Ко данас шаље честитке за Нову годину - има нас још

Последњи пут сам добила честитку пред Нову годину било је отприлике 1995. године.

Тада сам имала седам година, а мој вршњак Далибор је тог лета у Игалу продавао крофне.

Носио је пластичне кутије и узвикивао данас тешко замисливу маркетиншку поруку дуж целе бетонске плаже: „Свеже крофне само динааар".

Упознали смо се, играли и на крају разменили адресе.

Неколико месеци касније, у Ваљево је стигла честитка са старинским цртежом девојчице у снегу, још је видим пред очима.

Четврт века касније, пре неколико дана због изолације сам добила два писма - честитке.

Има нечег у том ишчекивању и гледању у сандуче, а онда у пажљивом цепању коверте. Нешто што ниједна нотификација на друштвеним мрежама нема.

А користим их, нажалост, све.

Празнични дух и топлина

И Београђанка Наташа Вуцеља их користи, али чува и породичну традицију да неколико пута годишње - за рођендане и Нову годину најближима пошаље честитку.

„Живимо удаљени једни од других и ове честитке испод јелке су као неки празнични дух, који доприноси ширењу топлине и ствара делић осећаја да смо заједно за празнике.

„Шаљем честитке које сама правим и још да угођај буде комплетан, налепим и филателистичке маркице, на пример, деди ове године стиже са маркицом Партизана", каже она за ББЦ.

Ова година корона вируса је вратила поштама пуне руке посла, јер је значајно порасла и куповина преко интернета.

И ових децембарских дана више посла имају курири, него поштари.

„Последњих десетак година, у овом празничном периоду године, велики део честитања прешао је са писма и честитки на слање пакета са поклонима, па су наши експрес курири више ангажовани од поштара у време слава и новогодишњих и божићних празника.

„Писма, честитке и разгледнице су свакако остала присутна као вид комуникације, али је приметно да се са појавом и развојем интернета и друштвених мрежа њихов број смањује", кажу у писаном одговору из Пошта Србије за ББЦ.

Све су ређи и ђубретари који вам крајем децембра позвоне на врата да продају честитке, а чувених Уницефових хуманитарних честитки нема већ две године.

Иако Наташа Вуцеља избегава да честита празнике преко друштвених мрежа, рођенданске жеље познаницима, као и многи, ипак пошаље преко Фејсбука.

Воли и да купи ручно прављене честитке, које, каже, није тешко наћи.

„Оне могу да се купе свуда - код уличних продаваца, на базарима, изложбама ручних радова и увек ћу се одлучити за њих јер се неко потрудио и уткао мало душе у то", додаје Наташа Вуцеља.

„Сами смо их направили и дизајнирали"

Да би овако могао да се разоноди, помислио је и Чедомир Јовановић.

„Послао сам око 40 честитки за новогодишње празнике.

„Вереница је дошла на идеју да пошаљемо и онда смо кренули у акцију", каже дизајнер из Београда.

„Сами смо их направили и дизајнирали", додаје Ивона Викало.

Шаљу их пословним партнерима у региону и иностранству.

„Не сећам се када сам последњи пут слао, али моја мајка их редовно шаље деценијама уназад", признаје Чедомир.

Писма Деда Мразу у време короне

Како би подстицали културу писања и писмености Поште Србије већ 18 година организују конкурс „Пиши Деда Мразу", на ком је ове године учествовало више од 7.000 деце.

Најлепша писма за Северни пол стигла су од осмогодишње девојчице из Власотинца Уне Глигоријевић која је нацртала девојчицу у празничној атмосфери, као и од њеног вршњака Стефана Димића из Угљара са Косова.

Он је песмицом замолио Деда Мраза - да развесели сву децу:

,,Година је била тешкаали није наша грешка,

ми смо стварно добри билии поклоне заслужили."

Где данас купити честитке?

Оне класичне честитке са Деда Мразом, ирвасима и саоницама могу се купити у књижарама, а у Панчеву их има и на једној специјализованој тезги.

Панчевац Неша са супругом већ 25 година закупљује тезгу у центру града и продаје из уг украсе за јелку.

Како је за локални портал 013 рекао, како децембар одмиче тако се и продаја лагано поправља „иако то није ни близу као некад".

„ Људи још купују новогодишње честитке, веровали или не!

„Али, док је до пре најмање деценију једна особа знала да узме и по педесетак комада у цугу, сада то буде максимално две до три", рекао је панчевачки продавац.

Тек понеко их шаље поштом, каже, а већи део купаца их ставља у пакетиће.

„Продаја (разгледница и честитки) не бележи пад, али је мања него пре једну деценију", наводе из Поште.

Како је било пре?

Дописивање је било интензивно између два светска рата, показују архиве - седамдесетих година 20. века је, чини се, било на врхунцу.

Тад је било уобичајено да свака породица пред празнике пошаље и добије десетине писама, честитки и скоро заборављених дописница.

„Увидом у архиве нашег ПТТ музеја, у ПТТ веснику, забележено је да су 1977. године, за новогодишње празнике „поштари пали с ногу", пишу из Поште.

Тада је ,,кроз саобраћајну пошту Београд 2 дневнопролазило и до три милиона пошиљака (у данима пред празнике), али је честитки било мање него обично, уз повећан број пакета."

Спој Фејсбука и писама

Да постоје мали вредни људи у интернет везама, тек би они били заузети током короне, а посебно током празника.

Пре три године, кад пандемије није било ни у најави, само у новогодишњој ноћи са мрежа ВИП и „Теленор" послато је готово 19 милиона порука, пренео је РТС.

Спој традиционалног и модерног направила је Наташа Шербула из Зрењанина.

Она током целе године, а посебно у време празника, прави честитике по поруџбини - са одштампаним фотографијама или стандардно украшене.

А муштерије јој се јављају преко Фејсбук странице „Изненади се - честитке".

Ни ова година пандемије није спречила многе у жељи да обрадују драге особе, каже она за ББЦ.

„Честитке су сада траженије да се праве у електронској форми, али и даље људи поручују и да се фотографије израде.

„У поређењу са осталим годинама, можда је спласла еуфорија, малчице, али и даље се људи радују да их поручују", истиче.

Шербула додаје да се стикери које и сама шаље преко друштвених мрежа, не могу „поредити са писаном речју, која у неку руку постаје опипљива на папиру".

„Писма која сам ја слала изазвала су толико емоција, свака честитка… (тад) видите шта заправо буди у људима писана реч", истиче она.

Вишеструка је привлачност слања и примања таквих честитки, рекла је Ем Беш, гарфолошкиња и ауторка приручника Читање између редова (Reading Between the Lines).

„Тај чин прислањања оловке на папир је врло личан", рекла је за ББЦ Њуз.

„Показује да је тај појединац уложио и пажњу и мисли. Како је писање честитки значајно спорије, то је и далеко интимније и обазривије.

„То доноси радост оном ко прима. Већина оног што данас видимо у пошти су рачуни и нежељена писма рекламе. У честитке се унесе и мало карактера и мало љубави, посебно сада", додала је Беш.

Наташа Вуцеља је традицију писања честитки пренела и на децу, који учествују у томе „колико их држи пажња".

„Некада их украшавају, а понекад само нешто исцртају или се потпишу.

„Старији син који је четврти разред недавно је уместо састава из српског, самоиницијативно направио честитку својој учитељици коју јако воли и пошто се ове године растају, желео је да и она има неку успомену", каже поносна мама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]