Због „моралне панике" зависност од видео игара поремећај

Одлука да зависност од видео игара постане психички поремећај била је „преурањена" и заснована на „моралној паници", наводе стручњаци.

Светска здравствена организација укључила је зависност од видео игара у најновију верзију приручника за класификацију болести.

Међутим, предавач биолошке психологије доктор Петер Етчелс наводи да је тај потез доводи до ризика од „патологизовања" понашања које је безопасно за већину људи.

Из Светске здравствене организације наводе да су поново прегледали доступне доказе пре него што су зависност од видео гара укључили у психолошке поремећаје.

Како наводе, то укључује „консензус експерата из различитих дисципина и географских регија", према којима се зависност дефинише као образац сталног играња видео игара које тако „има предност у односу на остале животне интересе".

„Клизав терен"

Говорећи пред Центром за науку и медије у Лондону, стручњаци су навели да иако је постојала добра намера за ту одлуку, у исто време постојао је и недостатак научних доказа како на прави начин дијагностификовати зависност од видео игара.

Доктор Етчелс, који предаје на Бет спа универзитету, каже: „Потенцијално смо на клизавом терену.

„Суштински, ми ту патологизујемо хоби, па шта је следеће? Постоје истраживања о зависности од сунчања, плесања и вежбања, али нико не прича о томе да их укључи у приручних за класификацију болести".

Инстаграм друштвена мрежа број један међу децом

Да ли је фер ићи у затвор због лажних вести

Смтра да правила не треба да настују због панике.

„Мислим да неко правило не би требало да настане на основу моралне панике, а делује да се то управо сада дешава".

Доктор Етчелс каже да процене о броју зависника варирају од мање од 0,5% до готово 50% играча, што значи да постоји опасност да није могуће разликовати ко заиста има проблем, а ко само ужива у видео играма.

„Реч је о предијагностификовању, на неки начин патологизујемо понашање које за велики број људи није штетно ни на који начин".

Стручњаци су такође скептични о томе да је време испред екрана - што укључује и употребу смартфонова и таблета - штетно за децу и адолесцентне, као што су нека истраживања показала.

Такве забринутост подстакла је Комитет за науку и технологију да покрене истрагу о том питању.

Доктор Етчелс и Енди Прзибилски, ванредни професор и директор истраживања на Институту за интернет на Универзитету на Оксфорду, наводе да таква истраживања углавом показују слабу везу између времена проведеног испред екрана и здравља.

Професор Прзибилски каже да се у таквим студијама обично око 99% добробити детета може бити засновано на факторима који немају никакве везе са временом проведеним испред екрана.

Према његовим речима, могли би да се догоди и да велики број сати испред екрана указује на друге проблеме код куће.

„Заиста је мало нових и добрих истраживања које доприносе ономе што знамо о ефектима које време проведено испред екрана има на младе људе", додаје Прзибилски.

Доктор Макс Дејви, званичник за промоцију здравља на Краљевском колеџу за педијатрију и здравље деце (РЦПХ), каже да постоји доказ о вези између превише времена проведеног испред екрана, мањка спавања и гојазности.

Међутим, он је додао да је мало вероватно да ће РЦПХ подржати идеју о забранама употребе екрана.

Америчка академија за педијатрију предлаже ограничавање на један или два сата дневно испред екрана за малу децу.

Доктор Дејви каже: „Мислимо да тај приступ није заснован на доказима. Оно што нас заиста интересује су садржај и контекст тог времена проведеног испред екрана".

Он додаје да је за сада његов савет родитељима да смартфони други екрани током ноћи буду ван дечје и њихове спаваће собе.

Доктор Етчелс додаје: „Најбољи савет који тренутно имамо јесте да су неко време проведено испред екрана и неко време за видео игре бољи од потпуног укидања, нарочито за децу".

Из Светске здравствене организације наводе да ће класификовање зависности од видео игара као психичког поремећаја „резултовати повећане пажње здравствених радника на ризике развоја овог поремећаја и, у складу са тим, на одговарајућу превенцију и лечење.