Штрајк у Француској: тромесечни тест за Макрона

Железнички саобраћај у Француској је у великом застоју због штрајкова против реформи које спроводи председник Емануел Макрон.

Почетак штрајка назван је „црним петком". Најављено је да ће трајати три месеца и да ће железнички саобраћај несметано да функционише само три дана у недељи.

Штрајк предводе радници државне железничке компаније, иако су и запослени у секторима енергетике и комуналних услуга такође угрожени мерама које су предвиђене у реформама.

Штрајкови су највећи изазов за Макрона од када је изабран за председника прошлог маја.

Последице штрајка

Железнички саобраћај је у озбиљном застоју. Скоро половина радника железнице штрајкује.

Од осам брзих возова, известан је полазак само једног, као и у регионалном систему превоза.

И градски возови у Паризу не полазе по уобичајеном распореду, те су градски аутобуси пребукирани. Станице са којих полазе ретки возови чији број полазака није промењен су пуне људи, док су оне са којих су вожње отказане потпуно празне.

На сајту који надгледа гужве у саобраћају забележено је да су за време шпица колоне аутомобила дуге и до 420 километара.

Ни међународни саобраћај се не одвија неометано. Возови до Белгије, Холандије и Немачке саобраћају готово неометано, али возови не иду ка Шпанији, Швајцарској и Италији.

Радници авио компаније Ер Франс, који захтевају повишицу зараде од шест одсто, штрајкују већ четврти дан. Отказана је четвртина летова.

Синдикати су позвали ђубретаре да се придруће захтевима за стварање националне комуналне службе и боље услове пензионисања. Ђубретари су блокирали рад неколико постројења за прераду отпада.

Запослени у сектору енергетике такође штрајкују захтевајући, између осталог, престанак либерализације тржишта.

Штрајковима су се придружили и студенти који протестују због пооштрених критеријума за упис на факултете.

Да ли Макрон може да се суочи са штрајкачима?

Анализа Хјуа Шефилда, ББЦ Париз

Председник Макрон може да буде оптимистичан из три разлога.

Прво, за разлику од последњих масовних штрајкова 1995. године, влада је овај пут била јасна када су реформе у питању. Ни синдикати ни јавност не могу да кажу да су реформе неочекиване. Оне су јасан део програма на основу кога је Макрон и изабран.

Друго, синдикати имају мање подршке него што је то раније био случај. Квалитет железничког саобраћаја је лошији и то оставља простора да се овај пут подрже реформе.

Треће, грађанима су на располагању нове могућности када је превоз питању, што олакава превазилажење тренутне ситуације.

Имајући све то у виду, наредних неколико недеља представљаће изазов за владу. Нервоза ће расти, свакодневни живот неће бити лак. Један погрешан корак власти и јавност лако може поново да подржи штрајкаче.

Зашто радници штрајкују?

Иако чланови синдиката раде у добрим условима, укључујући аутоматско годишње повећање плате, рано пензионисање, 28 дана годишњег одмора и бесплатне карте за железнички саобраћај за целу породицу, кажу да разлог за штрајк није само борба за боље улове за рад, већ и тест снаге синдиката.

У Француској је свега 11 одсто радника учлањено у неки од синдиката, што је испод европског просека. Њихов економски и политички утицај је, међутим, прилично јак.