Наоружава ли Русија авганистанске Талибане

Сједињене Америчке Државе оптужују Русију да подршком Талибанима покушава да дестабилизује Авганистан. Виши амерички званичници месецима тврде да Москва милитаристима обезбеђује чак и оружје.

Русија и Талибани, који су кроз историју били непријатељи, поричу те тврдње. Они се налазе усред онога што неки посматрачи виде као „нови Хладни рат" - колико, онда, истине има у тврдњама Америке?

Шта тврде Американци?

У интервјуу који је за ББЦ дао крајем марта, командант америчких снага у Авганистану, генерал Џон Николсон изјавио је да се руско оружје до Талибана кријумчари преко границе сa Таџикистаном.

Оптужио је Русију да надувава процене броја бораца Исламске државе (ИС) у Авганистану „како би оправдала акције Талибана и у одређеној мери им понудила помоћ".

„Овде, у нашем штабу, авганистанске вође су нам доносиле и предавале оружје које су, према њиховим речима, Талибани набављали од Руса", рекао је он.

Неки авганистански полицијски и војни званичници изјавили су за ББЦ да руска војна опрема укључује наочаре за ноћнo осматрање, средње и тешко наоружање, као и пешадијско оружје.

Ко се слаже с тим?

Амерички званичници су оптужили Москву да потпомаже Талибане дуже од годину дана. У децембру 2016. генерал Николсон критиковао је Русију и Иран због тога што успостављају везе с Талибанима и „дају легитимитет" тој групи.

Значајан број високо позиционираних, углавном војних, америчких званичника од тада је дао сличне изјаве, а неки су тврдили и да Русија наоружава Талибане.

Међутим, одређени број америчких и НАТО званичника ипак је мало опрезнији.

Сведочећи пред Сенатом у мају 2017, директор америчке Војне обавештајне службе, генерал-пуковник Винсент Р. Стјуарт, изјавио је следеће: „Нисам видео ниједан физички доказ за трансфер оружја или новца".

Џејмс Матис, амерички министар одбране, саопштио је у октобру 2017. Комитету представничког дома за оружане снаге да жели да види још доказа о размерама руске подршке Талибанима, додавши да оно што је дотад видео „нема никаквог смисла".

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је у јулу 2017. званично изјавио да „нисмо видели никакве доказе, никакве потврђене информације о било каквом пружању подршке".

Таџикистан је, са своје стране, оповргао тврдње да пребацује руско оружје Талибанима, прогласивши изјаве генерала Николсона „неоснованим".

ББЦ новинар убијен у Авганистану

Пољска зауставила руске лажне вести

Какав је став авганистанских званичника?

Власти у Авганистану понудиле су контрадикторне изјаве.

Неколико локалних званичника јасно је оптужило Москву да војно потпомаже Талибане. Али портпарол авганистанског главнокомандујућег официра изјавио је у мају 2017. да за то нема никаквих доказа.

Прошлог октобра председник Ашраф Гани јавно је осудио Талибане због тога што су прихватили руско наоружање.

Међутим, његов министар одбране је следећег месеца рекао су такви извештаји само „гласине" и да „немамо никакве доказе".

Шта кажу Русија и Талибани?

Москва и Талибани поричу америчке тврдње о међусобној сарадњи. Независно једни од других, одбацили су коментаре које је генерал Николсон изнео ББС-ју, изјавивши да он за то нема доказе.

Руска амбасада у Кабулу и Министарство спољних послова у Москви одбацили су такве тврдње као „неосноване" и прогласили их „пуким трачевима".

Талибански портпарол је рекао да „ниједна земља није понудила никакву војну помоћ".

Москва је у више наврата оптужила Америку и НАТО да покушавају да окриве Русију за своје „неуспехе" и све лошију безбедносну ситуацију у Авганистану.

Признају ли Руси и Талибани постојање веза?

Русија пориче да је материјално помагала побуњенике, али признаје да има „контакте" са Талибанима.

Према неким талибанским изворима, комуникација између Москве и Талибана успостављена је пре готово десет година, након што су Сједињене Америчке Државе смениле Талибане с власти 2001. године.

Али повезаност Москве с Талибанима значајно се увећала током последње три године, посебно откако је установљена такозвана „ИД Корасан" група у Авганистану у јануару 2015. године.

Талибански извори потврђују да су се њихови представници неколико пута срели с руским званичницима у Русији и у „другим" земљама.

У склопу тих нових „веза", неки Талибани очекују софистицирано оружје из Русије које би могло драстично да преокрене Авганистански рат у њихову корист - противваздухопловно оружје и ракете које би биле у стању се одупру америчкој надмоћи, налик на „стингер" ракете земља-ваздух којима је Америка снабдевала авганистанске снаге отпора током Руско-авганистанског рата осамдесетих година прошлог века.

