Прича о алергијама: Зашто цела Србија кија, кашљуца и трља очи

„Доби је слободан", рекао је мали кућни вилењак из света Харија Потера у тренутку када је у Дворани тајни остао без господара, што и ја сваке касне јесени здушно понављам.

Јер када летње врућине престану, а дани постану све краћи и тмурнији, утихне и моја љута борба против разних облика сезонских алергија... Или барем оде на зимску паузу.

Нос престане да ми цури, грло да ме сврби, нема више кијања и вуцарања три паковања марамица, а не морам више ни да се кљукам разним лековима и капима.

Једноставно, продишем - а дисање је, рекло би се, прилично важно за опстанак.

Притом ми делује да сви око мене имају сличне проблеме.

„Нажалост, иако су пре једног века биле скоро непознате, алергијске болести данас имају карактер епидемије", наводи алерголошкиња Дениса Диздаревић за ББЦ на српском.

Према подацима Европске академије за алергологију и клиничку имунологију (ЕААЦИ), до 2025. године проблеме са алергијама имаће половина људи у Европи.

„Број оболелих приметно показује узлазну путању последњих деценија", каже Мохамед Шамџи из ЕААЦИ-ја, за ББЦ на српском.

Као узрок тог пораста он, пре свега, наглашава сплет „генетских и еколошких фактора".

То у пракси значи „промену начина живота и исхране услед све веће урбанизације", веће загађење, као и „смањену изложеност одређеним микроорганизмима у раном детињству."

„Очекује се стални пораст алергијских болести у годинама које долазе", указује Шамџи, професор имунологије и клиничке алергологије Империјал колеџа у Лондону.

Из Министарства здравља до тренутка објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ-а на српском о броју људи са алергијама у Србији.

О порасту алергија

Сличне проблеме као ја има и 37-годишњи Томислав Марковић из Београда.

По лепом и топлом пролећном дану, који прати лагани поветарац, уместо да ужива, он - кија, уз несносан свраб очију и грла.

„Тренутно је ситуација прилично непријатна, тешко ми је да обављам чак и најосновније активности, стално осећам нелагодност и умор", наводи Марковић за ББЦ на српском.

„Најтеже ми је кад нисам у стању да проведем квалитетно време напољу са децом", додаје.

Према подацима Националне здравствене службе Велике Британије (НХС), проблема са алергијама највише има „од марта до септембра", посебно када је „топло, влажно и ветровито".

„Та сезона временом почиње све раније, а у просеку траје дуже две или три недеље, што значи више симптома и оболелих", наводи Дизаревић из Центра за алергије и астму Црне Горе.

Заправо све креће још од фебруара и траје до новембра, са кратком паузом у јулу, додаје.

„Студије показују и да је полена због климатских промена и глобалног отопљавања све више."

Марковић је алергичан и на полен амброзије, коју Диздаревић назива „краљицом алергеног биља", тако да су му симптоми тренутно на врхунцу.

У медицинском свету, то што осећа зове се алергијски ринитис.

До њега долази када имуни систем систем погрешно идентификује безопасну супстанцу као уљеза, због чега она постане алерген, пише Енциклопедија Британика.

Против тог уљеза, тело се бори ослобађањем хемикалија које се зову хистамини, а који изазивају симптоме попут свраба у носу, грлу и очима.

Осим полена разних биљака, попут злогласне амброзије, могу га изазвати и различите супстанце у затвореном простору, попут прашине, гриња, длака, инсеката.

„Од алергијског ринитиса пати 10 до 30 одсто одраслих у Европи, као и око 40 одсто деце", наводи Шамџи.

Бројке за Србију и Балкан нису познате.

Диздаревић наводи да алергијски ринитис „на нашим просторима" има више од 20 одсто тинејџера, а астму више од осам одсто људи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Када се алергијски ринитис погорша, долази до алергијске астме, иако све може почети и од ње.

Дисајни путеви се стежу услед концентрације алергена, што значи кашаљ и теже дисање.

„Алергијску астму има око 10 одсто одраслих и пет до 10 одсто деце у Европи", истиче Шамџи.

Међутим, сезонске алергије нису једини проблем.

Људи могу бити алергични и на лекове, топлоту, хладноћу, ујед пчеле или осе, као и на храну.

„Најчешће су у питању јаја, млеко, кикирики, ораси, соја, пшеница, риба и шкољке", каже Шамџи.

