Горан Цветановић: Како градоначелнику Лесковца полази за руком да добија бројне награде - и на изложби паса и штиглића

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић за око 15 година, колико је на челу родног града, нанизао је више од 10 награда за рад, титулу Џентлмена године, али и признања за најуређеније двориште, птице штиглића који најлепше пева и многе друге.

У витрину са признањима недавно је додао и титулу његовог пса - доберман Ханибал проглашен је у недељу за најлепшег у свом разреду на међународној изложби у Лесковцу.

Ту вест је Цветановић објавио на приватном Фејсбук профилу, а изазвала је подсмех на друштвеним мрежама.

„Наша стварност таква каква јесте обавља спрдњу са нама самима.

„Апсурдизам је ту најприсутнији, а у општим чудима ово је једна фуснота чуда", каже социолог Ратко Божовић, додајући у шали да „устаје у заштиту пса".

Цветановићу тече четврти градоначелнички мандат, а листа окупљена око његове Српске напредне странке на изборима 2020. освојила је више од половине мандата у локалном парламенту - 45 од укупно 75.

Коментаришући најразличитија признања током каријере, Горан Цветановић каже да је ту уложено „много рада, много труда и много енергије".

Поносан на резултате

Поносан је на тим људи са којима ради, описује их као „образоване, пуне знања и талентоване".

„Ту су и они са вишегодишњим искуством и тај спој искуства и младости и енергије даје ове резултате", каже он за ББЦ.

У „дела која остају иза њих" Цветановић набраја милионска улагања у путну инфраструктуру, водоводну мрежу, сертификат за позитивно пословно окружење, 8.000 нових радних места и много тога још.

Осим разних необичних награда, градоначелник Лесковца има, међутим, и другу страну.,

Медији су га доводили у везу са више афера од насиља, непотизма, до насиља према женама и витлања пиштољем, али оне нису имале правоснажни судски епилог.

Портал КРИК је још 2018. године објавио профил Цветановића, наводећи да је „градоначелник Лесковца од власника месаре дошао до имовине од пола милиона евра".

Дошао је у сукоб и са порталом Јужне вести, замерајући да о њему нису написали ништа позитивно, па за новинаре тог медија неће да даје изјаве.

Цветановић је познат и по разним гафовима.

Тако је једном приликом за скупштинском говорницом Ниш описао као „град од три слова, на улазу затвор, на излазу лудница", па се потом извињавао Нишлијама.

Или када је приликом посете поплављених подручја у лесковачком крају, измишљао нове речи и бркао падеже.

Ко је Горан Цветановић?

Овај некадашњи функционер Српске радикалне странке има 25 година стажа у политици, а одавно је у редовима напредњака.

Шира јавност запамтила га је по маски фараона коју је једном приликом носио, као и после изјава да се усавршавао „у Великој Британији на разним колеџима Кембриџ, Хесингс, Хентенбери, Оксфорд" за шта није приложио доказе.

По образовању је лекар - специјалиста интерне медицине.

„Он је парадигма бахатости од почетка.

„Добар је, јер има индивидуалитет, разликује се у неваљалствима више од других", оцењује Божовић.

Иако се у званичној биографији наводи да о буџету брине „домаћински и савесно", у бази имовине политичара коју је објавио портал КРИК наводи се да је Цветановића 2017. Прекршајни суд у Лесковцу новчано осудио на 50.000 динара јер је из градског буџета без законског основа потрошио 12,6 милиона динара - за народне кухиње и спортске клубове.

Породица Цветановић може се сматрати богатом, судећи по списку имовине коју је Горан Цветановић пријавио Агенцији за спречавање корупције.

Први човек Лесковца је власник куће од 419 квадрата, бокса за псе, неколико помоћних објеката, пословних простора, али и два грађевинска земљишта и више њива.

Током деведестих водио је и породичну фирму - месару Меско, а последњих пет година као градоначелник месечно приходује 117.830 динара.

Негован травњак и распевани штиглић

Управо двориште Цветановићеве породичне куће изабрано је 2017. године за најуређеније у Лесковцу.

Награда је припала Цветановићу на завршној манифестацији градског такмичења која је одржана баш у његовом дворишту.

„Негован травњак, разноврсност биљака и цвећа, као и комбинација биљних врста", критеријуми су којима се водио жири 2017. године у доношењу те одлуке, писале су Јужне вести.