Засад су то само пусте жеље једног дела Талибана, понајвише из два разлога - такво оружје би се лако пратило до извора, а односи између Америке и Русије нису толико лоши да би оправдали тако драстичну меру.

Шта Талибани добијају од Русије?

Талибанима је важнија морална и политичка подршка велике регионалне силе него лако наоружање за које кажу да се једноставно набавља у Авганстану, док се у ширем региону може купити на црном тржишту.

Талибански дипломатски циљеви подразумевају и ширење веза ка Кини и Ирану.

То изврсно подиже морал и ојачава талибанско уверење у „легитимитет" њихове борбе да протерају снаге предвођене Америком из Авганистана.

То што су Русија и Иран оптужени за помагање Талибана подрива теорију о томе да милитаристи зависе искључиво од Пакистана.

Од непријатеља до принудних пријатеља?

Русија је направила драматичан и прилично неочекиван обрт кад је смекшала свој став према авганистанским Талибанима.

Готово сви чланови талибанског покрета некадашњи су муџахедини, који су се борили против совјетске окупације Авганистана осамдесетих година. Током рата фракција који је уследио по повлачењу Совјета, Русија је финансијски и војно помагала оне групе које су се супротстављале Талибанима.

Али после америчке инвазије на Авганистан, која је уследила након напада на Америку 9.11.2001, Талибани су, очигледно, видели своју прилику у сарадњи с Русима.

Русија више не посматра Талибане као горућу опасност по безбедност. Уместо тога, творци политике у Москви ту групу виде као део ситуације у Авганистану која се не може пренебрећи.

У марту 2017. године, специјални изасланик председника Путина у Авганистану, Замир Кабулов, чак је изјавио да је захтев Талибана за повлачењем страних трупа из Авганистана „оправдан" и критиковао је дуготрајно присуство америчких и НАТО снага у тој земљи.

Шта ту добија Русија?

Три су основна разлога за везу између Русије и Талибана.

Као прво, руски званичници тврде да су контакти усмерени на обезбеђивање руских грађана и дипломатских мисија у Авганистану, посебно у подручјима на којима су оснажени Талибани последњих година повећали своју контролу.

Авганистански Талибани су, у две одвојене прилике, ухватили најмање двојицу Руса, 2013. и 2016. године, када су се њихови хеликоптери срушили на подручја под талибанском контролом. Обојица су пуштени после дужих преговора.

Као друго, појављивање Исламске државе у Авганистану појачало је страхове Москве да би та група могла да се прошири на Средњу Азију и Русију.

Авганистански Талибани су се борили против Исламске државе у Авганистану и у више наврата уверавали суседне земље да је, за разлику од Исламске државе, њихова оружана борба ограничена на Авганистан. У децембру 2015, специјални представник руског председника за Авганистан, Замир Кабулов, изјавио је да се „талибански интереси објективно подударају с нашима" у борби против Исламске државе.

Русија је такође наговестила могућност да, у циљу заштите свог „дворишта", покрене интервенцију на Авганистан налик оној коју је предузела у Сирији, у случају да Исламска држава ојача и постане „озбиљна претња" по стабилност земаља Централне Азије.

Међутим, амерички званичници тврде да Москва користи присуство Исламске државе како би оправдала своје уплитање у ситуацију у Авганистану и како би проширила војни утицај у Централној Азији.

Као треће, руски званичници инсистирају на томе да је авганистанском сукобу потребно политичко, а не војно решење. Са све већом нервозом и сумњом посматрају америчку стратегију која још увек, после 16 година борби, није стабилизовала Авганистан.

Москва каже да су контакти остварени како би навели Талибане да приступе мировним преговорима.

Какав то утицај има на сукобе у Авганистану?

Оснажена Русија под председником Путином већ неко време намеће свој утицај у Авганистану потезима који се тумаче као део напора да се Москви обезбеди столица за главним столом у свим будућим договорима унутар те земље.

То се дешава у тренутку када су односи између Америке и Русије у хладној фази, док се геополитичка ситуација брзо мења.

Све одлучнији став Москве повезан је са америчко-руским тензијама у другим деловима света, посебно у Украјини и Сирији.

Успостављањем везе с Талибанима, Москва као да жели да изврши притисак на Америку и НАТО, па чак и да их подрије.

За то време, док раскол између Вашингтона и Исламабада расте, Русија и Пакистан граде дипломатске и војне везе после неколико деценија непријатељства.

Поновно мешање Москве у авганистанске проблеме великим делом је осмишљено како би нервирало Американце.

Упорне оптужбе које бивше хладноратовске силе међусобно упућују треба посматрати у контексту шире игре. Њихов ривалитет компликује сукоб у Авганистану, где се број играча увећава.

Све то је обновило страхове о „новој Великој игри", у којој Авганистан представља само једно од бојних поља за регионалне и међународне играче. Окончање те вишедеценијске запетљанције не види се на обзорју.