„Такве алергије у Европи има око шест до осам одсто деце, као и два до три одсто одраслих."

Оне могу бити и веома опасне.

Седамнаестогодишња тинејџерка из Велике Британије, преминула је 2022. године, пошто је појела храну која је садржала орахе, на које је била алергична.

Диздаревић наглашава да 50 милиона Американаца има неку алергију, међу којима је и 5,6 милиона деце са алергијама на храну, као и да је широм света је повећан број алергија на лекове.

„Нимало оптимистично", наводи кратко.

'Опаки непријатељ'

Дениса Диздаревић, алерголошкиња

То су хроничне, дугогодишње болести са много лица.

Могу се појавити на једном органу, на пример носу, трајати неколико година, потом у потпуности нестати, па се после неког времена појавити на другом органу, плућима или кожи.

Често су удружене, постоје на више органа у исто време.

Пацијенти могу бити и осетљиви на више алергена у исто време.

Притом се могу јавити у било ком животном добу, па и шестој и седмој деценији живота.

Значајно утичу на квалитет живота, смањују радну способност и продуктивност и значајно су социоекономско оптерећење друштва, а могу бити и опасне по живот.

Захтевају комплексно и дуго лечење.

Како спречити даљи раст?

НСХ саветује заштиту очима наочарама за сунцем, као и мазање разних масти, па и вазелина око ноздрва, као неку врсту баријере.

Шамџи ипак наводи неколико ширих стратегија које могу помоћи у смањењу ризика, или барем ефикасном управљању симптомима.

Ту су две тачке важне: дојење и увођење чврсте хране.

„Дојење у првих четири до шест месеци бебе је веома важно, зато што има потенцијал да ублажи вероватноћу развоја алергија", наводи професор Империјал колеџа у Лондону.

„Затим, увођење мале количине кикирикија, јаја и рибе после првих шест месеци, уз наставак дојења, може допринети смањењу ризика од алергија на храну."

„Изложеност одређеним факторима из животне средине и 'добрим бацилима' у раном животном периоду може помоћи изградњу снажног имунолошког система", каже Шамџи.

„То значи играње напољу, контакт са кућним љубимцима и избегавање прекомерне употребе антибиотика."

Доктори саветују и да се прозори не отварају рано јутру, као и да веш преко ноћи не остаје напољу, јер ће се полен залепити за њега.

После уласка у кућу добро је истуширати се и пресвући.

Корисно је знати и да ниво полена врхунац достиже на почетку и крају дана, па тада можда остати у кући.

Требало би пратити и прогнозе полена, то јест кад шта цвета, нарочито оне биљке које вам сметају.

У преводу, одлазак код доктора.

„Имунотерапија кроз инјекције или таблете може помоћи у постепеном смањењу осетљивости током времена", указује Шамџи.

„На тај начин се алергије могу излечити за три до пет година."

Марковићу је лекар препоручио антихистаминике и спреј за нос.

„Помогне донекле, али и даље осећам нелагодност, посебно у тешким данима", наводи он.

„Трудим се да што више времена проведем у затвореном простору, како не бих био превише изложен алергенима."

Диздаревић додаје да је важно „благовремено започињање превентивне антиалергијске терепије", што значи две до три недеље пре почетка симптома.

Као кључну меру истиче редовно узимање прописане терапије током сезоне алергија.

На крају, важно је и шта све надлежни раде у борби против алергена.

Из ЕААЦИ-ја охрабрују владе, као и надлежне у здравству, да алергије схвате као хронична упала стања која могу „значајно да увећају трошкове здравствене заштите".

„Јасно је да постоји хитна потреба за развијањем и имплементацијом стратегија борбе са алергијским болестима на свим нивоима друштва", додаје Диздаревић.

Климатске промене и загађења ваздуха тесно су повезане са порастом алергија, каже Диздаревић.

„Загађење ваздуха ту има двоструку улогу - директан токсичан и оштећујући ефекат на кожу и слузнице, а потом и повећавајући алергеност полена."

Она зато уз неколико важних корака борбе, попут „јачања имунитета, балансиране исхране, физичке активности, правовремене дијагнозе и лечења, као и конекцију са природом", наглашава и „бригу о окружењу".

„Морамо бити одговорни становници планете коју смо само позајмили од будућности."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]