Две године касније на Балканском шампионату у песми штиглића победила је Цветановићева птица, а вест о томе је кратко била и на званичном Твитер профилу Лесковца, објавили су медији.

Потом је водио поједине новинаре да им на његовом имању у селу Брејановце покаже фазане и папагаје.

Лесковац, заједно са Зајечаром предњачи као град који у службу промоције користи и личност односно фигуру градоначелника, показала је анализа сарадница Института за социолошка истраживања.

То је двосмерни процес - неко препознаје Лесковац захваљујући градоначелнику, али и он преко града ради на сопственој промоцији.

„Кад имате моћ ви можете да утичете на брендирање града.

„Како ће неко прочитати ту поруку, то је друга ствар", каже Милена Токовић, социолошкиња и коауторка књиге Градови у огледалу: између идентитета и бренд имиџа.

Између осталих, истраживали су сајт града Лесковца.

„Карактеристика тог сајта је да има доста промотивних снимака који говоре о успеху градоначелника лично.

„За процес брендирања је тај партиципативни приступ најбитнији, а то је учешће више актера, уколико се сајт користи само за промоцију једне особе то наравно није добро", каже Токовић.

На сајту Града у биографији Горана Цветановића се каже да ће „у историји града бити уписан као први градоначелник Лесковца" , а ту су и побројане награде које је добио.

Између осталих, награду за најчитанији рад у 2017. години у специјализованом часопису Acta medica Medianae.

На сајту Града Лесковца може и да се пронађе вест о „трогодишњици одбране доктората Цветановића на Медицинском факултету универзитета у Нишу са оценом 10".

Одликовања и награде Горана Цветановића

Извор: Званична биографија са сајта Града Лесковца

Последња у низу Цветановићевих награда на Твитеру је изазвала мноштво коментара.

На питање да ли верује да награде које приватно добија - добија искрено или због тога што је функционер, Цветановић има спреман одговор.

Када је реч конкретно о псима, подсећа да је већ имао добермана који је био првак Југославије, са одличним педигреом, који је угинуо 1999.

„Претходни пас кога сам чувао такође се звао Ханибал, дога аргентино, кад нисам био градоначелник и председник скупштине, он је био првак Србије.

„Тако да кад нешто волите и то стално чувате, улажете велику љубав, а имате и добру генетску подлогу то апсолутно нема везе", истиче Цветановић.

За последњег Ханибала, додаје, да он није био „најбољи" већ је само у својом разреду награђен, а да су испред њега много квалитетнији пси.

„Избегавам такмичења баш због таквих наслова који су тенденциозни и који немају много везе са истином", додаје Цветановић.

Власник најбољег пса међу доберманима на такмичењу добио је његов колега председник општине Врњачка Бања.

Како се живи у Лесковцу?

Лесковац су звали и „српски Манчестер" због изузетно развијене привреде између два рата.

„У периоду тог златног доба Лесковац је имао 16 банака и то су све биле домаће банке.

„Тад је централна банка Србије позајмљивала новац од лесковачких занатлија", каже Цветановић.

Касније је синоним за Лесковац била фабрика козметике Невена која је производила шампон Косили и Колинос пасту за зубе, а данас су то роштиљ и ајвар.

Град је преживео и тежак период транзиције у протеклим деценијама.

Дугогодишњи градоначелник истиче да је зато окренут садашњости и будућности.

Обновили су, каже, школе Цветановић, болнице, а улажу и у културу.

„Здравство и просвета су основни стубови сваког друштва, а без просвете нема ни будућности за нашу децу", додаје градоначелник Лесковца.

У разговору, поред сопствених, Цветановић истиче и награде које су протеклих година добиле лесковачке институције - општина, болница, градски музеј, позориште, архив, вртић, дом ученика.

„Довели смо инвеститоре из Велике Британије, Немачке, Турске, Кине и омогућили људима да имају бољи и квалитетнији живот", истиче Цветановић.

Према званичним подацима Националне службе за запошљавање број незапослених се 2020. смањио за 2.500, али стручњаци упозоравају да се ту убрајају и они „који су радили макар један сат".

Ипак, у једној од лесковачких фабрика - „Аптиву" надлежне инспекције су летос утврдиле да су радници на послу били до 72 сата недељно.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]