челзи у ФА купу за младе играче, који су Лондонци освајали последњих пет сезона.

Истакла су се двојица - Мејсон Гринвуд и Џими Гарнер, тинејџери који би могли да за коју годину буду звезде клуба.

Додуше, прошло је доста година од како се неко из манчестерове школе - осим Маркуса Рашфорда и Џесија Лингарда - пробио у први тим.