Ученичке компаније у Србији: Развој предузетничког духа у средњој школи

Разнобојни конопци, двоструко исплетени у наруквицу, а унутар ње - хируршка игла и конац, таблета за пречишћавање воде и средство за потпалу ватре.

Овај алат за преживљавање у природи који се, попут сата, носи на руци, осмислило је и произвело пет другарица окупљених у ученичку компанију Аутмарк (OutMark) из Зајечара.

„Професор нам је помагао да оснујемо компанију, а идеју о наруквицама смо добиле јер смо заједно биле у извиђачима", говори Ленка Јовановић, менаџерка продаје и маркетинга и ученица другог разреда зајечарске гимназије, за ББЦ на српском.

Њихова екипа је овогодишњи победник на националном такмичењу ученичких компанија, надметања најбољих средњошколских тимова које скоро две деценије организују Достигнућа младих у Србији, огранак међународне невладине организације Junior Achievement.

„Овим програмом код младих желимо да креирамо предузетничке вештине и дух, без обзира да ли ће касније да се баве тиме или не", говори Дарко Радичанин, председник овог удружења.

Будући да правни оквир за њихово пословање није дефинисан, већина ученичких компанија се до краја школске године угаси.

Зато је, каже Радичанин, важно да се направи модел по коме ученик може „да генерише новац од тога што је направио, изнео на тржиште и продао".

Кроз програм је прошло десетине хиљада ђака из више од 380 средњих школа широм Србије, док број ученичких компанија варира из године у годину.

Ове и прошле их је било између 180 и 190.

Удица, звиждаљка и таг за љубитеље природе

Да ће већ почетком првог полугодишта школске 2023/2024, упливати у предузетничке воде пет другарица из детињства и ученице првог разреда зајечарске гимназије, вероватно нису ни помишљале.

Под менторством професора физике Младена Шљивовића, поред редовних школских активности, почеле су да уче о бизнис плановима, маркетинг стратегијама и осталим елементима важним за пословање будућег предузећа.

„Било је то нешто потпуно ново за мене, занимљиво и компликовано, нисам знала да постоји тај свет", каже Ленка Јовановић, сада ученица другог разреда гимназије.

Девојке су решиле да искористе знање из извиђача у плетењу наруквица које ће, уз бројне додатке и унапређења, постати њихов главни производ.

Како би сазнале шта је све љубитељима природе потребно за преживљавање у дивљини, бациле су се у „истраживање тржишта" и разговарале са планинарима, риболовцима, лекарима, па чак и бајкерима.

Тако су дошле до производа који у себи садржи, у зависности од модела, траке за крпљење гума, зип везице, кресиво или компас.

„Имате, на пример, и НФЦ таг (чип) који служи да, уколико вас неко пронађе онесвешћеног, прислони телефон и очитавањем, без интернета, дође до ваших медицинских података - алергија, терапија, донор органа, шта год да убаците", објашњава 15-годишња Ленка.

Већина ових додатака, међу њима и игла и удица, налази се унутар двоструко исплетене наруквице.

До њих се долази пошто се лако размота пет метара дугачки конопац.

Са овим производом Андреа Буковић, Дуња Васиљевић, Марија Првуловић, Мина Михајловић и Ленка отишле су прво на регионално, а онда и национално такмичење ученичких компанија у Београду и победиле.

Прво место им је обезбедило пласман на европско надметање у Италији у јулу, које су завршиле без награда, али „презадовољне" и са много нових познанстава.

За њихов успех се прочуло па тако ове наруквице тренутно носе многи њихови пријатељи и познаници, али и други заљубљеници у природу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта су ученичке компаније?

Ученичка компанија је програм организације Достигнућа младих у Србији, дела глобалне мреже Junior Achievement Worldwide, који се овде примењује од 2005.

Спроводи се у средњим школама широм Србије од првог до четвртог разреда, кроз „теоријску и практичну наставу, менторски програм, као и низ такмичења, сајмова и конкурса".

Идеја је да током једне школске године ђаци стекну предузетничке вештине, практична знања и способност пословања и вођења предузећа, на више десетина часова ваннаставних активности, у чему им помажу наставници-ментори и пословни ментори.

„На том путу их учите како да креирају име, маркетиншку кампању, производ, да изађу на тржиште, да га продају и онда шта ће да раде са тим парама.

„Да им креирате читав циклус шта једна фирма ради, са жељом да на крају школске године они ту компанију затворе и да следеће, ако има интересовања, отворе можда другу или наставе са том, али уз додату вредност", објашњава Дарко Радичанин.

Почели су на југоистоку Србије, док данас у 384 образовне институције постоје наставници који су прошли тренинге.

Овај програм се тренутно спроводи у око 140 средњих школа широм земље.

Ученици сами бирају чиме ће да се баве, те је понуда шаролика - од производње хране и зелене енергије, преко различитих препарата и предмета, до апликација.

