Земљотрес у Ваљеву: Како је дошло до лажне узбуне
Аутор фотографије, DjordjeDjokovic
Након што су Хрватску 2020. и Албанију 2019. погодили разорни земљотреси, потрес јачине три степена по Рихтеровој скали забележен је у понедељак 10. маја 2021. године у Ваљеву, пренео је Европско-медитеранско сеизмолошки центар истог дана. Неколико сати касније, објављено је да земљотреса није било.
Директор Републичког сеизмолошког завода Србије Бранко Драгичевић потврдио је за ББЦ на српском да земљотреса није било.
„У питању је погрешно аутоматски утврђена локација", каже Драгичевић.
„Тако да ту вести нема", додаје.
До лажне узбуне је, објашњавају за ББЦ у Дежурној служби Завода, дошло јер постоји систем који аутоматски лоцира земљотрес, а тек након ове информације сеизмолог мануелно утврђује да ли се земљотрес догодио.
„То се заиста ретко догађа", додају из Дежурне службе.
Како се лоцира земљотрес
Тијана Драговић која живи у Београду, али има родбину у Ваљеву, позвала их је одмах чим је прочитала вест да се у овом граду догодио земљотрес.
„Рекли су ми да нису ништа осетили, па ми је било одмах лакше", каже Тијана за ББЦ.
„Помислила сам да и да се догодио, вероватно се радило о слабијем потресу који није направио већи проблем".
Драгица Анђелковић, пензионерка из Ваљева каже да у Ваљеву у понедељак није ништа осетила.
„Тад сам баш била напољу, нисам ни видела ту вест да је био земљотрес", каже Драгица за ББЦ.
„У таквим ситуацијама знам да треба изаћи напоље, да човек буде удаљен од нечега што може да се сруши или стати уз носеће зидове унутра, ако сте у кући или стану", додаје.
Процедура налаже да након што систем за аутоматску идентификацију земљотреса лоцира ову појаву, сеизмолог у року од десет минута потврђује да ли се земљотрес и догодио.
До лажне узбуне, кажу из Завода, долази када се „поклопе сметње које могу да заварају систем, попут градске буке".
Директор Завода Бранко Драгичевић каже да се не води статистика колико често долази до лажно детектованог земљотреса.
„Чак и да је до земљотреса дошло, он је био толико слаб да се није осетило", додаје он.
Према аутоматском систему за лоцирање земљотреса Србије, последњи потреси у околини догодили су се у Румунији у понедељак 10. маја и то јачине 3,2 степена на Рихтеровој скали, као и у Ердевику у Војводини дан раније, где је забележен слаб земљотрес јачине 1,7 степени по Рихтеру, стоји на сајту Завода.
Трагични снимци из разорене Петриње
Шта је ЕМСЦ
Европско-медитеранско сеизмолошки центар је институција која аутоматски прикупља податке у реалном времену. Циљ је да се што пре идентификује земљотрес.
Када се подаци прикупе аутоматски се шаљу информације у сеизмолошке институте како би се што пре утврдило да ли се и када догодио земљотрес.
За потенцијално разорне земљотресе, ЕМСЦ управља Службом за обавештавање о земљотресима. Тада се подаци мејлом, СМС порукама и факсом шаљу 20 до 30 минута након појаве земљотреса, пише на сајту ове институције.
На сајту постоји и могућност да људи који на терену осете земљотрес, сами пријаве потрес.
ЕМСЦ је информисао кориснике и о последњим разорним земљотресима у Хрватској који су се догодили крајем 2020. године.
Најразорнији земљотреси на Балкану
Бањалука - земљотрес 1969. године, 6 степени по Рихтеровој скали
- Град у Босни и Херцеговини погодио је најразорнији земљотрес у његовој историји.
- Тада је погинуло 17 људи, а 1.117 је теже и лакше повређено.
- Бањалука је доживела темељно разарање - више од 80.000 стамбених јединица је уништено, као и стотине објеката и установа.
Црна Гора - земљотрес 1979. године, 7 степени по Рихтеровој скали
- Епицентар земљотреса се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара.
- У Црној Гори је погинуло више од 100 људи, а у Албанији 35.
- Разорено је 250 насеља, а срушених кућа и објеката било је и у Улцињу, Бару, Петровцу , Будви, Тивту, Рисну и Херцег Новом.
- Страдало је и много културно-историјских споменика - манастира, цркава, музеја.
Скопље - земљотрес 26. јула 1963. године, 6.19 степени по Рихтеровој скали
- Срушило се 15.800 станова, а оштетило 28.000.
- Више од 200.000 људи остало је без крова над главом.
Аутор фотографије, Bettmann/Getty Images
Србија - земљотрес у ноћи између 29. и 30. септембра 1998. године у Мионици.
- Погинуо је један човек, 3.500 објеката није било више употребљиво, док их је исто толико претрпело тежа конструкциона оштећења.
Србија - земљотрес у Краљеву 9. новембра 2010. године, 5,4 по Рихтеру.
- Погинуло је двоје људи, око 180 је задобило лакше телесне повреде, а изазвана је и велика материјална штета.
- Неки вид оштећења је претрпело око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката.
- Последице земљотреса осетило је око 80.000 људи.
- Само на индивидуалним стамбеним објектима материјална штета је процењена на око 2,5 милијарде динара.
Албанија- земљотрес 2019. године, 6,4 степена по Рихтеровој скали
- Најјачи земљотрес у последњих неколико деценија готово је потпуно разорио Драч и село Тумане, направивши велику штету у Тирани и бројним другим местима.
- Живот је изгубила 51 особа, повређено је на стотине, а без домова је остало неколико хиљада људи.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
