После крвавих сукоба у Гази, очекују се нови протести

Очекује се наставак протеста против Израела на палестинским територијама, дан након што су израелске снаге убиле 55 људи у појасу Газе.

Данас ће бити обележено 70 година од догађаја који Палестинци зову Накба или катастрофа, дана када су почела масовна протеривања палестинског становништва у рату који је уследио после оснивања државе Израел.

Расту тензије у Гази, где ће данас жртве бити сахрањене.

Газа: Десетине жртава током палестинских протеста

Насиље је ескалирало након што су Сједињене Државе преместиле амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, што је разбеснело Палестинце.

Они полажу право на источни Јерусалим као престоницу будуће палестинске државе и виде потез САД као подршку израелској контроли над читавим градом, кога Израелци сматрају недељивом престоницом.

Палестински званичници кажу да је поред убијених, око 2700 људи повређено у сукобима у понедељак и то називају масакром. Ово је најкрвавији дан у Гази од рата 2014. године.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да је војска деловала у самоодбрани од исламистичких власти у Гази, Хамаса, који по њему жели да уништи Израел.

Шта се десило на граници с Газом?

Палестинци су демонстрирали у оквиру шестонедељних демонстрација, названих Велики марш за повратак, које је организовао Хамас.

Протести су кулминирали, јер је јуче била годишњица оснивања државе Израел 1948, што је подсећање на стотине хиљада Палестинаца који су изгубили домове у рату који је уследио.

Израелци тврде да је око 40.000 Палестинаца учествовало у „насилној побуни" на 13 локација дуж ограде коју је Израел изградио на источној граници с Газом.

Палестинци су бацали камење и запаљиве направе, а израелска војска је користила сузавац и снајперску ватру.

Нетанјаху је бранио одговор војске, рекавши: „Свака земља има дужност да брани своје границе."

„Хамас, као терористичка организација, обзнанила је своју намеру да уништи Израел и послала хиљаде људи на границу како би остварила овај циљ. Наставићемо да делујемо одлучно у одбрани нашег суверенитета и грађана."

Портпарол израелских одбрамбених снага изјавио је да су војници отворили ватру на људе који су „изводили терористичке акције, а не на демонстранте који су растерани уобичајеним средствима попут сузавца".

Прогласивши три дана жалости, палестински лидер Махмуд Абас је са Западне Обале поручио: „Данас се поново наставља масакр над нашим народом".

Каква је била реакција међународне заједнице?

Неке земље су жестоко осудиле ову акцију, али кључни савезник Израела, Сједињене Америчке Државе су је подржале:

Портпарол Беле куће Раџ Шах изјавио је: „Хамас је искључиво одговоран за ове трагичне смрти.... Хамас намерно и цинично провоцира овакву реакцију".

Кувајт је поднео захтев Савету безбедности Уједињених нација захтевајући истрагу о овим сукобима, изражавајући „бес и тугу", али су САД блокирале овај захтев.

Велика Британија је саопштила да „је брине обим отворених сукоба", али и да протести морају да буду мирни.

Немачка је поручила да Израел има право да брани своје границе, али то мора да уради у складу с међународним законима.

Француски председник Емануел Макрон осудио је насиље израелске војске.

Турска тврди да САД деле одговорност с Израелом за „језиви масакр" и најавила да ће повући амбасадоре из обе земље.

Једна од најоштријих изјава дошла је од представника Уједнињених нација за људска права Зејда Рада ал-Хусеина, који је оптужио „израелску војну акцију за стравично убиство десетине људи и рањавање више стотина њих".

Јужна Африка је такође повукла свог амбасадора из Израела, уз осуду „насумичног начина који је Израел извео напад".

Да ли је насиље повезано с отварањем амбасаде?

Није експлицитно, али протести и отварање америчке амбасаде се подударају с седамдесетогодишњицом оснивања државе Израел.

Хамас није иницирао овонедељне протесте, али их је подстицао. Крајем марта, лидер Хамаса у Гази, Јахја Синвар, рекао је да су демонстрације усмерене ка уклањању „привремене границе" с Израелом.

Хамас позива на уништење Израела и у сталном је конфликту с јеврејском државом.

Зашто је пресељење амбасаде толико контроверзан потез?

Статус Јерусалима је суштина конфликта између Израела и Палестине.

Суверенитет Израела над Јерусалимом није међународно признат и у складу са мировним договором између Израела и Палестине из 1993. коначни статус Јерусалима биће одређен у каснијим етапама ових преговора.

Од 1967. Израел је изградио на десетине насеља у источном Јерусалиму, у којима живи 200.000 Јевреја. По међународним законима, ова насеља су бесправна, иако се Израел не слаже с тим.

Палестински председник назвао је нову амбасаду „америчком настамбом у источном Јерусалиму".

Разне земље су имале амбасаде у Јерусалиму - али већина се изместила после 1980. када је Израел почео да полаже право на источни део града, упркос противљењу Уједињених нација.