Напоран менторски пут до победе

Младен Шљивовић, професор физике у зајечарској гимназији и ментор девојкама из ученичке компаније АутМарк, каже да је читав процес изузетно напоран.

Он обухвата, између осталог, рад на јавном наступу, будући да се компанија презентује на сцени пред жиријем, при чему помажу стручњаци у тим областима, а наставников задатак је и да „мотивише ђаке да истрају" у идеји.

„Оног момента када виде прве резултате рада, не могу да опишем промену у ставу који имају и у енергији коју показују, због чега је надаље изузетно лако радити.

„У почетку нико није свестан шта се тражи од њих, који су проблеми, а на крају самостално припремају све - буквално деца одрасту за неколико месеци", прича Шљивовић.

Зајечарски просветар већ шест година менторише ученичке компаније - седам их је стигло до финала, а АутМарк је друга фирма под његовим надзором која осваја национално такмичење.

У школској 2022/2023 био је ментор ученичкој компанији За чили, која је производила биопестицид од ове љуте паприке за органско прскање биљака.

Ђацима, каже професор, овај програм „изузетно значи", али је проблем што их се мало укључи у односу на укупан број ученика.

А шта значи њиховим менторима?

„Моја филозофија се своди на то да желим да ученици оду што даље, то је за мене неки вид патриотизма.

„Материјално гледано не могу да кажем да имам неку корист, али није она ни битна, значи ми јер сам имао прилику да упознам много људи и знам да деца која су прошла кроз ово никада неће заборавити - то је једно дивно искуство", закључује Шљивовић.

Шта каже закон?

Већина ученичких компанија се угаси после националног такмичења пошто не постоји правни оквир по коме би њихово пословање могло несметано да се настави, првенствено јер су чланови малолетна лица која не могу да региструју фирму.

Радичанин каже да његова организација годинама „апелује на Министарство (просвете) да покушају да пронађу модел да се то реши без жеље да се изађе из образовног система".

Нека ученичка предузећа успевају да пласирају њихове производе, послујући тако у „сивој зони", што се „толерише", додаје он.

Ипак, постоје и школе које су захваљујући личним залагањима и ентузијазмом директора, рачуновођа и наставног кадра, пронашле одговарајући правни модел.

Као један од примера добре праксе Радичанин наводи ученичке задруге „под чије пословање може да се подведе ученичка компанија".

Од средњошколске апликације до стартапа

Мало је примера ученичких фирми које су после средње школе наставиле да послују - једна од њих је новонастала стартап компанија Мувабли (Moveably) из Младеновца.

Основани су школске 2020/2021, а већ следеће су победили на националном такмичењу.

На идеју да покрену апликацију која повезује превознике и клијенте при транспорту робе дошла је, тада ученица трећег разреда младеновачке гимназије, данас оснивачица Мувабли стартапа, Анђела Кањо, услед последње у низу селидби.

„И онда сам са школским другом причала о томе, а и чули смо за неке сличне концепте у Америци, па да видимо како ми то можемо да применимо", говори ова студенткиња друге године Факултета организационих наука (ФОН) у Београд, за ББЦ на српском.

Направили су десеточлани тим, развили сарадњу са локалним транспортерима и редовно вежбали за национално такмичење на коме ће заузети прво место.

Европско првенство је одржано у Естонији где је готово читав тим отишао под менторством професора Предрага Матовића.

„Нисмо се вратили са наградом, али смо скупили контакте. Прелепо је искуство упознати вршњаке из других земаља и видети на чему раде, колико им школе пружају и колико их локалне заједнице подржавају у пројектима", каже Кањо.

Од екипе из ученичке компаније, остали су само она и програмер Филип Окетић, обоје студенти ФОН-а и оснивачи Мувабли стартапа, који је недавно на једном пројекту добио 25.000 долара бесповратних средстава за отварање фирме и почетак пословања.

Као дигитална платформа, а не апликација, ускоро крећу са радом.

А принцип је исти - посредовање између регистрованих превозника са клијентима код транспорта одређених предмета путем огласа на сајту.

„Тренутно није идеја да трансакције иду преко нас, већ да будемо платформа која им омогућава да се повежу у пар кликова.

„Превозници виде шта селите, дају понуде које видите само ви, затим одаберете, добијете контакт и даље се договарате око транспорта", закључује Кањо.

Неизвесна будућност

Ленка Јовановић каже да је кроз ученичку компанију доста научила о пословању и „како се ради", али није сигурна каква будућност чека АутМарк.

Додаје да са другарицама није много причала о томе јер су свесне да је „законски немогуће да малолетни оснују фирму".

„Можда нека од нас једног дана искористи ову идеју јер је иновативна, а можда завршимо као неки људи из претходних компанија који се сада тиме баве.

„Ми бисмо волеле, али компликовано је, видећемо шта ће да се деси", закључује Ленка.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]